Полигамија
Полигамија (грч. πoλυ [poly], γαμoσ [gamos] — више бракова) је брачна веза једног мушкарца са више жена или обрнуто.[1][2][3][4][5] Постоје три специфична вида полигамије: полиандрија (када жена има више од једног мужа) и полигинија (када мушкарац има више од једне супруге), и групни брак (нека комбинација полиандрије и полигиније). Полигинија је најчешћи вид полигамије. У традиционалном смислу се и данас практикује у многим афричким културама, укључујући јужну Азију, и већи део јужне и централне Африке. Братска полиандрија се традиционално практиковала међу номадским тибетанским племенима, као и у Непалу, и деловима Кине. Ова врста полиандрије значи да два или више браће деле једну жену, и имају једнак сексуални приступ према њој.
Супротно томе, моногамија је брак који се састоји од само две стране. Попут „моногамије”, термин „полигамија” се често користи у де фаkто смислу, примењен независно од тога да ли држава препознаје однос.[n 1] У социобиологији и зоологији, истраживачи користе полигамију у ширем смислу да би означили било који облик вишеструког парења.
Широм света, друштва различито подстичу, прихватају или забрањују полигамију. Од друштава која допуштају или толеришу полигамију, у великој већини случајева прихваћени облик је полигинија. Према Етнографском атласу (1998), од 1.231 разматраних друштава 588 је имало учесталу полигинију, 453 је имало повремену полигинију, 186 је моногамно, а 4 је имало полиандрију; иако новија истраживања показују да је полиандрија можда чешћа него што се раније мислило.[6][7] У културама које практикују полигамију, њена преваленција међу том популацијом често је повезана са класним и социоекономским статусом.[8]
Са правног становишта, у многим земљама, иако је брак правно моногаман (особа може имати само једног супружника, а бигамија је нелегална), прељуба није незаконита, што доводи до ситуације да је де факто полигамија дозвољена, мада без законског признања незаваничних „супружника”.
Према научним студијама, људски систем парења сматра се примарно моногамним, с тим да је културолошка пракса полигамије мањинска. Овај закључак је заснован на истраживањима светских популација, и на карактеристикама људске репродуктивне физиологије.[9][10][11][12][13]
Форме
[уреди | уреди извор]Полигамија постоји у три специфична облика:
- Полигинија, где мушкарац има више супруга истовремено
- Полиандрија, при чему жена има више мужева истовремено
- Групни брак, при чему се породична јединица састоји од више мужева и више супруга пунолетног узраста особе
Полигинија
[уреди | уреди извор]Учесталост
[уреди | уреди извор]
Полигинија, пракса у којој мушкарац истовремено има више супруга, далеко је најчешћи облик полигамије. Многе земље са муслиманском већином и неке са знатним муслиманским мањинама прихватају полигинију различитог опсега у правном и културном делокругу; неке секуларне земље попут Индије такође је у различитом степену прихватају. Исламски закон или шеријатско право је верски закон који је део исламске традиције која омогућава полигинију.[14][15] То је изведено из верских прописа ислама, посебно Курана и хадиса. На арапском језику, израз sharīʿah се односи на непроменљиви божји закон (арапски: الله Алах) и у контрасту је са фикхом, који се односи на његове људске научне интерпретације.[16][17][18]
Полигиније су распрострањеније у Африци него на било којем другом континенту, а посебно у Западној Африци, а неки научници виде утицај трговине робовима на однос мушкарца и жене као кључни фактор у настанку и утврђивању полигиније у афричким регионима.[19][20][21]
Упоредна студија брака широм света антрополога Џека Гудија, која је користила Етнографски атлас, показала је историјску повезаност између праксе опсежне померајуће хортикултуре и полигамије у већини субсахарских афричких друштава.[22] Ослањајући се на рад Естер Босеруп, Гуди напомиње да сексуална подела рада варира између мушки-доминиране интензивне орачке пољопривреде широко заступљене у Евроазији и екстензивне померајуће хортикултуре заступљене у Подсахарској Африци. У неким ретко насељеним областима у којима се упражњава померајућа култивација у Африци, жене обављају велики део посла. Тиме се фаворизују полигамни бракови у којима мушкарци настоје да монополизују производњу жена „које су цењене као раднице и као носиоци деце”. Гуди међутим примећује да је корелација несавршена и разноврсна, а такође дискутује о традиционалнијим пољопривредним системима којима доминирају мушкарци кроз релативно опсежне пољопривредне системе попут оних који постоје у већем делу западне Африке, посебно у западноафричкој савани, где већи део пољопривредних послова обављају мушкарци, а где полигинију мушкарци сматрају пожељном углавном ради стварања мушких потомака, чији се рад цени.[23]
У нашим крајевима, у Босанској Крајини пре Другог светског рата није било необично да муслиман има три жене, понекад и четири. Трећа жена би се сматрала нечим што подмлађује човека, живела би у новоизграђеном крилу куће, повлашћенија од прве две жене.[24]
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ За ступањ у коме државе могу и препознају потенцијалне и стварне полигамне форме као валидне, погледајте конфликте закона о браку.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Poligamija | Veliki Rečnik”. Приступљено 25. 10. 2019.
- ^ Harper, Douglas (ур.). „Polygamy”. Online Etymology Dictionary. Архивирано из оригинала 01. 02. 2016. г. Приступљено 01. 07. 2020.
- ^ πολυγαμία. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project.
- ^ „πολυγαμία”. Dictionary of Standard Modern Greek (на језику: Greek). Center for the Greek Language. Архивирано из оригинала 1. 2. 2016. г.
- ^ Babiniotis, Georgios (2002). „s.v. πολυγαμία”. Dictionary of Modern Greek (на језику: Greek). Lexicology Centre.
- ^ Ethnographic Atlas Codebook Архивирано 2012-11-18 на сајту Wayback Machine derived from George P. Murdock's Ethnographic Atlas recording the marital composition of 1231 societies from 1960 to 1980
- ^ Starkweather, Katherine E; Hames, Raymond (2012). „A Survey of Non-Classical Polyandry”. Human Nature. 23 (2): 149—172. CiteSeerX 10.1.1.697.138
. PMID 22688804. doi:10.1007/s12110-012-9144-x.
- ^ Golomski, Casey (6. 1. 2016). Wiley Blackwell Encyclopedia of Gender and Sexuality Studies — преко ResearchGate.
- ^ Low, B. (1988). „Measures of polygyny in humans”. Curr Anthropol. 29: 189—194. doi:10.1086/203627.
- ^ Murdock GP (1981). Atlas of World Cultures.. Pittsburgh, PA: University of Pittsburgh Press
- ^ Anderson, M. J.; Dixson, A. F. (2002). „Sperm competition: motility and the midpiece in primates”. Nature. 416 (6880): 496. Bibcode:2002Natur.416..496A. PMID 11932733. doi:10.1038/416496a.
- ^ Dixson, A. L.; Anderson, M. J. (2002). „Sexual selection, seminal coagulation and copulatory plug formation in primates”. Folia Primatol. 73 (2–3): 63—69. PMID 12207054. doi:10.1159/000064784.
- ^ Harcourt, A. H.; Harvey, P. H.; Larson, S. G.; Short, RV (1981). „Testis weight, body weight and breeding system in primates”. Nature. 293 (5827): 55—57. Bibcode:1981Natur.293...55H. PMID 7266658. doi:10.1038/293055a0.
- ^ „British & World English: sharia”. Oxford: Oxford University Press. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 4. 12. 2015.
- ^ Editors, History com. „Islam”. HISTORY (на језику: енглески). Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ John L. Esposito, ур. (2014). „Islamic Law”. The Oxford Dictionary of Islam. Oxford: Oxford University Press. Архивирано из оригинала 31. 3. 2019. г. Приступљено 29. 1. 2017.
- ^ Vikør 2014.
- ^ Calder 2009.
- ^ Clignet, Remi,. Many Wives, Many Powers. Evanston: Northwestern University Press.(1970), p. 17.
- ^ Fenske, James (9. 11. 2013). „African polygamy: Past and present”. VoxEU.org. Приступљено 28. 5. 2020.
- ^ Henrich, Joseph; Boyd, Robert; Richerson, Peter J. (5. 3. 2012). „The puzzle of monogamous marriage”. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences (на језику: енглески). 367 (1589): 657—669. ISSN 0962-8436. PMC 3260845 . PMID 22271782. doi:10.1098/rstb.2011.0290.
- ^ Goody, Jack (1976). Production and Reproduction: A Comparative Study of the Domestic Domain. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 27—29.
- ^ Goody, Jack. "Polygyny, Economy and the Role of Women". In: The Character of Kinship. London: Cambridge University Press, 1973, pp. 180–190.
- ^ "Политика", 30. јул 1939
Литература
[уреди | уреди извор]- Boserup, Ester (1997), „The economics of polygamy”, Ур.: Grinker, Roy Richard; Steiner, Christopher B., Perspectives on Africa: a reader in culture, history, and representation, Cambridge, Massachusetts: Blackwell, стр. 506–517, ISBN 9781557866868.
- Cairncross, John (1974). After Polygamy Was Made a Sin: The Social History of Christian Polygamy. London: Routledge & Kegan Paul.
- Chapman, Samuel A. (2001). Polygamy, Bigamy and Human Rights Law. Xlibris Corp. ISBN 978-1-4010-1244-1.Шаблон:Self-published inline
- Hillman, Eugene (1975). Polygamy Reconsidered: African Plural Marriage and the Christian Churches. New York: Orbis Books. ISBN 978-0-88344-391-0.
- Korotayev, Andrey (2004). World Religions and Social Evolution of the Old World Oikumene Civilizations: A Cross-cultural Perspective (First изд.). Lewiston, New York: Edwin Mellen Press. ISBN 978-0-7734-6310-3.
- Van Wagoner, Richard S. (1992). Mormon Polygamy: A History (2nd изд.). Utah: Signature Books. ISBN 978-0-941214-79-7.
- Wilson, E. O. (2000). Sociobiology: The New Synthesis. Harvard Univ Pr. ISBN 978-0-674-00235-7.
- White, Douglas; Burton, Michael (децембар 1988). „Causes of Polygyny: Ecology, Economy, Kinship, and Warfare”. American Anthropologist. 90 (4): 871—887. doi:10.1525/aa.1988.90.4.02a00060.
- Fenske, James (новембар 2012), „AFRICAN POLYGAMY: PAST AND PRESENT” (PDF), Centre for the Study of African Economies, University of Oxford: 1—30, Архивирано из оригинала (PDF) 22. 09. 2017. г., Приступљено 01. 07. 2020
- Fortunato, Laura (2011). Reconstructing the History of Marriage Strategies in Indo-European–Speaking Societies: Monogamy and Polygyny. Human Biology: Vol. 83: Iss. 1, Article 6.
- Korotayev A., Bondarenko D. Polygyny and Democracy: a Cross-Cultural Comparison // Cross-Cultural Research. The Journal of Comparative Social Science. 34/2 (May 2000). pp. 190–208 (Paper reports negative correlation between polygyny and democracy.)
- Low, Bobbi S. (1990). Marriage systems and pathogen stress in human societies . American Zoologist 30: 325–339. Full text[мртва веза] - (Paper reports positive correlation between pathogen stress and polygyny.)
