Пређи на садржај

Привреда

С Википедије, слободне енциклопедије
Бруто домаћи производ по глави становника земаља (2020) (Паритет куповне моћимеђународни долари)
  •   >50,000
  •   35,000–50,000
  •   20,000–35,000
  •   10,000–20,000
  •   5,000–10,000
  •   2,000–5,000
  •   <2,000
  •   недоступни подаци

Привреда, или понекад економија, основна је друштвена делатност једног друштва. У ужем смислу, привреда обухвата производњу, расподелу, размену и потрошњу материјалних добара.[1][2] У ширем смислу, привреда обухвата све врсте делатности и услуга које омогућавају задовољавање свих човекових потреба. Дата економија је скуп процеса који укључује њену културу, вредности, образовање, технолошку еволуцију, историју, друштвену организацију, политичку структуру, правне системе и природне ресурсе као главне факторе. Ови фактори дају контекст, садржај и постављају услове и параметре у којима привреда функционише. Другим речима, економски домен је друштвени домен међусобно повезаних људских пракси и трансакција који не стоји сам.

У главне привредне делатности спадају: пољопривреда (најважнија привредна делатност), индустрија са рударством (најбитнија делатност у секундарном сектору), грађевинарство, занатство, саобраћај (најбитнија делатност у терцијарном сектору), трговина, и туризам. Треба разликовати појам национална привреда који се односи на делатности у оквиру једне државе и светска привреда који се односи на глобалну делатност. Свака држава има своју привреду (националну привреду) па тако, у мањој или већој мери, учествује у светској привреди.

Подела привреде

[уреди | уреди извор]

Према сродности привредне делатности делимо на секторе:

Подела сектора:

[уреди | уреди извор]
  • Производни сектори:
    • примарни сектор и секундарни сектор.
  • Непроизводни сектори:
    • терцијарни сектор и квартни сектор.

Подела по секторима:

[уреди | уреди извор]
Делатности
Производне Непроизводне
Примарни сектор Терцијарни сектор
Секундарни сектор Квартарни сектор

Примарни сектор

[уреди | уреди извор]
Ратар оре

Примарни сектор обухвата производне делатности које за циљ имају производњу прехрамбених добара и сировина за индустрију. У овом сектору спадају:

Помоћу пољопривреде, добијају се производи за исхрану становништва и индустријске сировине, па је зато пољопривреда једна од најважнијих делатности. Пољопривредом се бави највећи број људи на Земљи.

У ужем смислу, пољопривреда обухвата земљорадњу и сточарство, а у ширем смислу, лов и риболов.

Секундарни сектор

[уреди | уреди извор]
Фабрика, традиционални симбол индустријског развоја

Секундарни сектор обухвата производне делатности. У овом сектору спадају:

Помоћу машина, сировине се прерађују у полупроизводе и готове производе. Један део индустрије се бави извлачењем сировина из земље (руде, угља, нафте, гаса), док се други део индустрије бави прерадом сировина минералног, биљног и животињског порекла.

Према начину производње и врсти производа, индустрија се дели на:

Подела индустрије
Лака индустрија Тешка индустрија
Прехрамбена индустрија Рударство
Текстилна индустрија Енергетика
Дрвна индустрија Металургија
Дуванска индустрија Машиноградња
Индустрија коже и обуће Електроиндустрија
Лака хемијска индустрија Тешка хемијске индустрије
Индустрија целулозе и папира Грађевинска индустрија
Гумарска индустрија Машинска индустрија

Тешка индустрија

[уреди | уреди извор]

Тешка индустрија обухвата производњу средстава за рад (машина) и предмета рада (сировина, горива). За вршење ове делатности потребна су велика улагања, као и велике количине енергије и сировина.

Лака индустрија

[уреди | уреди извор]

Лака индустрија обухвата производњу средстава за широку потрошњу. Она не захтева велика улагања и знато је мање везано за изворе енергије и сировина.

Терцијарни сектор

[уреди | уреди извор]
Трговина

Терцијарни сектор обухвата непроизводне делатности. У овом сектору спадају:

Квартарни сектор

[уреди | уреди извор]
Образовање

Квартни сектор обухвата ванпривредне, непроизводне делатности.[н 1] У овом сектору спадају:

Тржишна привреда

[уреди | уреди извор]

Тржишна привреда се заснива на приватној својини, на слободи избора и конкуренцији. Цене се формирају као резултат понуде и тражње. Произвођач је лично заинтересован за производњу, а купцу се пружа могућност великог избора. Тржишна привреда је врло динамична, лако се мењају врста и место производње и брзо се уводе нове технологије.

Недостаци тржишне привреде

[уреди | уреди извор]

Основни недостатак тржишне привреде састоји се у томе што се током њеног развоја наизменично смењују периоди раста производње и пуне запослености са периодима пада производње, затварања фабрика и отпуштања радника.

Улога државе у привреди

[уреди | уреди извор]

Не постоји привреда која се развија без мешања државе. Свака држава, у мањој или већој мери, применом закона, утиче на своју привреду и спречава појаву хаоса. Осим тога, свака држава обезбеђује средства (убирањем пореза) и плате запосленима у следећим делатностима:

Развој привреде

[уреди | уреди извор]

На развој привреде утичу:

  • природни фактори и
  • друштвени фактори.

Природни фактори су расположива природна богатства као на пример:

Друштвени фактори су сложенији, бројни и разноврсни. Они могу да буду:

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Квартарни сектор је некада сматран делом терцијарног сектора

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Основне одлике и подела привреде”. Штребер. 
  2. ^ James, Paul; with Magee, Liam; Scerri, Andy; Steger, Manfred B. (2015). Urban Sustainability in Theory and Practice: Circles of Sustainability. London: Routledge. стр. 53. ISBN 978-1315765747. Архивирано из оригинала 1. 3. 2020. г. Приступљено 29. 1. 2018. 
  3. ^ а б в „Презентација привреда”. slideshare.net. 16. 12. 2014. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]