Пређи на садржај

Отворено првенство Француске у тенису 2020 — мушкарци појединачно

С Википедије, слободне енциклопедије
Мушкарци појединачно
Отворено првенство Француске у тенису 2020.
Датум27. септембар — 11. октобар 2020.
Бранилац титулеШпанија Рафаел Надал
ПобједникШпанија Рафаел Надал
ФиналистаСрбија Новак Ђоковић
Резултат у финалу6 : 0, 6 : 2, 7 : 5
Детаљи
Жријеб128 (16 Q / 8 WC )
Носиоци32
Категорије
Појединачно: мушкарци жене јуниори јуниорке
Парови: мушкарци жене мешовити парови јуниори јуниорке
Легенде: −45 45+ жене
Појединачно у колицима: мушкарци жене
Парови у колицима: мушкарци жене
← 2019. · Отворено првенство Француске у тенису · 2021. →

Отворено првенство Француске у тенису 2020 — мушкарци појединачно (фр. Simple messieurs des Internationaux de France 2020) био је тениски турнир за мушкарце у оквиру Отвореног првенства Француске 2020, једног од четири гренд слем турнира. Представља 124. издање турнира од оснивања, 90. у оквиру гренд слема и 50. у опен ери. Рафаел Надал је био бранилац титуле и троструки узастопни побједник.[1]

Турнир је одржан у септембру, умјесто у мају, због пандемије ковида 19. Роџер Федерер је одустао од учешћа због операције, а Милош Раонић и Ник Кириос повукли су се из страха од вируса. Фернандо Вердаско је дисквалификован јер је био позитиван на вирус и није му допуштено да понови тест. Међутим, након почетка турнира правила су промијењена и тенисерима је дозвољено да понове тест у случају позитивног резултата. Енди Мари је добио специјалну позивницу, док је Кевин Андерсон учествовао на основу заштићеног рангирања. У главном жријебу учествовало је 128 тенисера: 32 носиоца, 16 квалификаната, 8 са специјалном позивницом, тројица са заштићеним рангирањем и три срећна губитника, док су остали изборили учешће на основу АТП листе.

Титулу је освојио Надал, који је у финалу побиједио Ђоковића 3 : 0 (6 : 0, 6 : 2, 7 : 5) и освојио 13. титулу на Ролан Гаросу, а четврту заредом. Такође, освојио је 20. гренд слем у каријери, чиме се изједначио са Федерером по броју освојених гренд слемова. Надал је четврти пут у каријери освојио Ролан Гарос без иједног изгубљеног сета, поставши први тенисер, и у мушкој и у женској конкуренцији, који је остварио 100 побједа на Ролан Гаросу. Такође је постао други тенисер у историји који је остварио 100 побједа на неком гренд слем турниру, након Федерера, који је остварио 100 побједа на Вимблдону и Аустралијан опену.

Новак Ђоковић је покушавао да постане први тенисер у опен ери који ће освојити сваки гренд слем барем два пута. Доминик Тим је покушавао да постане први тенисер у опен ери који ће своја прва два гренд слема освојити на два узастопна гренд слем турнира. Тим је такође покушавао да постане први тенисер ван велике тројке који је освојио два гренд слема заредом још од Андреа Агасија, који је освојио Ју-Ес опен 1999. и Аустралијан опен 2000.[2]

Лоренцо Ђустино је побиједио Корентина Мутеа 0 : 6, 7 : 6(9 : 7), 7 : 6(7 : 3), 2 : 6, 18 : 16, у првој рунди. Меч је други најдужи у историји Ролан Гароса, са трајањем од 6 сати и 5 минута.[3] Меч је такође четврти најдужи у историји гренд слем турнира.[4]

Тејлор Фриц и Лоренцо Сонего одиграли су најдужи тај-брејк у историји Ролан Гароса. Сонего је освојио трећи сет са 19 : 17 у тај-брејку и побиједио Фрица у трећој рунди 3 : 0 (7 : 6(7 : 5), 6 : 3, 7 : 6(19 : 17)).[5]

Иго Гастон је постао најниже рангирани тенисер који се пласирао у четврто коло након Арноа ди Пасквалеа 2002.[6]

Јаник Синер је постао први тенисер који се пласирао у четвртфинале Ролан Гароса на свом првом учешћу, након Надала 2005,[7] а такође је постао најмлађи тенисер у четвртфиналу након Ђоковића 2006.[8]

Стефанос Циципас је пласманом у полуфинале, гдје је изгубио од Ђоковића 3 : 2, постао први грчки тенисер који се пласирао у полуфинале Ролан Гароса.[9]

Правила

[уреди | уреди извор]
Фернандо Вердаско, дисквалификован након што је био позитиван на коронавирус.

Због пандемије коронавируса, турнир је помјерен за септембар и усвојена су посебна правила ради превенције. Тенисери који су учествовали у квалификацијама, морали су да дођу у Париз четири дана прије почетка квалификација, док тенисери који су се аутоматски пласирали у главни жријеб, морали су да дођу три дана прије свог првог меча, док су једини изузетак били тенисери који су у то вријеме наступали на другим турнирима.[10] Сви тенисери који су долазили из земаља које нису на Шенген листи, морали су да добију специјалну дозволу и негативан резултат на тесту, како би ушли у Француску.[10]

Тенисери су били смјештени у два хотела, која су обезбијеђена само за њих, сви тенисери и чланови њихових тимова били су тестирани по доласку у хотеле, на мјестима која су посебно предвиђена за то.[11] Морали су да остану у својим собама све док нису добили негативан резултат, а у та 24 сата добили су ваучере од 120 евра за оброке.[10] Други тестови урађени су 48 сати након првог теста. Сви тенисери су морали да имају два негативна резултата прије свог првог меча, након чега су радили тест сваких пет дана до краја турнира.[11]

Да је неки тенисер био позитиван, био би аутоматски дисквалификован и морао би да проведе 14 дана у самоизолацији, као и особе са којима дијели собу у хотелу. Уколико би неко од чланова тима био позитиван, тенисер би био тестиран, а ако би био негативан и није дијелио собу са особом која је позитивна, медицински тим Ролан Гароса може да одлучи да му дозволи да настави такмичење под посебним надзором.[10] Сви учесници су морали да носе маске у сваком тренутку, осим за вријеме тренинга и јела. У сваком тренутку морали су да имају акредитације, а у заједничким просторијама морали су да држе дистанцу.[12] Дан након почетка турнира, донесено је правило по којем играчи који су прележали вирус неће бити аутоматски дисквалификовани уколико буду позитивни на тесту, због могућности да то буде лажни позитивни тест, већ ће имати могућност да понове тест.[13]

За вријеме слободног дана, када нису имали меч, тенисери нису могли да тренирају у комплексу Ролан Гарос, гдје се игра турнир, већ на теренима који су посебно предвиђени за тренинге.[12] Нико није могао да буде у приватном смјештају, а тенисерима је било забрањено да напуштају хотеле осим за вријеме тренинга или меча.[10] Гледаоцима је било дозвољено да присуствују мечевима у ограниченом броју, уз обавезно коришћење маске и држања дистанце.[12]

Награде и бодови

[уреди | уреди извор]

Укупан наградни фонд је износио 14.491 000 евра, што је 11% мање него 2019. године. Разлика између новчане награде за побједника и играча који су испали у првом колу, значајно је смањена како би се помогли слабије рангирани тенисери, који су финансијски погођени због пандемије коронавируса.[14]

Побједник је зарадио 2.000 бодова, односно разлику од бодова освојених 2019. до 2.000. Финалиста је добио 1.200, а полуфиналисти по 720, односно разлику од бодова освојених 2019. до 720. Тенисери који нису успјели да одбране бодове освојене на турниру 2019. и испали су у ранијој фази или нису учествовали на турниру 2020. нису изгубили бодове, јер је ATP донио правило по којем, због пандемије коронавируса, ниједан играч не губи бодове до краја сезоне 2020, већ само може да заради на турнирима на којима оствари бољи резултат.[15]

Новчане награде и бодови:[16]
Фаза Новчана награда Поени
Побједник 1.600.000 € 2.000
Финалиста 850.500 € 1.200
Полуфиналисти 425.250 € 720
Четвртфиналисти 283.500 € 360
Испали у осмини финала 189.000 € 180
Испали у трећем колу 126.000 € 90
Испали у другом колу 84.000 € 45
Испали у првом колу 60.000 € 10
Испали у трећем колу квалификација 25.600 €
Испали у другом колу квалификација 16.000 €
Испали у првом колу квалификација 10.000 €

Одлагање и повлачење тенисера

[уреди | уреди извор]
Роџер Федерер, освајач 20 гренд слем титула, није играо због операције кољена.

Роџер Федерер је у фебруару 2020. објавио да ће пропустити Ролан Гарос због операције кољена,[17] након што је пропуштао турнир трипут заредом у периоду од 2016. до 2018, док је 2019. дошао до полуфинала.[18]

Турнир је требало да почне крајем маја, али је због пандемије коронавируса почетак помјерен за 20. септембар,[19] док је у мају објављено да организатори враћају новац свима који су купили улазнице[20] и да ће се Ролан Гарос можда играти без публике.[21] Средином јуна, објављено је да ће старт бити помјерен за још седам дана и да ће почети 27. септембра, како би играчи имали времена да се опораве од Ју Ес Опена, чији је завршетак био предвиђен за 13. септембар.[22] У септембру је објављено да ће се играти са публиком, уз ограничења у броју публике на стадиону.[23] Првобитно је било одређено да на теренима Филип Шатрије и Сузан Ленглен буде до 5.000 људи, а на терену Симон Матје до 1.500 особа,[24] док је касније објављено да је дозвољено до 1.000 људи на сваком стадиону.[25]

Милош Раонић, одустао неколико сати прије жријеба.

Ник Кириос је у августу објавио да неће играти на Ролан Гаросу, због пандемије, јер неће да путује нигдје из Аустралије,[26] док је Жо-Вилфрид Цонга средином септембра објавио да неће играти на турниру, јер се није опоравио од повреде леђа, због које је морао претходно да се повуче са Аустралијан опена.[27] Његово мјесто заузео је Хауме Мунар, као 104. на АТП листи.[28] Лукас Пуј је средином септембра објавио да неће играти због повреде,[29] након чега је од учешћа одустао и Кајл Едмунд, такође због повреде.[30] Едмунд је наступао на турниру 2019, али се такође због повреде повукао током меча другог кола, против Пабла Куеваса.[31]

Фернандо Вердаско је морао да пропусти турнир јер је био позитиван на корона вирус неколико дана прије почетка. Урадио је приватни тест који је био негативан, након чега је тражио од организатора да одради нови тест, али су одбили.[32] Вердаско је наступао на 67 гренд слемова заредом, али је прије Ролан Гароса морао да пропусти у Ју Ес опен.[32] Вердаско је најавио тужбу, истакавши да му је сваки тест прије и послије тога био негативан и да је тај тест који је урађен на Ролан Гаросу био лажно позитиван.[33] Умјесто њега у главни жријеб је ушао Марк Полманс, као срећни губитник, након што је изгубио у квалификацијама; након почетка турнира, Ролан Гарос је промијенио правила и дозвољено је понављање теста, због чега је протестовао Вердаско јер њему то није дозвољено.[34] Два дана након што су објављени носиоци и неколико сати прије жријеба, Милош Раонић се повукао са турнира, ради превенције због вируса.[35] Њега је, такође као срећни губитник, замијенио Тајванац Џејсон Јунг.[36]

Одустали од турнира:

Квалификације

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Отворено првенство Француске у тенису 2020 — квалификације за мушкарце појединачно
Дамир Џумхур, дисквалификован из квалификација, јер је његов тренер био позитиван на корона вирус.

Прије почетка квалификација, Дамир Џумхур је дисквалификован јер је његов тренер — Петар Поповић, био позитиван на тесту;[42] тражили су да се тест понови, јер је Поповић имао антитијела јер је прележао коронавирус, али организатори нису дозволили.[43] Џумхур је најавио тужбу и истакао да се тако нешто не би десило да су у питању Федерер или Надал.[44] Пеђа Крстин је такође дисквалификован, јер је његов тренер — Иван Бјелица, био позитиван,[45] док су Денис Истомин, Ернесто Ескоберо и Бернабе Запата дисквалификовани јер су били позитивни.[46]

У квалификацијама је учествовало укупно 128 тенисера, који су били подијељени у 16 група са по осам; игране су три рунде, након којих се 16 побједника пласирало у главни жријеб.[47] Квалификације су почеле 21. септембра, а у првој рунди, Филип Хорански је побиједио Маријуса Копила са 6 : 2, 6 : 1, док је истим резултатом Дмитриј Попко побиједио Андреу Коларинија, а најубедљивију побједу остварили су Констант Лестјен, који је побиједио Ендруа Хариса 6 : 1, 6 : 1 и Федерико Фереира Силва, који је побиједио Виктора Троицког 6 : 2, 6 : 0.[48] Алесандро Ђанеси је побиједио Данила Петровића 6:4, 7 : 6 (10:8).[49] Најдужи меч играли су Хуан Пабло Фисович и Брендон Накашима; Фисович је побиједио 5 : 7, 7 : 6 (7 : 1), 7 : 5.[50] У дуелу тенисера који су својевремено наступали у полуфиналу Ролан Гароса, Марко Чекинато је побиједио Ернеста Гулбиса 6 : 3, 7 : 5.[51]

Марко Чекинато, бивши полуфиналиста Ролан Гароса, пласирао се у главни жријеб кроз квалификације.

У другој рунди, Хенри Лаксонен је побиједио Факунда Мену 6 : 1, 6 : 1,[52] док је Данијел Алтмајер побиједио Хирокија Морију 6 : 1, 6 : 2.[53] Лијам Броди је побиједио Ботика ван де Зандшулпа са 7 : 6 (7 : 5), 7 : 6 (10 : 8),[54] Ули Бланш побиједио Ђан Марка Моронија 7 : 6 (10 : 8), 4 : 6, 6 : 3.[55] Џејсон Јунг је елиминисао Томија Робреда, који је својевремено био на петом мјесту АТП листе,[56] док је Бенџамин Бонзи побиједио 41-годишњег Ива Карловића 6 : 3, 7 : 6 (7 : 3), који је својевремено био на 14. мјесту на АТП листи.[57] Данијел Елаи Галан је побиједио Марија Вилелу Мартинеза 7 : 6 (7 : 2), 6 : 0, придруживши се тако шесторици других тенисера који су добили сет са нулом.[58] Португалац Фредерико Фереира Силва побиједио је Бразилца Жоаа Менезеса 7 : 6 (7 : 4), 7 : 6 (7 : 2),[59] док је Александар Вукић побиједио Индијца Прајнеша Гунесварана 6 : 4, 7 : 6 (7 : 4).[60]

У трећој и последњој рунди, Емилио Гомез је побиједио Дмитрија Попка 2 : 6, 6 : 4, 7 : 6 (7 : 1) и пласирао се у главни жријеб 30 година након што је његов отац — Андрес Гомез, наступао на турниру; Попко је имао меч лопту, али је Гомез преокренуо.[61] Најубедљивију побједу остварио Марко Чекинато, који је побиједио Кимера Копејанса 6 : 1, 6 : 2.[62] Џек Сок је побиједио Андреја Кузњецова са 7 : 6 (7 : 5), 7 : 6 (7 : 4),[63] док је Никола Милојевић побиједио Леонарда Мајера 6 : 7 (4 : 7), 6 : 2, 6 : 3.[64] Бенџамин Бонзи се пласирао у главни жријеб без борбе, јер му је Роберто Маркора предао меч.[65] Лијам Броди је побиједио Марка Полманса 7 : 6 (7 : 5), 6 : 4;[66] Данијел Алтмајер је побиједио Рубена Бемелманса 6 : 3, 1 : 6, 6 : 3 и пласирао се на први гренд слем турнир у каријери,[67] док је Александар Вукић побиједио Џејсона Јунга 6 : 3, 3 : 6, 6 : 3 и такође се пласирао на неки гренд слем турнир први пут у каријери.[68]

Кроз квалификације, пласман у главни жријеб изборили су:

Специјалне позивнице

[уреди | уреди извор]
Енди Мари, бивши финалиста Ролан Гароса, добио је специјалну позивницу за турнир.

Енди Мари је добио специјалну позивницу за турнир; Мари је играо финале Ролан Гароса 2016, када је изгубио од Ђоковића, а у каријери је освојио три гренд слем титуле.[69]

Поред њега, специјалне позивнице добило је још седам млађих француских тенисера.[70]

Специјалне позивнице добило је осам тенисера:

Заштићено рангирање

[уреди | уреди извор]

Заштићено рангирање се додјељује тенисерима који су имали повреду дужи период и нису се такмичили минимум шест мјесеци, а заштићено рангирање им омогућава да наставе да играју гдје су стали, умјесто да крену испочетка, без бодова на АТП листи.[71]

Право на учешће на основу заштићеног рангирања остварила су три тенисера:[72]

Срећни губитници

[уреди | уреди извор]

Велики број одустајања створио је простор за друге тенисере да учествују у главном жријебу; извучена су три срећна губитника од тенисера који су испали у квалификацијама, на основу њихових позиција на АТП листи.[73] Марк Полманс је извучен и постао је седми Аустралијанац у главном жријебу, што је највећи број тенисера из Аустралије на Ролан Гаросу након 20 година.[73]

Укупно су тројица тенисера остварила право на учешће као срећни губитници:[36]

Носиоци и фаворити

[уреди | уреди извор]
Доминик Тим, двоструки узастопни финалиста Ролан Гароса, 2018. и 2019.

Рафаел Надал, који је од 2005. до 2019, освојио Ролан Гарос 12. пута, био је први фаворит и други носилац. Надал је на турниру доживио само два пораза, 2009. од Робина Содерлинга и 2015. од Ђоковића,[74] док се 2016. повукао у трећој рунди због повреде скочног зглоба.[75] Новак Ђоковић, као први тенисер свијета, био је први носилац и други фаворит.[76] Ђоковић је освојио турнир 2016, када је у финалу побиједио Ендија Марија, док је три пута изгубио у финалу: од Надала 2012. и 2014. и од Станисласа Вавринке 2015.[77] Трећи фаворит и трећи носилац био је Доминик Тим.[76] Тим је играо двапут заредом у финалу — 2018. и 2019, али је оба пута поражен од Надала,[78] док је прије почетка Ролан Гароса, освојио први гренд слем у каријери — Ју Ес опен 2020.[79]

Четврти фаворит и пети носилац био је Стефанос Циципас, коме је најбољи резултат на турниру било четврто коло 2019, када је послије пет сати испао од Вавринке.[80] Пети фаворит и шести носилац био је Александар Зверев,[76] који је 2018. и 2019. стизао до четвртфинала,[81] док је играо финале Ју Ес опена 2020.[82] Данил Медведев је био четврти носилац, али шести фаворит.[76] Није остварио ниједну побједу у каријери на Ролан Гаросу; три године заредом испао је у првом колу,[83] док је 2019. играо финале Ју Ес опена.[84] Седми фаворит и 16 носилац био је Вавринка,[76] који је освојио турнир 2015, када је побиједио Ђоковића у финалу,[85] док је 2017. изгубио од надала у финалу.[86]

Дијего Шварцман био је девети фаворит и 12 носилац.[76] Најбољи резултат на Ролан Гаросу било му је четвртфинале 2018,[87] док је прије Ролан Гароса, побиједио Надала у четвртфиналу Мастерса у Риму, гдје је у финалу изгубио од Ђоковића.[88] Енди Мари је био 11. фаворит, али није био међу носиоцима.[76] Мари је због повреде имао неколико операција, а у јануару 2019. најавио је крај каријере,[89] али је након неколико мјесеци објавио да се враћа тенису.[90] Играо је у финалу 2016, када је изгубио од Ђоковића.[91]

Станислас Вавринка, побједник Ролан Гароса 2015.

Најбоље пласирана 32. тенисера на АТП листи, од тенисера који су учествовали, постављени су за носиоце:

 1.   Србија Новак Ђоковић (финале)
 2.   Шпанија Рафаел Надал
 3.   Аустрија Доминик Тим (четвртфинале)
 4.   Русија Данил Медведев (прво коло)
 5.   Грчка Стефанос Циципас (полуфинале)
 6.   Њемачка Александар Зверев (четврто коло)
 7.   Италија Матео Беретини (треће коло)
 8.   Француска Гаел Монфис (прво коло)
 9.   Канада Денис Шаповалов (друго коло)
10.   Шпанија Роберто Баутиста Агут (треће коло)
11.   Белгија Давид Гофен (прво коло)
12.   Аргентина Дијего Шварцман (полуфинале)
13.   Русија Андреј Рубљов (четвртфинале)
14.   Италија Фабио Фоњини (прво коло)
15.   Русија Карен Хачанов (четврто коло)
16.   Швајцарска Стан Вавринка (треће коло)
17.   Шпанија Пабло Карењо Буста (четвртфинале)
18.   Бугарска Григор Димитров (четврто коло)
19.   Канада Феликс Оже Алијасим (прво коло)
20.   Чиле Кристијан Гарен (треће коло)
21.   Сједињене Америчке Државе Џон Изнер (друго коло)
22.   Србија Душан Лајовић (друго коло)
23.   Француска Беноа Пер (друго коло)
24.   Хрватска Борна Ћорић (прво коло)
25.   Аустралија Алекс де Минор (прво коло)
26.   Србија Филип Крајиновић (прво коло)
27.   Сједињене Америчке Државе Тејлор Фриц (треће коло)
28.   Норвешка Каспер Руд (треће коло)
29.   Пољска Хуберт Хуркач (прво коло)
30.   Њемачка Јан Ленард Штуф (друго коло)
31.   Грузија Николоз Басилашвили (прво коло)
32.   Уједињено Краљевство Дан Еванс (прво коло)

Кликните на број носилаца појединачно како бисте отишли на њихов дио жријеба.

Главни жријеб

[уреди | уреди извор]
Данил Медведев, испао у првом колу четврту годину заредом.

Главни жријеб Ролан Гароса почео је 27. септембра, учествовало је 128 тенисера,[92] који су били подијељени у осам група са по 16 играча, по четири групе у горњој и доњој половини жријеба. Играна су четири кола, а побједници група су се пласирали у завршницу турнира, у четвртфинале.[93]

У првом колу, на првом мечу, Јаник Синер, 75. на АТП листи, побиједио је 11 носиоца Давида Гофена 3 : 0 (7 : 5, 6 : 0, 6 : 3), у свом првом мечу у каријери на Ролан Гаросу.[94] Дијего Шварцман је на старту побиједио Миомира Кецмановића 3 : 0 (6 : 0, 6 : 1, 6 : 3),[95] док је у дуелу два бивша гренд слем побједника, који су међусобно играли у полуфиналу Ролан Гароса 2016. и 2017, Вавринка побиједио Марија 3 : 0 (6 : 1, 6 : 3, 6 : 2), за сат и 37 минута.[96] Кеј Нишикори је побиједио Дана Еванса 3 : 2 (1 : 6, 6 : 1, 7 : 6(7 : 3), 1 : 6, 6 : 4), Еванс је два сета освојио са 6 : 1, док је у трећем сету имао сет лопту, али је Нишикори освојио сет у тај-брејку; у петом сету, Нишикори је повео 3 : 0, Еванс изједначио на 3 : 3, док је у финишу почела киша, а Нишикори је узео брејк и побиједио 3 : 2.[97] Лоренцо Ђустино је побиједио Корентина Мутеа 3 : 2 (0 : 6, 7 : 6(9 : 7), 7 : 6(7 : 3), 2 : 6, 18 : 16), након шест сати и пет минута, чиме је меч постао други најдужи у историји Ролан Гароса, након меча између Фабриса Сантороа и Арноа Клемонома 2004. године, који је трајао шест сати и 33 минута,[98] а осми најдужи у историји тениса.[99] Марко Чекинато, који се пласирао кроз квалификације, побиједио је 25 носиоца — Алекса де Минора 3 : 0 (7 : н(11 : 9), 6 : 4, 6 : 0),[97] док је у дуелу Аргентинаца, Хуан Игнасио Лондеро побиједио Федерика Делбониса 3 : 2 (6 : 4, 7 : 6(7 : 1), 2 : 6, 1 : 6, 14 : 12), након скоро пет сати, док је пети сет трајао сат и 41 минут.[100] Надал је побиједио Егора Герасимова 3 : 0 (6 : 4, 6 : 4, 6 : 2),[101] док је, у другом дуелу гренд слем побједника у првом колу, Тим побиједио Марина Чилића 3 : 0 (6 : 4, 6 : 3, 6 : 3).[102]

Александар Зверев, испао у четвртом колу.

Четврти носилац — Данил Медведев, изгубио је од Мартона Фучовича 3 : 1 (6 : 4, 7 : 6, 2 : 6, 6 : 1), изгубивши тако у првом колу Ролан Гароса четврту годину заредом, гдје није остварио ниједну побједу у каријери.[103] Тенис Сандгрен је побиједио Хуберта Хуркача 3 : 2 (7 : 5, 2 : 6, 4 : 6, 7 : 6(7 : 1), 11 : 9),[104] док је Маркос Гирон побиједио Квентина Алиса 3 : 2 (7 : 5, 3 : 6, 6 : 7(7 : 1), 7 : 5, 8 : 6),[104] поставши тако осми Американац који се пласирао у друго коло Ролан Гароса, што је највећи број Американаца у другом колу од 1996. године, када их је било десет.[105] Фелисијано Лопез, који је некада био 12. на АТП листи, изгубио је од квалификанта, 186. на АТП листи, Данијела Алтмајера 3 : 0 (7 : 6(7 : 1), 6 : 4, 6 : 4),[104] док је Андреј Рубљов побиједио Сема Кверија 3 : 2 (6 : 7(5 : 7), 6 : 7(4 : 7), 7 : 5, 6 : 4, 6 : 3), након што је губио 2 : 0.[106] Стефанос Циципас је такође губио 2 : 0 у сетовима против Хауме Мунара, али је преокренуо и побиједио 3 : 2 (4 : 6, 2 : 6, 6 : 1, 6 : 4, 6 : 4),[107] док је најубедљивију побједу остварио Роберто Карбаљес Баена, који је побиједио Стива Џонсона 3 : 0 (6 : 1, 6 : 1, 6 : 0).[108] Ђоковић је побиједио Микаела Имера 3 : 0 (6 : 0, 6 : 2, 6 : 3),[109] док је Кевин Андерсон, који се пласирао на турнир преко заштићеног рангирања, побиједио Ласла Ђереа 3 : 0 (6 : 2, 6 : 3, 6 : 4).[110]

Иго Гастон, као 239. тенисер на АТП листи, дошао до четвртог кола.

У другом колу, Иго Гастон је побиједио Јошихита Нишиоку 3 : 2 (6 : 4, 7 : 6 (7 : 4), 3 : 6, 6 : 2),[111] док је Тим побиједио Џека Сока 3 : 0 (6 : 1, 6 : 3, 7 : 6 (8 : 6)). Тим је освојио прва два сета убједљиво, док је Сок у тај-брејку трећег сета имао три сет лопте заредом, али их није искористио и Тим је освојио сет и побиједио 3 : 0.[112] Нишикори је изгубио од Стефана Траваље 3 : 2 (6 : 4, 2 : 6, 7 : 6(9 : 7), 4 : 6, 2 : 6), послије скоро четири сата,[113] док је Себастијан Корда, 213. на АТП листи, побиједио 21. носиоца — Џона Изнера 3 : 1 (6 : 4, 6 : 4, 2 : 6, 6 : 4) и по први пут у каријери пласирао се у треће коло неког гренд слем турнира.[114] Шварцман је побиједио Лоренца Ђустина 3 : 0 (6 : 1, 7 : 5, 6 : 0), а у другом сету, тенисери су направили седам брејкова.[111] Надал је побиједио Макдоналда Макензија 3 : 0 (6 : 1, 6 : 0, 6 : 3),[115] док је Александар Зверев побиједио Пјер-Иг Ербера 3 : 2 (2 : 6, 6 : 4, 7 : 6 (7 : 5), 4 : 6, 6 : 4), након четири сата.[116] Карен Хачанов је побиједио Јиржија Веселог 3 : 2 (6 : 1, 6 : 7 (4 : 7), 7 : 6 (9 : 7), 7 : 6 (7 : 2)). Хачанов је имао сет и брејк предности, као и сет лопту у другом сету, али је Весели преокренуо и освојио други сет. У трећем сету, Весели је имао сет лопту у тај-брејку, али је Хачанов спасио и освојио сет, док је у четвртом сету, Весели имао предност 5 : 2 и три сет лопте, али је Хачанов преокренуо, освојио сет у тај-брејку и побиједио.[117] Кристијан Гарин побиједио је Марка Полманса 3 : 1 (6 : 7 (5 : 7), 6 : 2, 7 : 6 (7 : 3), 6 : 4) и по први пут у каријери се пласирао у треће коло неког гренд слем турнира,[117] док је Ђоковић побиједио Ричардаса Беранкиса 3 : 0 (6 : 1, 6 : 2, 6 : 2), за сат и 23 минута.[118] Кевин Андерсон је побиједио 22. носиоца — Душана Лајовића 3 : 2 (6 : 2, 6 : 4, 3 : 6, 4 : 6, 6 : 3); Андерсон је повео 2 : 0 у сетовима, Лајовић је изједначио на 2 : 2, али је Андерсон освојио пети сет и пласирао се у треће коло, побиједивши два српска тенисера заредом.[119]

Јаник Синер, пласирао се у четвртфинале Ролан Гароса на свом првом учешћу.

У трећем колу, Тејлор Фриц је побиједио Лоренца Сонега 3 : 0 (7 : 6(7 : 5), 6 : 3, 7 : 6(19 : 17)). Сонего је освојио трећи сет у тај-брејку 19 : 17, што је најдужи тај-брејк у историји Ролан Гароса.[5] Зверев је побиједио квалификанта и некадашњег полуфиналисту турнира — Марка Чекината 3 : 0 (6 : 1, 7 : 5, 6 : 3),[120] док је 16. носилац — Станислас Вавринка, изгубио од 239. тенисера на АТП листи, који је добио специјалну позивницу за турнир — Ига Гастона 3 : 2 (2 : 6, 6 : 3, 6 : 3, 4 : 6, 6 : 0). Вавринка је освојио први сет убједљиво, али је изгубио други и трећи, након чега је изједначио на 2 : 2, али је Гастон освојио пети сет 6 : 0 и по први пут у каријери прошао у четврто коло неког гренд слем турнира,[121] поставши тако најниже рангирани тенисер који се пласирао у четврто коло након Арноа ди Пасквалеа 2002.[6] Надал је побиједио Траваљу 3 : 0 (6 : 1, 6 : 4, 6 : 0),[122] док је Ђоковић побиједио Данијела Елаи Галана 3 : 0 (6 : 0, 6 : 3, 6 : 2).[123] У дуелу Шпанаца, Пабло Карењо Буста побиједио Роберта Баутисту Агута 3 : 1 (6 : 4, 6 : 3, 5 : 7, 6 : 4),[124] док је Данијел Алтмајер, 186. на АТП листи, побиједио седмог носиоца — Матеа Беретинија 3 : 0 (6 : 2, 7 : 6 (7 : 5), 6 : 4) и пласирао се у четврто коло на свом првом учешћу на неком гренд слем турниру.[125] Рубљов је побиједио Андерсона 3 : 0 (6 : 3, 6 : 2, 6 : 3).[126] Григор Димитров је водио против Карбаљеса Баене 2 : 0 (6 : 1, 6 : 3), након чега је Баена предао меч,[127] док је Циципас водио такође 2 : 0 (6 : 1, 6 : 2) и 3 : 1 у трећем сету, када му је Аљаж Бедене предао меч.[128]

Дијего Шварцман, по први пут у каријери пласирао се у полуфинале неког гренд слем турнира.

У четвртом колу, Шварцман је побиједио Сонега 3 : 0 (6 : 1, 6 : 3, 6 : 4),[129] док је Тим побиједио Гастона 3 : 2 (6 : 4, 6 : 4, 5 : 7, 3 : 6, 6 : 3), послије три и по сата. Тим је повео 2 : 0, али је Гастон изједначио на 2 : 2, док је у петом сету, Тим направио брејк у финишу и побиједио.[130] Јаник Синер је побиједио Зверева 3 : 1 (6 : 3, 6 : 3, 4 : 6, 6 : 3) и тако постао први тенисер који се пласирао у четвртфинале Ролан Гароса на свом првом учешћу, након Надала 2005,[7] а такође је постао најмлађи тенисер у четвртфиналу након Ђоковића 2006.[8] Након меча, Зверев је изјавио да је имао грозницу и температуру, али да је био негативан на тесту на коронавирус.[131] Надал је побиједио Корду 3 : 0 (6 : 1, 6 : 1, 6 : 2),[132] док је Ђоковић побиједио Хачанова 3 : 0 (6 : 4, 6 : 3, 6 : 3) и 11 годину заредом пласирао се у четвртфинале Ролан Гароса.[133] Рубљов је побиједио Фучовича 3 : 1 (6 : 7 (5 : 7), 7 : 5, 6 : 4, 7 : 6 (7 : 3)). Фучович је водио 1 : 0 и 5 : 2 у другом сету, али је Рубљов преокренуо и освојио сет 7 : 5. Фучович је у четвртом сету имао три сет лопте заредом, није их искористио и Рубљов је освојио сет у тај-брејку и побиједио.[134] Карењо Буста је побиједио Алтмајера 3 : 0 (6 : 2, 7 : 5, 6 : 2),[135] док је Циципас побиједио Димитрова 3 : 0 (6 : 3, 7 : 6 (11 : 9), 6 : 2). У другом сету, Димитров је прво спасио двије сет лопте, након чега није искористио своје двије сет лопте, док је Циципас искористио трећу и освојио сет у тај-брејку.[136]

Стефанос Циципас, први Грк у полуфиналу Ролан Гароса.

У четвртфиналу, Шварцман је побиједио Тима 3 : 2 (7 : 6 (7 : 1), 5 : 7 6 : 7 (6 : 8), 7 : 5, 6 : 2), послије пет сати и осам минута.[137] У првом сету, обојица су направили по брејк, а у тај-брејку, Шварцман је побиједио 7 : 1; у другом сету, Шварцман је спасао седам брејк лопти, али је Тим направио брејк на 5 : 5, а затим на сервису освојио сет.[137] У трећем сету, у првих пет гемова направили су четири брејка, а затим је Шварцман поново направио брејк и повео 5 : 3; сервирао је за 2 : 1 у сетовима, али је Тим вратио брејк, након чега се поново играо тај-брејк. Тим је повео 5 : 1, Шварцман је успио да дође до 6 : 6, али је Тим освојио сет са 8 : 6.[137] У четвртом сету, Тим је повео 2 : 0, али је Шварцман направио два брејка заредом и преокренуо на 4 : 2; повео је 5 : 4 и имао је 40 : 0 на свом сервису, али је Тим спасао три сет лопте и изједначио на 5 : 5.[137] У тај-брејку, Тим је повео 3 : 1, али је Шварцман преокренуо и освојио сет са 7 : 5. У петом сету, Шварцман је направио два брејка, освојио сет 6 : 2[137] и по први пут у каријери пласирао се у полуфинале неког гренд слем турнира.[138] Надал је побиједио Синера 3 : 0 (7 : 6 (7 : 4), 6 : 4, 6 : 1). Синер је направио брејк у првом сету, при резултату 5 : 5, сервирао је за освајање првог сета, али је Надал вратио брејк и освојио сет у тај-брејку. У другом сету, Синер је направио брејк и повео 3 : 1, али је затим Надал направио два брејка и освојио сет. Трећи сет је Надал освојио са 6 : 1 и пласирао се у полуфинале Ролан Гароса по 13. пут.[139] Њихов меч завршен је у 1.30 послије поноћи, због тога што је меч између Шварцмана и Тима трајао пет сати.[140] Циципас је побиједио Рубљова 3 : 0 (7 : 5, 6 : 2, 6 : 3) и по први пут у каријери пласирао се у полуфинале, поставши тако први Грк икада који се пласирао у полуфинале Ролан Гароса.[141] Ђоковић је побиједио Карења Бусту 3 : 1 (4 : 6, 6 : 2, 6 : 3, 6 : 4). Карењо Буста је направио два брејка у првом сету и освојио га са 6 : 4, Ђоковићу је указивана помоћ због повреде у другом сету, након чега је освојио сет са 6 : 2. У трећем сету направио је два брејка, у четвртом један и пласирао се у полуфинале.[142] Након меча, Карењо Буста је оптужио Ђоковића да увијек тражи медицинску помоћ кад се ствари закомпликују.[143]

Новак Ђоковић, изгубио четврто финале Ролан Гароса.

У полуфиналу, Надал је побиједио Шварцмана 3 : 0 (6 : 3, 6 : 3, 7 : 6 (7 : 0)). Шварцман је у првом гему имао двије брејк лопте, Надал их је спасио, а затим направио брејк; Шварцман је вратио брејк, али је Надал направио поново брејк и освојио сет 6 : 3. У другом сету, Надал је такође направио два брејка и освојио га 6 : 3, док су у трећем сету оба тенисера направила по два брејка. Шварцман је имао и двије брејк лопте при резултату 5 : 5, али их није искористио. У тај-брејку, Надал је освојио сет са 7 : 0 и пласирао се у финале 13. пут, а шести пут без изгубљеног сета.[144] У другом полуфиналу, Ђоковић је побиједио Циципаса 3 : 2 (6 : 3, 6 : 2, 5 : 7, 4 : 6, 6 : 1).[145] У првом сету, Циципас је у првом гему имао четири брејк лопте, али их није искористио, након чега је Ђоковић у другом гему направио брејк, а затим освојио сет 6 : 3. У другом сету, Циципас је поново имао двије брејк лопте на старту, али их није искористио. При резултату 2 : 2, Циципас је, на свом сервису, водио 40 : 0, Ђоковић је преокренуо и направио брејк, након чега је освојио сет 6 : 3 и повео 2 : 0.[145] И на старту трећег сета, Циципас је имао двије брејк лопте, али их није искористио. При резултату 4 : 4, Ђоковић је направио брејк, повео 5 : 4, затим имао меч лопту на свој сервис, али је Циципас спасао и направио брејк. Освојио је и наредна два гема и освојио сет 7 : 5.[145] У четвртом сету, Циципас је повео 2 : 0, освојивши укупно пет гемова заредом, али је Ђоковић успио да врати брејк и да изједначи. Циципас је повео 5 : 4, Ђоковић је имао вођство од 40 : 0 на свом сервису, али је Циципас преокренуо, направио брејк, освојио сет са 6 : 4 и изједначио на 2 : 2.[145] У петом сету, Ђоковић је направио три брејка, освојио сет 6 : 1 и пласирао се у финале пети пут.[145]

Рафаел Надал, освојио Ролан Гарос по 13. пут.

Финале је играно 11. октобра, био је то 56. меч између Надала и Ђоковића, а Ђоковић је водио 29 : 26.[146] Први међусобни меч одиграли су на Ролан Гаросу 2006, када је Ђоковић одустао у трећем сету због повреде леђа.[147] На Ролан Гаросу одиграли су укупно седам мечева, а Надал је водио 6 : 1;[148] Ђоковић је једину побједу остварио 2015, када је побиједио у четвртфиналу, а касније изгубио од Вавринке у финалу.[148] Надал је побиједио 3 : 0 (6 : 0, 6 : 2, 7 : 5).[149] У првом сету, Надал је повео 3 : 0, након чега је Ђоковић имао три брејк лопте, али их није искористио. При вођству Надала од 4 : 0, Ђоковић је на свом сервису имао 40 : 0, али је Надал преокренуо и направио трећи брејк и освојио сет са 6 : 0, што је било други пут у каријери да освоји сет против Ђоковића 6 : 0.[150] У другом сету, Надал је у првом гему имао три брејк лопте, али их није искористио и Ђоковић је освојио први гем у финалу; Надал је затим направио два брејка и освојио други сет са 6 : 2.[150] У трећем сету, Надал је направио брејк и повео 3 : 2, али је Ђоковић вратио брејк и изједначио на 3 : 3. Ђоковић је имао вођство 5 : 4, али је Надал направио брејк, освојио три гема заредом, освојио сет 7 : 5 и побиједио 3 : 0, дошавши до 26. побједе против Ђоковића.[150] Надал је тако освојио Ролан Гарос по 13. пут у каријери, у 13. финалу које је играо;[151] остварио је стоту побједу на Ролан Гаросу, уз само два пораза,[152] поставши тако први тенисер, и у мушкој и у женској конкуренцији, који је остварио 100 побједа на Ролан Гаросу и други тенисер у историји који је остварио 100 побједа на неком гренд слем турниру, након Федерера, који је остварио 100 побједа на Вимблдону и Аустралијан опену.[153] Четврти пут у каријери је освојио Ролан Гарос без иједног изгубљеног сета током цијелог турнира, а први пут у историји, побједници и у мушкој и у женској конкуренцији нису изгубили ниједан сет на турниру.[153] Освајањем Ролан Гароса, изједначио се са Федерером са укупно 20 освојених гренд слем турнира.[154]

Резултати

[уреди | уреди извор]
Легенда
  • Q — квалификант
    (енгл. Qualifier)
  • WC — позивница организатора
    (енгл. Wild Card)
  • LL — „срећни губитник”
    (енгл. Lucky Loser)
  • ALT — замјена
    (енгл. Alternate)
  • SE — посебна поштеда
    (енгл. Special Exempt)
  • PR — заштићено рангирање
    (енгл. Protected Ranking)
  • w/o — предаја прије меча
    (енгл. Walkover)
  • r — предаја у току меча
    (енгл. Retired)
  • d — дисквалификација током меча
    (енгл. Defaulted)

Завршница

[уреди | уреди извор]
Четвртфинале Полуфинале Финале
                     
1 Србија Новак Ђоковић 4 6 6 6
17 Шпанија Пабло Карењо Буста 6 2 3 4
1 Србија Новак Ђоковић 6 6 5 4 6
5 Грчка Стефанос Циципас 3 2 7 6 1
13 Русија Андреј Рубљов 5 2 3
5 Грчка Стефанос Циципас 7 6 6
1 Србија Новак Ђоковић 0 2 5
2 Шпанија Рафаел Надал 6 6 7
12 Аргентина Дијего Шварцман 77 5 66 77 6
3 Аустрија Доминик Тим 61 7 78 65 2
12 Аргентина Дијего Шварцман 3 3 60
2 Шпанија Рафаел Надал 6 6 77
  Италија Јаник Синер 64 4 1
2 Шпанија Рафаел Надал 77 6 6


Горња половина

[уреди | уреди извор]

Група 1

[уреди | уреди извор]
Прво коло Друго коло Треће коло Четврто коло
1 Србија Н. Ђоковић 6 6 6
Шведска М. Имер 0 2 3 1 Србија Н. Ђоковић 6 6 6
Боливија И. Делијен 1 4 4 Литванија Р. Беранкис 1 2 2
Литванија Р. Беранкис 6 6 6 1 Србија Н. Ђоковић 6 6 6
LL Колумбија Д. Е. Галан 4 6 5 6 6 LL Колумбија Д. Е. Галан 0 3 2
Уједињено Краљевство К. Нори 6 3 7 1 1 LL Колумбија Д. Е. Галан 6 6 6
Сједињене Америчке Државе Т. Сандгрен 7 2 4 77 11 Сједињене Америчке Државе Т. Сандгрен 2 2 3
29 Пољска Х. Хуркач 5 6 6 61 9 1 Србија Н. Ђоковић 6 6 6
20 Чиле К. Гарин 6 4 6 6 15 Русија К. Хачанов 4 3 3
Њемачка Ф. Колшрајбер 4 6 1 4 20 Чиле К. Гарин 65 6 77 6
Француска И. Имбер 2 2 6 3 LL Аустралија М. Полманс 77 2 63 4
LL Аустралија М. Полманс 6 6 3 6 20 Чиле К. Гарин 2 6 4 2
Чешка Ј. Весели 6 5 6 6 15 Русија К. Хачанов 6 3 6 6
Q Уједињено Краљевство Л. Броди 2 7 3 2 Чешка Ј. Весели 1 77 67 62
PR Пољска К. Мајчжак 63 3 3 15 Русија К. Хачанов 6 64 79 77
15 Русија К. Хачанов 77 6 6

Група 2

[уреди | уреди извор]
Прво коло Друго коло Треће коло Четврто коло
10 Шпанија Р. Баутиста Агут 77 6 6
Француска Р. Гаске 65 2 1 10 Шпанија Р. Баутиста Агут 6 6 6
Јапан Ј. Учијума 2 3 5 Мађарска А. Балаж 3 1 2
Мађарска А. Балаж 6 6 7 10 Шпанија Р. Баутиста Агут 4 3 7 4
Аргентина Г. Пеља 78 64 7 6 17 Шпанија П. Карењо Буста 6 6 5 6
Италија С. Карузо 66 77 5 4 Аргентина Г. Пеља 3 2 1
Аустралија Џ. Милман 3 2 5 17 Шпанија П. Карењо Буста 6 6 6
17 Шпанија П. Карењо Буста 6 6 7 17 Шпанија П. Карењо Буста 6 7 6
30 Њемачка Ј. Л. Штруф 3 77 6 62 6 Q Њемачка Д. Алтмајер 2 5 2
Сједињене Америчке Државе Ф. Тиафо 6 65 3 77 3 30 Њемачка Ј. Л. Штруф 3 64 3
Q Њемачка Д. Алтмајер 77 6 6 Q Њемачка Д. Алтмајер 6 77 6
Шпанија Ф. Лопез 61 4 4 Q Њемачка Д. Алтмајер 6 77 6
Јужноафричка Република Л. Харис 6 6 79 7 Италија М. Беретини 2 65 4
Аустралија А. Попирин 4 4 67 Јужноафричка Република Л. Харис 4 6 2 3
Канада В. Посписил 3 1 3 7 Италија М. Беретини 6 4 6 6
7 Италија М. Беретини 6 6 6

Група 3

[уреди | уреди извор]
Прво коло Друго коло Треће коло Четврто коло
4 Русија Д. Медведев 4 63 6 1
Мађарска М. Фучович 6 77 2 6 Мађарска М. Фучович 77 6 7
Француска А. Манарино 4 3 0 Шпанија А. Рамос Вињолас 62 3 5
Шпанија А. Рамос Вињолас 6 6 6 Мађарска М. Фучович 7 6 6
WC Француска К. Алис 5 6 77 5 6 Бразил Т. Монтеиро 5 1 3
Сједињене Америчке Државе М. Гирон 7 3 65 7 8 Сједињене Америчке Државе М. Гирон 65 4 1
Бразил Т. Монтеиро 7 6 6 Бразил Т. Монтеиро 77 6 6
31 Грузија Н. Басилашвили 5 4 2 Мађарска М. Фучович 77 5 4 63
22 Србија Д. Лајовић 6 77 4 6 13 Русија А. Рубљов 64 7 6 77
Италија Ђ. Мађер 4 64 6 1 22 Србија Д. Лајовић 2 4 6 6 3
Србија Л. Ђере 2 3 4 PR Јужноафричка Република К. Андерсон 6 6 4 3 6
PR Јужноафричка Република К. Андерсон 6 6 6 PR Јужноафричка Република К. Андерсон 3 2 3
WC Француска А. Мајот 65 3 5 13 Русија А. Рубљов 6 6 6
Шпанија А. Давидович Фокина 77 6 7 Шпанија А. Давидович Фокина 5 1 6 1
Сједињене Америчке Државе С. Квери 77 77 5 4 3 13 Русија А. Рубљов 7 6 3 6
13 Русија А. Рубљов 65 64 7 6 6

Група 4

[уреди | уреди извор]
Прво коло Друго коло Треће коло Четврто коло
9 Канада Д. Шаповалов 6 7 5 6
Француска Ж. Симон 2 5 7 3 9 Канада Д. Шаповалов 5 77 3 6 6
Сједињене Америчке Државе С. Џонсон 1 1 0 Шпанија Р. Карбаљес Баена 7 65 6 3 8
Шпанија Р. Карбаљес Баена 6 6 6 Шпанија Р. Карбаљес Баена 1 3 0r
Словачка А. Мартин 7 6 6 18 Бугарска Г. Димитров 6 6 0
Португалија Ж. Соуза 5 1 2 Словачка А. Мартин 4 65 1
Француска Г. Барер 3 2 2 18 Бугарска Г. Димитров 6 77 6
18 Бугарска Г. Димитров 6 6 6 18 Бугарска Г. Димитров 3 69 2
26 Србија Ф. Крајиновић 4 6 3 1 5 Грчка С. Циципас 6 711 6
Q Србија Н. Милојевић 6 3 6 6 Q Србија Н. Милојевић 5 6 1 64
Словенија А. Бедене 6 67 6 6 Словенија А. Бедене 7 2 6 77
WC Француска А. Риндеркнех 2 79 4 4 Словенија А. Бедене 1 2 1r
Q Швајцарска Х. Лаксонен 1 6 4 2 5 Грчка С. Циципас 6 6 3
Уругвај П. Куевас 6 2 6 6 Уругвај П. Куевас 1 4 2
Шпанија Х. Мунар 6 6 1 4 4 5 Грчка С. Циципас 6 6 6
5 Грчка С. Циципас 4 2 6 6 6

Доња половина

[уреди | уреди извор]

Група 5

[уреди | уреди извор]
Прво коло Друго коло Треће коло Четврто коло
8 Француска Г. Монфис 4 5 6 3
Казахстан А. Бублик 6 7 3 6 Казахстан А. Бублик 68 1 5
Q Еквадор Е. Гомез 78 3 1 77 3 Италија Л. Сонего 710 6 7
Италија Л. Сонего 66 6 6 64 6 Италија Л. Сонего 77 6 719
Аустралија Џ. Томпсон 2 4 1 27 Сједињене Америчке Државе Т. Фриц 65 3 617
Молдавија Р. Албот 6 6 6 Молдавија Р. Албот 3 2 4
Q Чешка Т. Мачач 5 62 6 6 3 27 Сједињене Америчке Државе Т. Фриц 6 6 6
27 Сједињене Америчке Државе Т. Фриц 7 77 1 2 6 Италија Л. Сонего 1 3 4
24 Хрватска Б. Ћорић 4 6 3 4 12 Аргентина Д. Шварцман 6 6 6
Словачка Н. Гомбос 6 3 6 6 Словачка Н. Гомбос 6 2 77 6
Q Аустрија Ј. Родионов 3 4 78 6 10 Q Аустрија Ј. Родионов 2 6 64 4
Француска Ж. Шарди 6 6 66 4 8 Словачка Н. Гомбос 63 3 3
Француска К. Муте 6 67 63 6 16 12 Аргентина Д. Шварцман 77 6 6
Q Италија Л. Ђустино 0 79 77 2 18 Q Италија Л. Ђустино 1 5 0
Србија М. Кецмановић 0 1 3 12 Аргентина Д. Шварцман 6 7 6
12 Аргентина Д. Шварцман 6 6 6

Група 6

[уреди | уреди извор]
Прво коло Друго коло Треће коло Четврто коло
16 Швајцарска С. Вавринка 6 6 6
WC Уједињено Краљевство Е. Мари 1 3 2 16 Швајцарска С. Вавринка 6 6 3 6
Њемачка Д. Кефер 6 3 6 6 Њемачка Д. Кефер 3 2 6 1
WC Француска А. Оан 2 6 1 1 16 Швајцарска С. Вавринка 6 3 3 6 0
WC Француска И. Гастон 77 6 6 WC Француска И. Гастон 2 6 6 4 6
WC Француска М. Жанвер 65 4 3 WC Француска И. Гастон 6 77 3 6
Јапан Ј. Нишиока 7 6 6 Јапан Ј. Нишиока 4 64 6 2
19 Канада Ф. Оже Алијасим 5 3 3 WC Француска И. Гастон 4 4 7 6 3
28 Норвешка К. Руд 6 6 6 3 Аустрија Д. Тим 6 6 5 3 6
Јапан Ј. Сугита 1 3 1 28 Норвешка К. Руд 6 1 6 1 6
Сједињене Америчке Државе Т. Пол 6 6 6 Сједињене Америчке Државе Т. Пол 1 6 3 6 3
Аустралија Џ. Дакворт 2 3 2 28 Норвешка К. Руд 4 3 1
Сједињене Америчке Државе Р. Опелка 4 4 3 3 Аустрија Д. Тим 6 6 6
Q Сједињене Америчке Државе Џ. Сок 6 6 6 Q Сједињене Америчке Државе Џ. Сок 1 3 66
Хрватска М. Чилић 4 3 3 3 Аустрија Д. Тим 6 6 78
3 Аустрија Д. Тим 6 6 6

Група 7

[уреди | уреди извор]
Прво коло Друго коло Треће коло Четврто коло
6 Њемачка А. Зверев 7 6 6
Аустрија Д. Новак 5 2 4 6 Њемачка А. Зверев 2 6 77 4 6
Q Сједињене Америчке Државе М. Мо 3 2 3 Француска П. И. Ербер 6 4 65 6 4
Француска П. И. Ербер 6 6 6 6 Њемачка А. Зверев 6 7 6
Аргентина Ф. Делбонис 4 61 6 6 12 Q Италија М. Чекинато 1 5 3
Аргентина Х. И. Лондеро 6 77 2 1 14 Аргентина Х. И. Лондеро 3 2 7 2
Q Италија М. Чекинато 711 6 6 Q Италија М. Чекинато 6 6 5 6
25 Аустралија А. Де Минор 69 4 0 6 Њемачка А. Зверев 3 3 6 3
23 Француска Б. Пер 7 6 6 Италија Ј. Синер 6 6 4 6
Јужна Кореја С. В. Квон 5 4 4 23 Француска Б. Пер 63 6 3 1
Аргентина Ф. Кориа 7 78 77 Аргентина Ф. Кориа 77 4 6 6
LL Кинески Тајпеј Џ. Јунг 5 66 63 Аргентина Ф. Кориа 3 5 5
Q Француска Б. Бонзи 6 6 4 6 Италија Ј. Синер 6 7 7
Финска Е. Русувури 2 4 6 4 Q Француска Б. Бонзи 2 4 4
Италија Ј. Синер 7 6 6 Италија Ј. Синер 6 6 6
11 Белгија Д. Гофен 5 0 3

Група 8

[уреди | уреди извор]
Прво коло Друго коло Треће коло Четврто коло
14 Италија Ф. Фоњини 5 6 61 0
Казахстан М. Кукушкин 7 3 77 6 Казахстан М. Кукушкин 3 1 0
Q Шпанија П. Мартинез 7 6 6 Q Шпанија П. Мартинез 6 6 6
Q Аустралија А. Вукић 5 4 0 Q Шпанија П. Мартинез 4 3 1
Q Сједињене Америчке Државе С. Корда 6 4 6 6 Q Сједињене Америчке Државе С. Корда 6 6 6
Италија А. Сепи 2 6 3 3 Q Сједињене Америчке Државе С. Корда 6 6 2 6
WC Француска Е. Беншетри 4 1 3 21 Сједињене Америчке Државе Џ. Изнер 4 4 6 4
21 Сједињене Америчке Државе Џ. Изнер 6 6 6 Q Сједињене Америчке Државе С. Корда 1 1 2
32 Уједињено Краљевство Д. Еванс 6 1 63 6 4 2 Шпанија Р. Надал 6 6 6
Јапан К. Нишикори 1 6 77 1 6 Јапан К. Нишикори 4 6 67 6 2
Шпанија П. Андухар 3 4 4 Италија С. Траваља 6 2 79 4 6
Италија С. Траваља 6 6 6 Италија С. Траваља 1 4 0
Q Канада С. Дијез 6 3 3 4 2 Шпанија Р. Надал 6 6 6
PR Сједињене Америчке Државе М. Макдоналд 4 6 6 6 PR Сједињене Америчке Државе М. Макдоналд 1 0 3
Белорусија Е. Герасимов 4 4 2 2 Шпанија Р. Надал 6 6 6
2 Шпанија Р. Надал 6 6 6

Учесници по државама

[уреди | уреди извор]
Државе 1. коло 2. коло 3. коло 4. коло Четвртфинале Полуфинале Финале Главни представници
 Аргентина 5 4 2 1 1 1 - Дијего Шварцман (полуфинале)
 Аустралија 7 1 - - - - - Марк Полманс (2. коло)
 Аустрија 3 2 1 1 1 - - Доминик Тим (четвртфинале)
 Белгија 1 - - - - - - Давид Гофен (1. коло)
 Бјелорусија 1 - - - - - - Егор Герасимов (1. коло)
 Боливија 1 - - - - - - Иго Делијен (1. коло)
 Бразил 1 1 1 - - - - Тијаго Монтеиро (3. коло)
 Бугарска 1 1 1 1 - - - Григор Димитров (4. коло)
 Грузија 1 - - - - - - Николоз Басилашвили (1. коло)
 Грчка 1 1 1 1 1 1 - Стефанос Циципас (полуфинале)
 Еквадор 1 - - - - - - Емилио Гомез (1. коло)
 Италија 10 6 5 2 1 - - Јаник Синер (четвртфинале)
 Јапан 4 2 - - - - - Кеј Нишикори (2. коло)
Јошихито Нишиока (2. коло)
 Јужна Кореја 1 - - - - - - Сон Ву Квон (1. коло)
 Јужна Африка 2 2 1 - - - - Кевин Андерсон (3. коло)
 Казахстан 2 2 - - - - - Александар Бублик (2. коло)
Михаил Кукушкин (2. коло)
 Канада 4 1 - - - - - Денис Шаповалов (2. коло)
 Кинески Тајпеј 1 - - - - - - Џејсон Јунг (1. коло)
 Колумбија 1 1 1 - - - - Данијел Елаи Галан (3. коло)
 Литванија 1 1 - - - - - Ричардас Беранкис (2. коло)
 Мађарска 2 2 1 1 - - - Мартон Фучович (4. коло)
 Молдавија 1 1 - - - - - Раду Албот (2. коло)
 Норвешка 1 1 1 - - - - Каспер Руд (3. коло)
 Њемачка 5 4 2 2 - - - Данијел Алтмајер (4. коло)
Александар Зверев (4. коло)
 Пољска 2 - - - - - - Хуберт Хуркач (1. коло)
Камил Мајчжак (1. коло)
 Португал 1 - - - - - - Жоао Соуза (1. коло)
 Русија 3 2 2 2 1 - - Андреј Рубљов (четвртфинале)
 Сједињене Државе 13 8 2 1 - - - Себастијан Корда (4. коло)
 Словачка 2 2 1 - - - - Норберт Гомбос (3. коло)
 Словенија 1 1 1 - - - - Аљаж Бедене (3. коло)
 Србија 6 3 1 1 1 1 1 Новак Ђоковић (финале)
 Уједињено Краљевство 4 - - - - - - Лијам Броди (1. коло)
Данијел Еванс (1. коло)
Енди Мари (1. коло)
Камерон Нори (1. коло)
 Уругвај 1 1 - - - - - Пабло Куевас (2. коло)
 Финска 1 - - - - - - Емил Русувури (1. коло)
 Француска 18 4 1 1 - - - Иго Гастон (4. коло)
 Хрватска 2 - - - - - - Марин Чилић (1. коло)
Борна Ћорић (1. коло)
 Чешка 2 1 - - - - - Јиржи Весели (2. коло)
 Чиле 1 1 1 - - - - Кристијан Гарин (3. коло)
 Швајцарска 2 1 1 - - - - Станислас Вавринка (3. коло)
 Шведска 1 - - - - - - Микаел Имер (1. коло)
 Шпанија 10 7 5 2 2 1 1 Рафаел Надал (побједник)
Укупно 128 64 32 16 8 4 2

Мечеви тенисера из исте државе

[уреди | уреди извор]
Број Коло Држава Побједник Противник Резултат
1 1. коло  Аргентина Хуан Игнасио Лондеро Федерико Делбонис 6 : 4, 7 : 6(7 : 1), 2 : 6, 1 : 6, 14 : 12
2  Сједињене Државе Џек Сок (Q) Рели Опелка 6 : 4, 6 : 4, 6 : 3
3  Француска Иго Гастон (WC) Максим Жанвер (WC) 7 : 6(7 : 5), 6 : 4, 6 : 3
4  Србија Никола Милојевић (Q) Филип Крајиновић (26) 6 : 4, 3 : 6, 6 : 3, 6 : 1
5 2. коло  Њемачка Данијел Алтмајер (Q) Јан Ленард Штруф (30) 6 : 3, 7 : 6(7 : 4), 6 : 3
6  Сједињене Државе Себастијан Корда (Q) Џон Изнер (21) 6 : 4, 6 : 4, 2 : 6, 6 : 4
7 3. коло  Шпанија Пабло Карењо Буста (17) Роберто Баутиста Агут (10) 6 : 4, 6 : 3, 5 : 7, 6 : 4

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Rafael Nadal beats Dominic Thiem to win 12th French Open title”. Guardian. 9. 6. 2019. Приступљено 5. 10. 2020. 
  2. ^ „Dominic Thiem wins U.S. Open title”. AS.com. 14. 9. 2020. Приступљено 5. 10. 2020. 
  3. ^ „French Open at a glance, Day 2”. Архивирано из оригинала 04. 10. 2020. г. Приступљено 5. 10. 2020. 
  4. ^ „Rafael Nadal, US Open champion Dominic Thiem advance to second round of French Open”. Приступљено 5. 10. 2020. 
  5. ^ а б Carayol, Tumaini. „Nadal and Wawrinka in action after Haley and Thiem win”. Приступљено 5. 10. 2020. 
  6. ^ а б „World No. 239 Gaston downs former champion Wawrinka at Roland Garros”. 2. 10. 2020. Приступљено 19. 10. 2020. 
  7. ^ а б Kecman, Zoran (4. 10. 2020). „Zverev: Bolestan sam, jedva govorim i dišem”. nova.rs. Приступљено 5. 10. 2020. 
  8. ^ а б „Siner izaziva Nadala: Mladi Italijan otpisao Zvereva”. vijesti.me. Приступљено 6. 10. 2020. 
  9. ^ Karthikeyan, Rishi (2. 10. 2020). „“Will Not Be Satisfied With Semifinals”: Stefanos Tsitsipas’ Coach Sends Warning Ahead of Novak Djokovic Clash”. essentiallysports.com. Приступљено 11. 10. 2020. 
  10. ^ а б в г д Salapura, Ivana (17. 9. 2020). „RG: Rigorozna pravila zbog korone, šta vodi eliminaciji”. sportklub.rs. Приступљено 12. 10. 2020. 
  11. ^ а б „Objavljen detaljan anti-kovid protokol za Rolan Garos”. danas.rs. 16. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  12. ^ а б в Rambion, Myrtille (7. 9. 2020). „“We Want Our Tournament To Be Truly Remarkable And To Set An Example””. rolandgarros.com. Приступљено 12. 10. 2020. 
  13. ^ Uštević, Dušan (28. 9. 2020). „Novaka ne mogu da izbace sa Rolan Garosa: Promenjeno rigorozno pravilo, Đoković može da odahne”. telegraf.rs. Приступљено 12. 10. 2020. 
  14. ^ „Roland Garros Reveals 2020 Prize Money Distribution”. atptour.com. ATP World Tour. 21. 9. 2020. Приступљено 10. 10. 2020. 
  15. ^ Salapura, Ivana (6. 7. 2020). „Novi sistem rangiranja: Računaju se i bodovi iz 2019.”. sportklub.rs. Приступљено 11. 10. 2020. 
  16. ^ „French Open Prize Money 2020”. perfect-tennis.com. Приступљено 14. 10. 2020. 
  17. ^ Vlahović, Marko (20. 2. 2020). „Federer ne igra Rolan Garos zbog operacije kolena”. n1info.com. Архивирано из оригинала 27. 07. 2020. г. Приступљено 12. 10. 2020. 
  18. ^ Vlahović, Marko (20. 2. 2020). „Federer ne igra Rolan Garos zbog operacije kolena”. sportklub.rs. Приступљено 12. 10. 2020. 
  19. ^ Trajković, Jelena (17. 3. 2020). „Rolan Garos premešten za septembar!”. sportklub.rs. Приступљено 12. 10. 2020. 
  20. ^ Salapura, Ivana (7. 5. 2020). „Ulaznice poništene: Rolan Garos vraća novac navijačima”. sportklub.rs. Приступљено 12. 10. 2020. 
  21. ^ Marinković, Bojan (10. 5. 2020). „RG bez publike? Milioni ljudi čekaju širom sveta…”. sportklub.rs. Приступљено 12. 10. 2020. 
  22. ^ „Rolan Garos pomeren za još sedam dana”. b92.net. 17. 6. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  23. ^ „Rolan Garos ipak sa publikom, maksimalno 15.000 gledalaca”. telegraf.rs. 17. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  24. ^ „Sjajna vijest za tenis: Rolan Garos sa navijačima”. vijesti.me. 7. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  25. ^ „Udarac za Rolan Garos: Samo hiljadu ljudi može da gleda tenis”. vijesti.me. 25. 9. 2020. Приступљено 20. 10. 2020. 
  26. ^ „Kirjos ne želi ni na Rolan Garos”. fosmedia.me. 7. 8. 2019. Архивирано из оригинала 13. 10. 2020. г. Приступљено 12. 10. 2020. 
  27. ^ Karthikeyan, Rishi (16. 9. 2020). „Jo-Wilfried Tsonga Announces Unfortunate News Ahead of French Open 2020 By”. essentiallysports.com. Приступљено 12. 10. 2020. 
  28. ^ Jiménez Rubio, Diego (16. 9. 2020). „Tsonga causa baja en Roland Garros 2020 y es reemplazado por un jugador español” (на језику: шпански). puntodebreak.com. Приступљено 10. 10. 2020. 
  29. ^ „Pouille Pulls Out of Roland Garros”. tennisnow.com. 17. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  30. ^ „French Open hit with spate of late withdrawals with former Wimbledon finalist heading the list”. 24. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  31. ^ Jurejko, Jonathan (30. 5. 2019). „Kyle Edmund retires from French Open second-round match against Pablo Cuevas”. bbc.co.uk. Приступљено 12. 10. 2020. 
  32. ^ а б „Fernando Verdasco out of French Open for positive COVID test”. apnews.com. 25. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  33. ^ Todorović, Vladimir (30. 9. 2020). „Verdasko: Ubili su mi volju za tenisom”. sportklub.rs. Приступљено 12. 10. 2020. 
  34. ^ „Skandal drma Rolan Garos: "Promenili su pravila, osećam nemoć"”. b92.net. 27. 9. 2020. Приступљено 13. 10. 2020. 
  35. ^ „Raonic withdraws from French Open”. tsn.ca. 24. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  36. ^ а б „Roland Garros 2020, il sorteggio dei qualificati: Cecchinato pesca De Minaur, derby Trevisan-Giorgi”. ubitennis.com. 26. 9. 2020. Приступљено 13. 10. 2020. 
  37. ^ а б „Federer And Kyrgios Big Name Absentees From French Open As Nadal Eyes 13th Title”. Eurosport. Приступљено 10. 10. 2020. 
  38. ^ „Lucas Pouille forfait pour Roland-Garros” [Lucas Pouille withdrew from Roland-Garros]. L'Équipe. 17. 9. 2020. Приступљено 10. 10. 2020. 
  39. ^ „Milos Raonic pulls out of French Open, Denis Shapovalov draws local favourite”. The Canadian Press. CBC Sports. 24. 9. 2020. Приступљено 26. 9. 2020. 
  40. ^ „Roland-garros - Blessé, Jo-wilfried Tsonga Annonce Son Forfait Et Une Absence Jusqu'en 2021 Withdrawal And Absence Until 2021” (на језику: француски). Eurosport. Приступљено 10. 10. 2020. 
  41. ^ „Fernando Verdasco Questions French Open COVID-19 Testing Protocols After Withdrawal”. Eurosport. 25. 9. 2020. Приступљено 10. 10. 2020. 
  42. ^ Ozmo, Saša (20. 9. 2020). „SK: “Tragovi virusa”, Džumhur ne igra na Rolan Garosu!”. sportklub.rs. Приступљено 12. 10. 2020. 
  43. ^ „Damir Džumhur zbog srpskog trenera diskvalifikovan sa Rolan Garosa”. b92.net. 20. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  44. ^ „Džumhur sprema tužbu”. sportklub.rs. 22. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  45. ^ Todić, Maja (21. 9. 2020). „Trener zaražen, Peđa Krstin diskvalifikovan sa RG”. sportklub.rs. Приступљено 12. 10. 2020. 
  46. ^ „I Krstin diskvalifikovan sa Rolan Garosa zbog zaraženog trenera, Džumhur najavljuje tužbu”. rtv.rs. 21. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  47. ^ Abulleil, Reem (19. 5. 2019). „Men's Qualifying: Ones To Watch”. rolandgarros.com. Приступљено 12. 10. 2020. 
  48. ^ „French Open (Roland Garros)”. itftennis.com. Приступљено 12. 10. 2020. 
  49. ^ „Rolan Garos: Petrović ispao od Italijana”. direktno.rs. 21. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  50. ^ „Juan Pablo Ficovich Rank VS Brandon Nakashima”. tennistonic.com. 21. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  51. ^ „Cecchinato Wins Battle Of Former Semi-finalists At Roland Garros”. atptour.com. 22. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  52. ^ „Henri Laaksonen VS Facundo Mena”. tennistonic.com. 23. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  53. ^ „Daniel Altmaier vs Hiroki Moriya”. tennislive.net. 23. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  54. ^ „Liam Broady vs Botic Van De Zandschulp”. tennislive.net. 23. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  55. ^ „Ulises Blanch vs Gian Marco Moroni”. tennislive.net. 23. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  56. ^ „Martínez advances and Arruabarrena and Robredo fall at Roland Garros”. lalasport.com. Архивирано из оригинала 18. 10. 2020. г. Приступљено 12. 10. 2020. 
  57. ^ Jagličić, Igor (23. 9. 2020). „RG: Poraz Karlovića u drugom kolu kvalifikacija”. sportklub.rs. Приступљено 12. 10. 2020. 
  58. ^ „Daniel Elahi Galan Riveros VS Mario Vilella Martinez”. tennistonic.com. 23. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  59. ^ „Frederico Ferreira Silva vs Joao Menezes”. tennislive.net. 23. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  60. ^ „Aleksandar Vukic VS Prajnesh Gunneswaran”. tennistonic.com. 23. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  61. ^ „30 Years After Dad's Triumph, Gomez Qualifies For Roland Garros”. atptour.com. 24. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  62. ^ „Marco Cecchinato VS Kimmer Coppejans”. tennistonic.com. 25. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  63. ^ „Jack Sock VS Andrey Kuznetsov”. tennistonic.com. 25. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  64. ^ „Milojević u glavnom žrebu Rolan Garosa”. b92.net. 25. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  65. ^ „Inspired By Murray, Broady Breaks Slam Barrier”. rolandgarros.com. 24. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  66. ^ „Liam Broady VS Marc Polmans”. tennistonic.com. 24. 9. 2020. Приступљено 13. 10. 2020. 
  67. ^ Gertler, David (26. 9. 2020). „Daniel Altmaier Has Moment to Shine at Roland Garros”. lastwordonsports.com. Приступљено 12. 10. 2020. 
  68. ^ „Aussie tennis players cop brutally tough French Open draw”. au.sports.yahoo.com. 25. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  69. ^ „Endi Mari igra u Parizu, dobio specijalnu pozivnicu i za Rolan Garos”. telegraf.rs. 14. 9. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  70. ^ „Roland Garros Wild Cards Announced”. tennis-tourtalk.com. 14. 9. 2020. Архивирано из оригинала 13. 10. 2020. г. Приступљено 12. 10. 2020. 
  71. ^ Long, David (20. 8. 2020). „New Zealand's Rubin Statham hoping to make cut for French Open qualifying”. i.stuff.co.nz. Приступљено 12. 10. 2020. 
  72. ^ Boone, Stan (24. 9. 2020). „French Open 2020 Live Stream – When is the Draw, Qualifiers & Wild-Card Entrants”. tennisworldlive.com. Приступљено 12. 10. 2020. 
  73. ^ а б Rogers, Leigh (26. 9. 2020). „Luck On Aussies Side At Roland Garros”. tennis.com.au. Приступљено 13. 10. 2020. 
  74. ^ „Soderling o Rafi: Samo ga Nole može zaustaviti”. mondo.rs. 25. 5. 2019. Приступљено 15. 10. 2020. 
  75. ^ „Nadal se povukao sa Rolan Garosa!”. b92.net. 27. 5. 2016. Приступљено 15. 10. 2020. 
  76. ^ а б в г д ђ е „Rolan Garos 2020 – Kralj šljake je prvi favorit, Novak spreman za oduzimanje trona”. mozzartsport.com. 23. 9. 2020. Приступљено 15. 10. 2020. 
  77. ^ „Nole nije uspeo, Vavrinka osvojio Rolan Garos!”. rts.rs. 7. 6. 2015. Приступљено 15. 10. 2020. 
  78. ^ „Kraj za Rafu: Sjajni Tim se revanširao Nadalu za dva poraza u finalima Rolan Garosa”. vijesti.me. 29. 1. 2020. Приступљено 15. 10. 2020. 
  79. ^ Salapura, Ivana (13. 9. 2020). „Istorijski preokret Tima za titulu na US Openu!”. sportklub.rs. Приступљено 15. 10. 2020. 
  80. ^ „Igrali su duže od PET sati i pobedio je Vavrinka”. mondo.rs. 2. 6. 2019. Приступљено 15. 10. 2020. 
  81. ^ „Novak je moćna zver! Đoković uništio Zvereva za polufinale Rolan Garosa! (VIDEO) (FOTO)”. telegraf.rs. 6. 6. 2019. Приступљено 15. 10. 2020. 
  82. ^ „Istorijski preokret Tima za titulu na US Openu! Pamtiće se ovo finale…”. mozzartsport.com. 14. 9. 2020. Приступљено 15. 10. 2020. 
  83. ^ Marinković, Bojan (28. 9. 2020). „Ne zna za pobedu u Parizu: Medvedev opet pao na startu!”. sportklub.rs. Приступљено 15. 10. 2020. 
  84. ^ „Nadal jedva "slomio" Medvedeva i pobegao Novaku posle jednog od najboljih finala u istoriji tenisa!”. telegraf.rs. 9. 9. 2019. Приступљено 15. 10. 2020. 
  85. ^ „Vavrinka osvojio Rolan Garos!”. vijesti.me. 7. 6. 2015. Приступљено 15. 10. 2020. 
  86. ^ „"Ла Десима" за Надала на Ролан Гаросу”. rts.rs. 11. 6. 2017. Приступљено 15. 10. 2020. 
  87. ^ „Rafa Charges Past Schwartzman After Rain”. atptour.com. 7. 6. 2018. Приступљено 15. 10. 2020. 
  88. ^ Lam, Ryan (22. 9. 2020). „Rome Masters Recap: Djokovic’s Win, Nadal’s Loss, And What You Might Have Missed”. tennismajors.com. Приступљено 15. 10. 2020. 
  89. ^ „Endi Mari najavio kraj karijere: Turnir u Melburnu mi je možda poslednji”. bbc.com. 11. 1. 2019. Приступљено 15. 10. 2020. 
  90. ^ Smilić, Branimir (3. 6. 2019). „Endi Mari potvrdio povratak na teren!”. sportklub.rs. Приступљено 15. 10. 2020. 
  91. ^ „SAD SI UZ'O PARIZ, NOVAČE! Đoković osvojio Rolan Garos i 12. gren-slem!”. telegraf.rs. 5. 6. 2016. Приступљено 15. 10. 2020. 
  92. ^ „ROLAN GAROS – Turnir na kojem učestvuje 128 tenisera i na kraju uvek pobedi Nadal”. meridianbetsport.rs. 12. 10. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. [мртва веза]
  93. ^ Ozmo, Saša (26. 9. 2020). „Nesvakidašnji RG – hoće li Novak uspeti što niko nije?”. sportklub.rs. Приступљено 16. 10. 2020. 
  94. ^ „Prvi meč i odmah iznenađenje: Siner izbacio Gofana”. mozzartsport.com. 27. 9. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  95. ^ „Kecmanović ubedljivo poražen na startu Rolan Garosa, Vavrinka preslišao Marija”. mozzartsport.com. 27. 9. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  96. ^ Ozmo, Saša (27. 9. 2020). „Vavrinka razbio nemoćnog Marija”. sportklub.rs. Приступљено 16. 10. 2020. 
  97. ^ а б Ozmo, Saša (27. 9. 2020). „Keiju maraton, ispao De Minor, Izner siguran”. sportklub.rs. Приступљено 16. 10. 2020. 
  98. ^ „Odigran drugi najduži meč u istoriji Rolan Garosa”. telegraf.rs. 28. 9. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  99. ^ „Jedan od najdužih mečeva u istoriji tenisa!”. b92.net. 28. 9. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  100. ^ Stonham, Marcus (28. 9. 2020). „Roland Garros 2020: Juan Ignacio Londero And Federico Delbonis Went Down In History With A Marathon Match”. Приступљено 16. 10. 2020. [мртва веза]
  101. ^ „Nadal preskočio prvu prepreku ka odbrani titule”. b92.net. 28. 9. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  102. ^ „Tim ponovo koban po Čilića”. b92.net. 28. 9. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  103. ^ „Mađar sklonio Medvedeva sa Đokovićevog puta!”. b92.net. 28. 9. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  104. ^ а б в „Hačanov bez problema, Felisijano i Hurkač ispali u prvom kolu”. b92.net. 28. 9. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  105. ^ „From 1 To 8, How Americans Are Finding Their Feet At Roland Garros”. atptour.com. 29. 9. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  106. ^ „Kveri imao 2:0 u setovima i servirao za pobedu: Rubljov se vratio "iz mrtvih" i pobedio Amerikanca”. telegraf.rs. 29. 9. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  107. ^ „Cicipas bio pred ponorom – sprečio senzaciju od 0-2 do 3-2!”. b92.net. 29. 9. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  108. ^ „RG: Pobede zabeležili deveti i deseti nosilac”. tenisuzivo.com. 29. 9. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  109. ^ „Đoković: Došao sam da pobijedim, odgovaraju mi uslovi”. vijesti.me. 29. 9. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  110. ^ „Победа Лајовића, Андерсон бољи од Ђереа”. zurnal.rs. 29. 9. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  111. ^ а б „Teniski "atomski mrav" dominantan”. b92.net. 30. 9. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  112. ^ „Tim preslišao Amerikanca za 3. kolo Rolan Garosa”. telegraf.rs. 30. 9. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  113. ^ Nišavić, Dimitrije (30. 9. 2020). „ČUDO NA ROLAN GAROSU: Poznati teniser ispao u drugom kolu”. tenis.hotsport.rs. Приступљено 16. 10. 2020. [мртва веза]
  114. ^ Salapura, Ivana (30. 9. 2020). „Švarcman siguran, Izner izgubio od 213. na svetu”. sportklub.rs. Приступљено 16. 10. 2020. 
  115. ^ „Nadal bio škrt u "davanju" gemova Amerikancu”. b92.net. 30. 9. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  116. ^ Ljubisavljević, Miloš (30. 9. 2020). „Zverev se četiri sata mučio sa Erberom, pa u pet setova "slomio" Francuza za treće kolo Rolan Garosa”. telegraf.rs. Приступљено 16. 10. 2020. 
  117. ^ а б Ozmo, Saša (1. 10. 2020). „Veseli ispustio Hačanova, Garin prvi put u 3. kolu”. sportklub.rs. Приступљено 16. 10. 2020. 
  118. ^ „Đoković "pregazio" Litvanca za treće kolo Rolan Garosa”. b92.net. 1. 10. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  119. ^ Ljubisavljević, Miloš (1. 10. 2020). „Anderson je "penicilin" za Srbe na Rolan Garosu: Kevin posle Đerea u pet setova pobedio i Lajovića”. telegraf.rs. Приступљено 16. 10. 2020. 
  120. ^ „Zverev i Švarcman u osmini finala”. sportske.net. 2. 10. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  121. ^ „Spektakularni Francuz – Vavrinku izbacio 239. teniser sveta!”. b92.net. 2. 10. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  122. ^ Todorović, Vladimir (2. 10. 2020). „Nadal rutinski protiv Travalje”. sportklub.rs. Приступљено 16. 10. 2020. 
  123. ^ „Nova ubedljiva pobeda Đokovića”. rts.rs. 3. 10. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  124. ^ „Karenjo Busta "slomio" otpor Bautiste Aguta: Novak čeka šansu da mu se revanšira za US Open”. telegraf.rs. 3. 10. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  125. ^ „Nova senzacija: Beretini ispao od debitanta - 186. igrača svijeta”. vijesti.me. 3. 10. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  126. ^ „Rubljov preslišao Andersona”. b92.net. 3. 10. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  127. ^ „Cicipas i Dimitrov u osmini finala, Hačanov čeka Đokovića”. vijesti.me. 3. 10. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  128. ^ „Cicipas prošao dalje, Bedene predao”. mozzartsport.com. 3. 10. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  129. ^ „Švarcman u četvrtfinalu Rolan Garosa”. danas.rs. 4. 10. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  130. ^ Ljubisavljević, Miloš (4. 10. 2020). „Tim se namučio sa 239. teniserom sveta: Finalista Rolan Garosa jedva pobedio Gastona posle 5 setova”. telegraf.rs. Приступљено 16. 10. 2020. 
  131. ^ Ozmo, Saša (4. 10. 2020). „Zverev imao temperaturu 38: Nije trebalo da igram”. sportklub.rs. Приступљено 16. 10. 2020. 
  132. ^ Stojmenović, Dragutin (4. 10. 2020). „Moćni Nadal u četvrtfinalu Rolan Garosa: Prepustio rivalu samo 4 gema!”. telegraf.rs. Приступљено 16. 10. 2020. 
  133. ^ „Ђоковић победио Хачанова за четвртфинале Ролан Гароса”. zurnal.rs. 5. 10. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  134. ^ Ozmo, Saša (5. 10. 2020). „Cicipas slomio Dimitrova, Fučovič ispustio Rubljova”. sportklub.rs. Приступљено 16. 10. 2020. 
  135. ^ Ozmo, Saša (5. 10. 2020). „Repriza Njujorka: Karenjo Busta na Novaka”. sportklub.rs. Приступљено 16. 10. 2020. 
  136. ^ Stojmenović, Dragutin (5. 10. 2020). „Cicipas preslišao Dimitrova za četvrtfinale Rolan Garosa”. telegraf.rs. Приступљено 16. 10. 2020. 
  137. ^ а б в г д „Švarcman posle pet sati gladijatorske borbe "slomio" Tima za polufinale!”. b92.net. 6. 10. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  138. ^ Salapura, Ivana (8. 10. 2020). „Nadal i Švarcman prvi na terenu, Đoković ne pre 17h”. sportklub.rs. Приступљено 16. 10. 2020. 
  139. ^ Stojmenović, Dragutin (7. 10. 2020). „Nadal u polufinalu Rolan Garosa: Rafa prejak za mladog Italijana”. telegraf.rs. Приступљено 16. 10. 2020. 
  140. ^ Longinov, Milovan (7. 10. 2020). „RG - Centurion Rafa "zaglavio" do 1.30, ali nastavio da piše istoriju”. sportske.net. Приступљено 16. 10. 2020. 
  141. ^ „Cicipas suvereno do polufinala – čeka se Đoković!”. b92.net. 7. 10. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  142. ^ „Đoković jači od povreda i Karenja Buste za polufinale!”. b92.net. 7. 10. 2020. Архивирано из оригинала 10. 10. 2020. г. Приступљено 16. 10. 2020. 
  143. ^ „Karenjo-Busta promenio priču posle optužbi da Novak folira: Nisam ljut, nije me to ni dotaklo…”. telegraf.rs. 8. 10. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  144. ^ „Nadal se "prošetao" do finala!”. b92.net. 9. 10. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  145. ^ а б в г д Ljubisavljević, Miloš (9. 10. 2020). „Đoković imao meč loptu u trećem, pa prošao golgotu u pet setova: Novak sa Nadalom u finalu RG!”. telegraf.rs. Приступљено 16. 10. 2020. 
  146. ^ „Sve što treba da znate o finalu Đoković - Nadal: Bitka za tenisku istoriju i milione!”. telegraf.rs. 11. 10. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  147. ^ Tour, ATP World. „Match Stats No. 1”. Архивирано из оригинала 02. 06. 2015. г. Приступљено 18. 10. 2020. 
  148. ^ а б ATP. „ATP Head 2 Head”. Архивирано из оригинала 23. 9. 2011. г. Приступљено 18. 10. 2020. 
  149. ^ „KRAJ Đoković - Nadal 0:3: Rafina lekcija Noletu za 13. titulu u Parizu”. vijesti.me. 11. 10. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  150. ^ а б в „Nadal uništio Đokovića za 13/13 na Rolan Garosu!”. b92.net. 11. 10. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  151. ^ Ljubisavljević, Miloš (11. 10. 2020). „Novak položio oružje pred "Kraljem šljake": Nadal osvojio RG i izjednačio večni rekord Federera!”. telegraf.rs. Приступљено 16. 10. 2020. 
  152. ^ „Пораз Ђоковића, Надал освојио 13. титулу на Ролан Гаросу”. zurnal.rs. 11. 10. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  153. ^ а б „Nadal's Numbers: 100-2 at Roland Garros, 20 Slams, 13 Coupes [sic] - and More”. Tennis.com. 11. 10. 2020. Приступљено 19. 10. 2020. 
  154. ^ Ozmo, Saša (11. 10. 2020). „Rafina GOAT biografija, ali Novak nastavlja poteru”. sportklub.rs. Приступљено 16. 10. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Отворено_првенство_Француске_у_тенису_2020_—_мушкарци_појединачно&oldid=28858634”