Светло-тамно
Светло-тамно[1] или кјароскуро (италијански језик chiaroscuro) је израз у сликарству којим се означава употреба контраста светла и сене који утичу на целу композицију дела и такође метод којим се постиже волумен тродимензионалних предмета и фигура. Леонардо је први који је уочио и применио могућности кјароскура и употријебио га за постизање волумена[1] а Каравађо за постизање драме у слици. Такође се користи у фотографији и филму у опису дела која поседују ове карактеристике.
Драматичност сцене у сликарству се постиже осветљењем снопом светла из невеликог често сакривеног извора светла и носи име кјароскуро, односно светло-тамно или тенебризам.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Janson 1975, стр. 349
Литература
[уреди | уреди извор]- Janson, H. W. (1975). Istorija umetnosti – Pregled razvoja likovnih umetnosti od praistorije do danas (Umetnost). Beograd, Jugoslavija: Prosveta.
- Licht und Schatten. In: Lexikon der Kunst. Band III. Berlin 1981, S. 7ff.
- Marcus Stiglegger: Film noir. In: Thomas Koebner (Hrsg.): Sachlexikon des Films. Stuttgart 2007, S. 224ff.
