Предроманика

Улаз у манастир у Лоршу, Немачка

Под предромаником уметношћу раног средњег века подразумевамо уметничке правце који се јављају у средњовековној уметности од 5. до 11. века и ту углавном имамо појаву меровејске уметности, каролиншке уметности у Француској коју је наследила уметност када се тежиште збивања сели у Немачку познату као отонска уметност.

Рани средњи век представља синтезу античке уметности и новога схватања и својим садржајем она се везује за сакралне теме и схватања, традиције и тематике јер у то доба доминира фактор црква а схоластика владајућа идеологија. Сликарство се усредсређује на илуминирање рукописа.

Опште карактеристике

Заједничке ликовне карактеристике уметности у доба сеобе народа су изразита орнаментика и декоративност. У архитектури сви обично користе део ранохришћанске и касноантичке архитектуре. Архитектура је због номадског начина живота углавном дрвена и практична, а не и монументална. Уопштено за вриеме владавине барбарских народа европска архитектура не добија ништа ново, нити у Европи постоји јединствени повезани стил. Све грађевине су врло различите без неке ближе средње везе. Развија се углавном централна грађевина која је настала еволуцијом хришћанске гробне цркве – тзв. Мартријуми (франц. Martirium), капелице за погреб мученика који су бранили хришћанство.

Најзначајнији пример остроготске архитектуре је Теодориков маузолеј у Равени из 6. века. Грађевина је у облику крста са крстатим сводом. Са спољашње стране има десетоугаоне зидове, а са сваке стране има једну правоугаону нишу. Горњи спрат је ужи од приземља. Цео маузолеј је подигнут од прецизно обрађеног камена (тесаника) у малтеру, што је у то време било изузетно ретко. Занимљиво је да је монументална купола исклесана из једног блока камена, тешка неколико тона, и дан данас се не зна како су успели да је поставе на маузолеј.

Келтски путир из 8. века од сребра и позлаћене бронзе са емајлом. Ардаг, Ирска

Архитектура је предложила скулптуру и одредила места на којима ће она моћи да се прихвати и изрази, она одређује које ће се површине скулптурално обрадити. Ово је време непостојања скулптуре. Користи се једино врло плитки рељеф за саркофаге, гробне плоче, олтарске преграде … Украси су у комбинацији розета и крижева, све у строгој геометрији.

Предмети од злата који карактеришу ово доба рађени су такође у славу божју и владара. Најчешће су то реликвије (моћи — телесни остаци мученика) украшавани златом и драгим камењем.

Увезана књига у пергаменту мења књигу у облик свитка, а текст достиже врхунац у сликарски обрађиваном иницијалу. Рукопис се преписује на пергамент, а црта се искључиво пером. Јавља се могућност осликавања књига (илуминација) која постаје богата у боји и позлати, а раде се у традицији римског илузионизма.

Најстарија илустрована Библија је Бечки Генесис, из почетка 6. века. Украшена је богатим илустрацијама у форми континуиране нарације што значи да слика испод текста описује призор из текста.

Меровинска уметност

Главни чланак: Меровинска уметност

Подразумева раздобље од 7. века до почетка 8. века и на љу је утицала барбарска уметност.

Каролиншка уметност

Главни чланак: Каролиншка ренесанса

Пресек и основа Дворске капеле Карла Великог у Ахену, рани 9. век

Св. Лука из каролиншког јеванђеља Ебо, око 823. године Француска

Каролиншка уметност подразумијева раздобље од 8. до 10. века а свој процват доживљава у уметности Карла Великог. Он је покушао сачувати све што је остало од римске цивилизације, посебно римску књижевност кроз сакупљање и преписивање старих римских рукописа. На тај начин је покушао усадити део славне прошлости Европе у барбарске душе свога народа. Данас познајемо римске писце, углавном захваљујући бројним и изузетно квалитетним каролиншким рукописима.

Карло Велики је лично проучавао архитектуру царског Рима, те је у своју престоницу у Ахену, у данашњој Немачкој, пренео дух некадашње римске градње. Тако се његова Дворска капела састоји од широког нартекса, који је са сваке стране имао по две куле са степеништем. Конструкциска схема “улаза с две куле” биће основа за архитектуру средњег века. Преписивачке школе које је основао Карло Велики биле су искључиво манастирске, а преписивачи – свешеници. Данас средњовековне рукописе опремљене цртежима и сликама сматрамо манастирским уметничким целинама, али су све оне у време свог настанка биле део црквене целине и као свете књиге спадале су у опрему божјег храма као што су биле зидне слике и црквени намјештај и биле су потребне за богослужење.

Отонска уметност

Главни чланак: Отонска уметност

После цветања за време каролинга у Француској настаје мртви период који је трајао око 100 година а тежиште збивања се пресељава у Немачку и уметност се обнавља за време отонске уметности за време Отона (936. - 973.) и напредак и процват не преживљава време смрти Хенриа III године 1056. када немачка пада у сенку.

Сликарство обухвата осликавање књига и минијатуре. У време Отона врло је живахна делатност школа у којима се одсликава утицај западних и источних средишта културе. Појављују се школе од којих неке његују и зидно сликарство и неке и сликарство на стаклу.

Геронов крст касни 10. век Келнска катедрала.

Отонска уметност спада у фазу касне предроманике, и то у подручју данашње Њемачке гдје је владала Отонска династија у 10. веку. Отонска као и Каролиншка династија негује тзв. аристократско-дворски карактер, што значи да је сва уметничка продукција везана само за двор и самостан. Отонска династија је такође спонзорирала бројне и врло важне школе рукописног сликарства. Карактеристика Отонске уметности је љубав према слоновачи, што се види у бројним рељефима. Једини пример пуне пластике из овог раздобља је тзв. Геронов крст који се данас чува у Келнској катедрали. На њему је необично реалистичан призор Криста за то време.

Литература

1. Istorija umetnosti H.W. JANSON Beograd, 1982.
2. Opšta istorija umenosti ĐINA PIKSEL Beograd, 1974.
3. Kako prepoznati umetnost Ljubljana, 1980.
4. Istorija slikarstva Fernand Hazar Beograd, 1973.
5. Wikipedia

Спољашње везе

• Vodič kroz Španjolsku predromaniku; Uvod u Asturijansku umjetnost.