Одри Хепберн
Одри Хепберн (енгл. Audrey Hepburn; Брисел, 4. мај 1929 — Толокеназ, 20. јануар 1993) је била британска[а] глумица и модел. Њено пуно име било је Еда Кетлин Ван Хемстра Хепберн-Рустон.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је као Одри Катлин Растон (енгл. Audrey Kathleen Ruston) у Бриселу од оца Џозефа Ентонија Растона, ирског банкара и мајке баронесе Еле ван Хемстра, припаднице холандске аристократије чији су преци били француски и енглески краљеви. Њен отац је тек касније додао презиме Хепберн. Имала је два полубрата из мајчиног првог брака са холандским племићем. Похађала је приватне школе у Енглеској и Холандији. Родитељи су јој се развели 1935. године, а она наставља да живи са мајком у Арнему (Холандија). Када је започела Немачка инвазија на Холандију у Другом светском рату, она одлучује да користи име Еда фан Хемстра, јер је њено старо име звучало сувише енглески.
Током холандске глади у току зиме 1944. године, Немци су запленили од Холанђана ограничене количине хране. Без грејања и хране, људи су умирали од глади и хладноће. Због неухрањености, Одри је озбиљно оболела. Остајала је у кревету и читала књиге, да не би размишљала о глади, а касније је изводила балет да би сакупљала новац за покрет отпора.
Након рата се сели са мајком у Лондон (Енглеска), где је била балерина, радила као модел и 1951. године почиње да ради као глумица. Глумом се почела бавити да би мајци помогла око трошкова. Њена прва већа улога је била у филму „The Secret People“, 1951. године у коме је играла балерину. Касније игра у музичкој комедији на Бродвеју која се звала „Gigi“. За ту улогу је награђена наградом „Theatre World Award“. После тога 1953. године игра са Грегоријем Пеком у филму Празник у Риму, за ког осваја Оскара за најбољу главну глумицу. Нешто касније игра у представи Ondine, за коју је награђена наградом Тони за најбољу глумицу. Награду је добила после неколико седмица након Оскара, чиме је потврдила своју глуму и као филмска и као позоришна глумица.
Поставши велика холивудска звезда, имала је прилику да игра са познатим глумцима као што су: Фред Астер (Funny Face), Хемфри Богарт и Гари Купер (Love In The Afternoon), Џорџ Пепард (Доручак код Тифанија), Кери Грент (Шарада), Рекс Харисон (Моја лепа госпођице), Питер О’Тул (Како украсти милион) и Шон Конери (Robin i Marian). Многи од ових глумаца су јој постали пријатељи, Рекс Харисон је Одри звао својом најдражом главном глумцом. Кери Грент је једном рекао „све што желим за Божић је да снимим још један филм са Одри“, а са Грегоријем Пеком је остала пријатељица целог живота. Након њене смрти, Пек је пред камерама рецитовао њену омиљену песму „Unending Love“ (Љубав која не престаје).
Приватни живот
[уреди | уреди извор]Била је педесетих година верена за Џејмса Хенсона, да би се касније удала два пута, за глумца Мела Ферера и италијанског доктора Андреа Дотија. Из брака са Ферером има сина Шона, док из брака са Дотијем има још једног сина који се зове Лука. Пре своје смрти упознала је Роберта Волдерса са којим је била у вези, иако се никад нису венчали.
Почетком деведесетих је открила да има рак на слепом цреву. Оперисала се у Лос Анђелесу, али јој то није помогло. Преминула је 20. јануара 1993. године у Толокеназу (Швајцарска). Остала је запамћена као једна од најлепших глумица које су се појавиле на филму.
"Видели смо како младиће стављају уза зид и пуцају, а они би затворили улицу и онда је отворили, а ви сте могли опет да прођете... Немојте занемарити ништа страшно што чујете или читате о нацистима. Горе је него што можете замислити."[3]
—Хепберн о нацистичкој окупацији Холандије
Рад за УНИЦЕФ
[уреди | уреди извор]Након свог последњег филма, постала је почасни амбасадор УНИЦЕФ. Због свога искуства током Другог светског рата, одлучила је да помаже сиромашној деци из разних земаља света. Иако је радила за УНИЦЕФ и током педесетих, сада се више посветила том раду и посећивала је сиромашне земље у Африци и јужној Азији. Неуморно је радила за УНИЦЕФ све до краја живота.
Награде
[уреди | уреди извор]Одри је једна од ретких глумица који су успеле да освоје награде: Оскар, Греми, Еми и Тони.
Год. | Награђена или номинована | Додељује | награда | филм |
---|---|---|---|---|
1953. | Награђена | Оскар | Најбоља главна глумица | Празник у Риму |
1954. | Номинована | Оскар | Најбоља главна глумица | Сабрина |
1959. | Номинована | Оскар | Најбоља главна глумица | Прича о калуђерици |
1961. | Номинована | Оскар | Најбоља главна глумица | Доручак код Тифанија |
1967. | Номинована | Оскар | Најбоља главна глумица | Сачекај до мрака |
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- Снимљен је биографски филм о њој, који се зове The Audrey Hepburn Story.
- Пошта САД је 2003. године издала поштанску марку у њену част.
Одри Хепберн је и данас јако позната и популарна, њена слава и њен култ су и данас јако присутни у медијима. Говорила је енглески, француски, италијански, холандски и немачки језик.
Филмографија
[уреди | уреди извор]Улоге Одри Хепберн
| ||||
Година |
Српски назив |
Изворни назив |
Улога |
Напомена
|
---|---|---|---|---|
1948. | Nederlands in zeven lessen | Stewardess | ||
1951. | Monte Carlo Baby | Linda Farrel | ||
1951. | One Wild Oat | Hotel receptioniste | ||
1951. | Laughter in Paradise | Cigarette girl | ||
1951. | The Lavender Hill Mob | Chiquita | ||
1951. | Young Wives' Tale | Eve Lester | ||
1952. | Nous irons à Monte Carlo | Melissa Walter | ||
1952. | The Secret People | Nora Brentano | ||
1953. | Празник у Риму | Roman Holiday | Princess Ann | |
1954. | Сабрина | Sabrina | Sabrina Fairchild | |
1956. | Рат и мир | War and Peace | Natasha Rostov | |
1957. | Смешно лице | Funny Face | Jo Stockton | |
1957. | Љубав по подне | Love in the Afternoon | Ariane Chavasse/Thin Girl | |
1959. | Green Mansions | Rima | ||
1959. | Прича о калуђерици | The Nun's Story | Sister Luke (Gabrielle van der Mal) | |
1960. | The Unforgiven | Rachel Zachary | ||
1961. | Доручак код Тифанија | Breakfast at Tiffany's | Holly Golightly | |
1961. | The Children's Hour | Karen Wright | ||
1963. | Шарада | Charade | Regina 'Reggie' Lampert | |
1964. | Paris - When It Sizzles | Gabrielle Simpson/Gaby | ||
1964. | Моја лепа госпођице | My Fair Lady | Eliza Doolittle | |
1966. | Како украсти милион | How to Steal a Million | Nicole Bonnet | |
1967. | Two for the Road | Joanna Wallace | ||
1967. | Сачекај до мрака | Wait Until Dark | Susy Hendrix | |
1976. | Робин и Меријен | Robin and Marian | Lady Marian | |
1979. | Bloodline | Elizabeth Roffe | ||
1981. | They All Laughed | Angela Niotes | ||
1987. | Love Among Thieves | Baroness Caroline DuLac | ||
1989. | Увек | Always | Hap |
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Она је имала искључиво британско држављанство, јер у време њеног рођења холандским женама није било дозвољено да преносе држављанство својој деци. Холандско право о држављанству се није променило све до 1985.[1] Додатна референца је њен извод из матичне књиге рођених у којем се јасно види држављанство Британије. Што се тиче њене баштине, она је идентификована као полу-Холанђанка.[2] Њена мајка је била холандска племкиња. Штавише, провела је значајну количину својих формативних година у Холандији, а била је у стању да течно говори холандски.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Eastman, John (1989). Retakes: Behind the Scenes of 500 Classic Movies. Ballantine Books. ISBN 0-345-35399-4.
- Ferrer, Sean (2005). Audrey Hepburn, an Elegant Spirit. New York: Atria. ISBN 978-0-671-02479-6.
- Fishgall, Gary (2002). Gregory Peck: A Biography. Simon and Schuster. ISBN 0-684-85290-X.
- Gitlin, Martin (2009). Audrey Hepburn: A Biography. Westport, Conn.: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-35945-3.
- Givenchy, Hubert de (2007). Audrey Hepburn. London: Pavilion. ISBN 978-1-86205-775-3.
- Harris, Warren G. (1994). Audrey Hepburn: A Biography. Wheeler Pub. ISBN 978-1-56895-156-0.
- Hill, Daniel Delis (2004). As Seen in Vogue: A Century of American Fashion in Advertising. Texas Tech University Press.
- Matzen, Robert (2019). Dutch Girl: Audrey Hepburn and World War II. Pittsburgh, Pennsylvania: GoodKnight Books (Paladin). ISBN 978-1-7322735-3-5.
- Moseley, Rachel (2002). Growing Up with Audrey Hepburn: Text, Audience, Resonance. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-6310-7.
- Paris, Barry (2001) [1996]. Audrey Hepburn. Berkley Books. ISBN 978-0-425-18212-3.
- Sheridan, Jayne (2010). Fashion, Media, Promotion: The New Black Magic. Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-4051-9421-1.
- Spoto, Donald (2006). Enchantment: The Life of Audrey Hepburn. Harmony Books. ISBN 978-0-307-23758-3.
- Steele, Valerie (9. 11. 2010). The Berg Companion to Fashion. Berg Publishers. ISBN 978-1-84788-592-0. Приступљено 16. 5. 2011.
- Vermilye, Jerry (1995). The Complete Films of Audrey Hepburn. New York: Citadel Press. ISBN 0-8065-1598-8.
- Walker, Alexander (1997) [1994]. Audrey, Her Real Story. London: Macmillan. ISBN 0-312-18046-2.
- Woodward, Ian (31. 5. 2012). Audrey Hepburn: Fair Lady of the Screen. Ebury Publishing. ISBN 978-1-4481-3293-5.
- Brizel, Scott (18. 11. 2009). Audrey Hepburn: International Cover Girl. Chronicle Books. ISBN 978-0-8118-6820-4.
- Byczynski, Stuart J. (1. 1. 1998). Audrey Hepburn: A Secret Life. Brunswick Publishing Corporation. ISBN 978-1-55618-168-9.
- Cheshire, Ellen (19. 10. 2011). Audrey Hepburn. Perseus Books Group. ISBN 978-1-84243-547-2.
- Hepburn-Ferrer, Sean (5. 4. 2005). Audrey Hepburn, An Elegant Spirit. Simon and Schuster. ISBN 978-0-671-02479-6.
- Hofstede, David (31. 8. 1994). Audrey Hepburn: a bio-bibliography. Greenwood Press.
- Karney, Robyn (1995). Audrey Hepburn: A Star Danced. Arcade Publishing. ISBN 978-1-55970-300-0.
- Keogh, Pamela Clarke (2009). Audrey Style. Aurum Press, Limited. ISBN 978-1-84513-490-7.
- Kidney, Christine (1. 2. 2010). Audrey Hepburn. Pulteney Press. ISBN 978-1-906734-57-2.
- Life: Remembering Audrey 15 Years Later. Life Magazine, Time Inc. Home Entertainment. 1. 8. 2008. ISBN 978-1-60320-536-8.
- Marsh, June (јун 2013). Audrey Hepburn in Hats. Reel Art Press. ISBN 978-1-909526-00-6.
- Maychick, Diana (1. 5. 1996). Audrey Hepburn: An Intimate Portrait. Carol Publishing Group. ISBN 978-0-8065-8000-5.
- Meyer-Stabley, Bertrand (2010). La Véritable Audrey Hepburn (на језику: French). Pygmalion. ISBN 978-2-7564-0321-2.
- Morley, Sheridan (1993). Audrey Hepburn: A Celebration. Pavilion Books. ISBN 978-1-85793-136-5.
- Nirwing, Sandy (26. 1. 2006). An American in Paris: Audrey Hepburn and the City of Light – A historical analysis of genre cinema & gender roles. GRIN Verlag. ISBN 978-3-638-46087-3.
- Nourmand, Tony (2006). Audrey Hepburn: The Paramount Years. Boxtree. ISBN 978-0-7522-2603-3.
- Paris, Barry (11. 1. 2002). Audrey Hepburn. Berkley Pub Group. ISBN 978-0-425-18212-3.
- Ricci, Stefania (јун 1999). Audrey Hepburn: una donna, lo stile (на језику: Italian). Leonardo Arte. ISBN 978-88-7813-550-5.
- Wasson, Sam (22. 6. 2010). Fifth Avenue, 5 A.M.: Audrey Hepburn, Breakfast at Tiffany's, and The Dawn of the Modern Woman. HarperCollins. ISBN 978-0-06-200013-2.
- Yapp, Nick (20. 11. 2009). Audrey Hepburn. Endeavour.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Одри Хепберн на сајту IMDb (језик: енглески)
- Званична презентација Архивирано на сајту Wayback Machine (28. децембар 2017)
- www.audrey1.com
- Сајт фанова
- www.thatface.org
- француски сајт
- Водич њених сајтова Архивирано на сајту Wayback Machine (7. фебруар 2009)