Пређи на садржај

Република Ирска

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Ирска (вишезначна одредница).
Ирска
Éire  (ирски)
Ireland  (енглески)
Химна: Војничка песма
(ир. Amhrán na bhFiann)
(енгл. The Soldier's Song)
Положај Републике Ирске
Главни градДаблин
Службени језик
Владавина
 — ПредседникМајкл Хигинс
 — ТишохСајмон Харис
 — Потпредседник ВладеМихал Мартин
 — Главни судијаДонал О'Донел
Историја
Независностод Уједињеног Краљевства
6. децембар 1921.
Географија
Површина‍
 — укупно70.273 km2 (117)
 — вода (%)2
Становништво‍
 — 2022.Раст 5.149.139[1] (122)
 — густина71,3 ст./km2
Економија
БДП / ПКМ≈ 2023
 — укупноРаст 722,929 млрд. $[2] (40)
 — по становникуРаст 137.638 $[2] (3)
БДП / номинални≈ 2023
 — укупноРаст 589,569 млрд. $[2] (30)
 — по становникуРаст 112.247 $[2] (2)
ИХР (2021)Раст 0,945[3] (8) — веома висок
ВалутаЕвро[н. 1]
 — стоти део валуте‍цент‍
 — код валутеEUR
Остале информације
Временска зонаUTC +0 (WET)
UTC +1 (WEST)
Интернет домен‍.ie[н. 2]‍
Позивни број+353
  1. ^ До 2002. Ирска фунта
  2. ^ Домен .eu је такође у употреби, али се дели са осталим државама чланицама Европске уније

Ирска (ир. Éire, [ˈeː.ɾʲə]; енгл. Ireland, [ˈaɪərlənd])[4], позната и као Република Ирска (ир. Poblacht na hÉireann, енгл. Republic of Ireland), је суверена држава која покрива приближно пет шестина острва Ирске, на обали северозападне Европе. Главни и највећи град је Даблин, смештен на источном делу острва, чије је градско подручје дом око једне трећине од укупно 4,7 милиона становника. Држава једину копнену грanицу дели са Северном Ирском, делом Уједињеног Краљевства. Окружена је Атлантским океаном, са Келтским морем на југу, Пролазом Светог Ђорђа на југоистоку и Ирским морем на истоку. Ирска је унитарна, парламентарна република,[5] са изабраним председником који служи као шеф државе. Шефа владе, премијера, бира доњи дом парламента.

Ирска Слободна Држава је настала 1922. године као резултат Англо-ирског споразума. Практично је постала република, са изабраним председником, под уставом из 1937. године, када је именована као „Ирска“. Званично је проглашена републиком 1949. Чланица Организације уједињених нације је постала у децембру 1955. Придружила се Европској економској заједници, која ће касније постати Европска унија, 1973. године. Држава није имала службене односе са Северном Ирском већим делом двадесетог века, али су током 1980-их и 1990-их ирска и британска влада су радиле са северноирским партијама на резолуцији која би решила сукобе на том простору. Након потписивања Белфастког споразума 1998. године, ирска влада и северноирска извршна власт су сарађивале на великом броју области политике преко Министарског савета Север/Југ.

Ирска спада међу најбогатије земље према БДП-у по глави становника.[6] Након придруживања Европској економској заједници, Ирска је усвојила неколико либералних економских закона који су омогућили рапидан економски раст. Земља остварила значајан напредак од 1995. до 2007, и за то време је постала позната као „Келтски тигар“. Раст је заустављен финансијском кризом која је почела 2008. године, заједно са избијањем светске финансијске кризе 2007. године.[7][8]

Име

[уреди | уреди извор]

Држава која је 1922. године чинила 26 од 32 ирска округа је била позната као Ирска Слободна Држава. Устав Ирске, усвојен 1937, каже да се за име државе подједнако користе називи на ирском (ир. Éire) и енглеском језику (енгл. Ireland). Члан 2 закона Републике Ирске из 1948. године, каже „овим се изјављује да ће опис државе бити Република Ирска“. Закон из 1948. не именује државу као Република Ирска, јер би то било у супротности са уставом.[9]

Влада Уједињеног Краљевства је користила назив на ирском језику без дијакритика (ир. Eire), а од 1949. године назив Република Ирска,[10] све до Белфастког споразума 1998. године од када користи само назив Ирска.[11][12]

Поред наведених назива, у употреби су и називи „Република“, „Јужна Ирска“ или „Југ“.[13] У контексту који користе ирски републиканци држава се често назива и „Слободна Држава“ и „26 округа“.[14]

Историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја Републике Ирске

Келти су дошли до Ирске око 300. п. н. е. Контролисали су земљу око 1.000 година и оставили културу и језик који је преживео до сад, посебно у Голвеју, Корку, Керију и Вотерфорду. Римљани, који су освојили Британију, никад нису стигли до Ирске. Ирска је примила хришћанство између трећег и петог века, као једина земља која га је примила као веру на мирољубив начин.

Географија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Географија Републике Ирске
Мапа Ирске

Острво Ирска се простире на 84.421 km² од којих пет шестина припада Републици Ирској, а остатак чини Северну Ирску. На западу се налази Атлантски океан, на североистоку Северни канал. На истоку се налази Ирско море које се на југозападу спаја са океаном преко Канала светог Ђорђа и Келтског мора. Западна обала Ирске се махом састоји од стена, брда и ниских планина (највиша тачка је Карунтухил (Carrauntoohill) на 1.041 m).

Положај

[уреди | уреди извор]

Државе са којима се Република Ирска граничи су: Уједињено Краљевство. Површина државе износи 70.274,147397 km².

Геологија и рељеф

[уреди | уреди извор]

Воде

[уреди | уреди извор]

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

Клима

[уреди | уреди извор]
Западна обала Ирске

Клима Ирске је атлантска, с много влаге, великом облачности и мало сунчаних дана, нарочито у западним деловима, који су под непосредним утицајем сталних и снажних западних ветрова. Због тога тај део земље има већу количину годишњих падавина (око 1500 mm) од источног (750 mm). Највише падавина има југозападни планински део – око 2500 mm. Због сталне влаге, и зато што нема суша ливаде су стално зелене, па је по томе Ирска и добила име зелено острво.

Локална умерена клима је нешто измењена услед Северноатлантске струје. Лета су ретко веома врућа, али се температура зими не спушта често испод нуле. Падавине су врло честе, са чак до 275 кишних дана годишње у неким деловима земље.

Национални паркови

[уреди | уреди извор]

У Ирској постоји шест националних паркова:

Име Основан Величина (km²) Слика
Национални парк Баликрој 1998. 117,79
Национални парк Бурен 1998. 110
Национални парк Гленвех 1984. 110
Национални парк Киларни 1932. 102,89
Национални парк Конемара 1980. 30
Национални парк Виклоу 1991. 205

Административна подела

[уреди | уреди извор]

Проблем Северне Ирске односно Шест округа

[уреди | уреди извор]

Северна Ирска, или Шест округа, како се ова територија зове на остатку острва, будући да се састоји од шест, од укупно девет, округа покрајине Алстер, настала је након преговора одржаних у Лондону о Подели Ирске 1921. године. Ова контроверзна одлука о подели острва и стварању јужне Слободне Државе Ирске и Северне Ирске довела је до Ирског грађанског рата на јужном, католичком делу острва, док је претежно протестантски север био сагласан са новом поделом, јер је остао у саставу Уједињеног Краљевства. Углавном су католици остали незадовољни поделом острва, тако да се неки сегменти друштва нису одрекли политичке и оружане борбе за поново уједињење острва у јединствену државу која би обухватала и све северне области (грофовије):

сматрају се делом Ирске, мада под британском окупацијом. Окрузи Каван, Монахан и Данегал, уз већ поменуте, творе покрајину Алстер. Уз Алстер, остале покрајине ирског острва су:

Укупно на острву има 32 округа.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Демографија Републике Ирске

Република Ирска је држава која је претежно насељена Ирцима. Ирци највише говоре енглеским језиком, а главна религија је Римокатоличанство.

Према процјени становништва 2010. године, у Ирској је живило 4.722.028 становника.[15] Подаци о процјени:

  • Мушкарци:2.358.054
  • Жене:2.363.974
  • Густина насељености:60,48 становника на km²
  • Површина:70.273 km²

Према попису становништва из 2022. године, у Ирској је живело 5.149.139 становника, што је пораст од 8% у односу на 2016. Према подацима из 2011, Ирска има највећу стопу рађања у Европској Унији (16 рођених на 1.000 становника). Просечан број рођене деце по жени 2017. износио је 1,80, док је он у 1850. годнини износио 4,52. Просечан становник Ирске стар је 37,1 година.[16]

Према подацима пописа из 2022, број неираца износио је 631.785, што је 8% више у односу на попис 2016, кад је тај број износио 535.475. Највише имиграната било је из Пољске (93.680), Уједињеног Краљевства (83.347), Индије (45.449), Румуније (43.323), Литваније (31.177) и Летоније (27.338).[17]

Највећи градови

[уреди | уреди извор]
 

Извор: Попис 2022.
№ Град Провинција Популација
Даблин
Даблин
Корк
Корк 		1. Даблин Ленстер 1.263.219 Лимерик
Лимерик
Голвеј
Голвеј
2. Корк Манстер 222.526
3. Лимерик Манстер 102.287
4. Голвеј Конот 85.910
5. Вотерфорд Манстер 60.079
6. Дрогеда Ленстер 44.135
7. Дандалк Ленстер 43.112
8. Свордс Ленстер 40.776
9. Наван Ленстер 33.886
10. Бреј Ленстер 33.512

Главни градови су престоница, Даблин на источној обали, Корк на јужној, Голвеј и Лимерик на западној обали, и Вотерфорд на јужној обали (види Градови у Ирској).

Језици

[уреди | уреди извор]

Ирски језик је национални језик Републике Ирске и "примарни званични језик". Иако доминантнији, енглески је "секундарни званични језик". Према попису становништва из 2016, око 40% популације Р. Ирске (1,75 мил. становника) изјаснило се да знају да причају ирски језик, али само око 74.000 становника Р. Ирске прича ирски код куће, на дневној бази. Ирски се данас прича углавном само у руралним областима, највише на сверозападу земље.

После енглеског, пољски језик се највише говори код куће, на дневној бази. Такође, део Ирских путника говори језик Шелта, који је мешавина ирског и енглеског језика. Дијалекти шкотског језика се говоре од стране Алстераца у Донегалу.

Религија

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2016, 78,3% становништва изјашњавало се као католици, 4,2% као протестанти, 1,3% као православци, 1,3% као муслимани, док се 9,8% становништва изјаснило као атеисти.[18]

Привреда

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Привреда Републике Ирске

Ирска економија пре 1980. године била је „традиционално“ устројена и не нарочито успешна. Тада је Ирска знатно заостајала за Уједињеним Краљевством и осталом Западном Европом. У тадашњој ирској економији пољопривреда је имала важнију улогу. Од 1980. године долази до великих промена.

Данас је Ирска други светски највећи извозник рачунарских програма. Готово трећина свих персоналних рачунара продатих у Европи произведена је у Ирској, и то већином у америчким фабрикама.

Упоређујући ниво развијености Ирске и Уједињеног Краљевства, види се да је Ирска, као традиционално неразвијена, успела за 20-ак година да достигне Уједињено Краљевство. На пример, Ирска је 1977. године имала 65% националног бруто дохотка по становнику Уједињеног Краљевства, а 2000. године тај број је износио чак 93%. Један други показатељ наводи да је куповна моћ Ираца виша него код Швеђана, Немаца, Француза, Британаца или Италијана.

Култура

[уреди | уреди извор]

Забава

[уреди | уреди извор]
  • Корси (The Corrs), фолк-рок музичка група

Спорт

[уреди | уреди извор]

Најпопуларнији спорт у Републици Ирској је ирски фудбал.[19] Популарни спортови у овој земљи су и харлинг, рагби, крикет, голф, бокс и јахање коња. Ирац Брајан О’Дрискол је један од најбољих рагбиста свих времена.[20]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Remote work up, Catholic numbers down in Census data”. rte.ie. 30. 5. 2023. Архивирано из оригинала 30. 5. 2023. г. 
  2. ^ а б в г „World Economic Outlook Database, October 2023 Edition. (Ireland)”. International Monetary Fund. 10. 10. 2023. Приступљено 9. 2. 2024. 
  3. ^ „Human Development Report 2021/2022” (PDF) (на језику: енглески). United Nations Development Programme. 8. 9. 2022. Архивирано (PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. Приступљено 9. 2. 2024. 
  4. ^ „Constitution of Ireland - "Article 4 - "The name of the State is Éire, or, in the English language, Ireland"” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 02. 11. 2013. г. Приступљено 17. 4. 2013. 
  5. ^ L. Prakke; C. A. J. M. Kortmann; J. C. E. van den Brandhof (2004). Constitutional Law of 15 EU Member States. Deventer: Kluwer. стр. 429. ISBN 978-90-13-01255-2. „Since 1937, Ireland has been a parliamentary republic, in which ministers appointed by the president depend on the confidence of parliament” 
  6. ^ „Country Comparison: GDP – per capita (PPP)”. World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 19. 11. 2011. г. Приступљено 29. 08. 2011. 
  7. ^ "EU: Causes of Growth differentials in Europe", WAWFA think tank
  8. ^ Nicoll, Ruaridh (16. 05. 2009). „Ireland: As the Celtic Tiger roars its last”. The Guardian. London. Приступљено 30. 03. 2010. 
  9. ^ Gallagher, Michael, "The changing constitution", in Gallagher, Michael; Coakley, John, ур. (2010). Politics in the Republic of Ireland. 0415476712. ISBN 978-0-415-47671-3. Приступљено 12. 02. 2015. 
  10. ^ Oliver, J.D.B., What's in a Name, in Tiley, John, ур. (2004). Studies in the History of Tax Law. Hart Publishing. стр. 181—3. ISBN 978-1-84113-473-4. Приступљено 12. 02. 2015.  Note: the author incorrectly uses "Éire", with the diacritic
  11. ^ Oliver 2004, стр. 178.
  12. ^ Daly 2007, стр. 80.
  13. ^ Acciano 2005, стр. 616.
  14. ^ Smith 2002, стр. 2.
  15. ^ Ireland Demographics Profile 2014
  16. ^ „Ireland”. The World Factbook. Приступљено 9. 2. 2024. 
  17. ^ „Population Usually Resident and Present in the State”. Central Statistics Office. Приступљено 9. 2. 2024. 
  18. ^ (PDF) https://www.rte.ie/documents/news/census-2016-summary-results-part-1-full.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  19. ^ Rugby closes on GAA as soccer still most popular sport | Irish Examiner
  20. ^ „PRELAZZI: Heroj O'Driskol”. Архивирано из оригинала 24. 03. 2014. г. Приступљено 10. 07. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Република_Ирска&oldid=28506847”