Прјевидза
Прјевидза Prievidza | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Словачка |
Крај | Тренчински |
Округ | Прјевидза |
Регија | Горња Њитра |
Становништво | |
Становништво | |
— 2023 | 42.980[1] |
— густина | 1.005,79[2] ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 48° 46′ 17″ С; 18° 37′ 27″ И / 48.771389° С; 18.624167° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 280 m |
Површина | 43,06[3] km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Јан Бодлар |
Поштански број | 971 01 |
Позивни број | 0 46 |
Регистарска ознака | PD |
Веб-сајт | |
Званични веб-сајт } |
Прјевидза (слч. Prievidza, мађ. Privigye, нем. Priwitz) град је у Словачкој и други по величини град Тренчинског краја.
Прјевидза је позната као „зелени град“ због бројних паркова и дрвореда.
Географија
[уреди | уреди извор]Прјевидза је смештена у средишњем део државе. Главни град државе, Братислава, налази се 180 км југозападно.
Рељеф: Прјевидза се развила у котлини реке Њитре. Надморска висина града је око 280 m. Оближње планине припадају планинском венцу Карпата. Западно од града је издижу се Стражовске врхи, док се источно издиже Велика Фатра.
Клима: Клима у Прјевидзи је умерено континентална.
Воде: Кроз Прјевидзу протиче река Њитра, у горњем делу свог тока. Она дели град на јужни и северни део.
Историја
[уреди | уреди извор]Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње 1113, а статус слободног града добија крајем 1383. г. Током следећих векова град је био у саставу Угарске.
Крајем 1918. град је постао део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.
Становништво
[уреди | уреди извор]Данас Прјевидза има око 51.000 становника и последњих година број становника опада.
Етнички састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:
Верски састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:
- римокатолици - 61,9%,
- атеисти - 29,0%,
- лутерани - 2,2%,
- остали.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Поглед на град у даљини
-
Маријина црква
-
Споменик словачком народном устанку
-
Споменик св. Ћирилу и Методију
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne)”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7101rr_obc: AREAS_SK.
- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK.
- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK, om7014rr_ukaz: Rozloha (Štvorcový meter).