Пређи на садржај

Посланица Римљанима

С Википедије, слободне енциклопедије

Посланица Римљанима је једна од књига Новог завета. Налази се после књиге Дела Апостолска и по реду је прва посланица у Новом завету.[1]

Писац посланице је Свети Апостол Павле. Написана је у Коринту, негде крајем педесетих година првога века и упућена је хришћанима и Јеврејима у Риму. У посланици се углавном говори о односу хришћанске вере према онима који нису хришћани, посебно према Јеврејима које Апостол позива да пређу у хришћанство и објашњава им зашто је добро да то ураде.[2] Посланица Римљанима се без претходног проучавања не може лако разумети, иако је у њој учење Апостола Павла изложено најдетаљније.

Одељци из посланице читају се у цркви првих недеља после празника Духова, на крштењу, миропомазању и другим обредима.

Према преводу: Вук Стеф. Караџић, Нови завјет Господа нашег Исуса Христа, Беч 1857. године, Штампарија јерменског манастира.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Rimljanima poslanica svetoga apostola Pavla”. www.rastko.rs. 
  2. ^ „ПОСЛАНИЦА РИМЉАНИМА”. Crkva Bezanijska (на језику: српски). Архивирано из оригинала 10. 01. 2023. г. Приступљено 10. 01. 2023. 
  3. ^ „TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA – Svetosavlje”. svetosavlje.org. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]