Пређи на садржај

Пуковник Шабер

С Википедије, слободне енциклопедије
Илустрација
Настанак и садржај
Ориг. насловLe Colonel Chabert
АуторОноре де Балзак
Дизајнер корицаЕдуар Тудуз
ЗемљаФранцуска
Језикфранцуски
Издавање
Издавање1832; Mame-Delaunay
Серија(л)Људска комедија
Превод
ПреводилацРадмила Јовановић, Десанка Павловић, Наташа Рајковић[1]
Датум
издавања
1936; Народна просвета у оквиру Слике из приватног живота
Хронологија
ПретходникЧича Горио
НаследникLa Messe de lathée

Пуковник Шабер (фр. Le Colonel Chabert) је новела француског писца Онореа де Балзака из 1832. године. Укључен је у његову серију романа познатих као Људска комедија, који приказује и пародира француско друштво у периоду рестаурације (1815–1830) и јулске монархије (1830–1848). Ова новела, првобитно објављена у Ле Конститутионал, адаптирана је за шест различитих филмова, укључујући два нема филма.

УПОЗОРЕЊЕ:Следе детаљи заплета или комплетан опис књиге!

Пуковник Шабер се жени Роуз Чапотел, проститутком. Пуковник Шабер тада постаје француски коњички официр кога Наполеон Бонапарта веома цени. Након што је тешко рањен у бици код Ејлауа (1807), Шабер је означен мртвим и сахрањен са другим француским жртвама. Међутим, он преживи и након што се извуче из сопственог гроба, локални сељаци га негују да оздрави. Потребно му је неколико година да се опорави. Вративши се у Париз, открива да се његова удовица удала за „друштвеног пењача” грофа Фероа и да је ликвидирала све Шабертове ствари. У жељи да поврати своје име и новац који је погрешно дат у наследство, он унајмљује Дервила, адвоката, да поврати свој новац и своју част. Дервил, који такође представља грофицу Феро, упозорава Шабера да не прима мито за нагодбу од грофице. На крају, Шаберт одлази празних руку и остатак дана проводи у азилу.

У новели Балзак супротставља два погледа на свет: Наполеонов систем вредности, заснован на части и војној храбрости. Шабер није убијен у бици код Ејлауа, иако се мислило да јесте. Он се бори да се врати у живот, али не може да поврати свој идентитет. Његова „удовица”, која је заправо његова супруга, и која је прикладно била проститутка у својој младости, сада је грофица Феро, удата (или се бар тако чини) за важног племића и политичара рестаурације. Она се одриче свог „бившег мужа”. Све што је важно у модерној ери је друштвени ранг заснован на поседовању новца, посебно наслеђеног богатства.

Ова тема о продорној чистоти војног начина живота нешто је чему се Балзак враћа у роману Мутивода, али се тамо та тема третира сасвим другачије.

  1. ^ Балзак, Оноре де; Balzac, Honoré de (1936). Слике из приватног живота, Пуковник Шабер, Ферагус, Златоока девојка. Одабрана дела. 24. Београд: Народна просвета. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]