Пређи на садржај

Олово(II) ацетат

С Википедије, слободне енциклопедије
Олово(II) ацетат
Називи
IUPAC назив
Олово(II)-ацетат
Системски IUPAC назив
Олово(II)-етаноат
Други називи
плумбо-ацетат, оловни шећер
Идентификација
ECHA InfoCard 100.005.551
MeSH Lead+acetate
Својства
Pb(C2H3O2)2
Моларна маса 325,29 g/mol (анхидрован) 379.33 g/mol (трихидрат)
Агрегатно стање Бели или безбојан прах, кристали у облику цветова
Густина 2,55 g/cm3, основно стање-трихидрат
Тачка топљења 75 °C
Тачка кључања 100 °C
60 g/100 mL
Структура
Кристална решетка/структура моноклинична
Опасности
Главне опасности Неуротоксин, вероватно изазива рак код људи
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
1
3
0
Тачка паљења не гори
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Олово-ацетат је со олова чија је хемијска формула Pb(CH3COO)2.

Добијање

[уреди | уреди извор]

Добија се кувањем оловне глеђи са сирћетном киселином, а потом кристализацијом добијеног производа. Тако се добијају бели кристали.[1]

Својства

[уреди | уреди извор]

Познат је под називом оловни шећер. Иако је слатког укуса, веома је отрован. Раствара се у води (46 грама у 100 грама воде на температури од 15°).[1]

Употреба

[уреди | уреди извор]

Употребљава се у медицини и у лабораторији за добијање других једињења олова.[1]

  1. ^ а б в Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]