Нефректомија
Нефректомија | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | урологија |
МКБ-9-CM | 55.5 |
MeSH | D009392 |
Нефректомија један је од хируршких захвата у урологији којим се врши парцијално или тотално вађење оболелог бубрега са околним масним ткивом и припадајућим овојницама, са одстрањењем надбубрежне жлезде и околних захваћених структура, или без њега.[1] Радикална нефректомија је третман избора код малигних болести бубрега.
Историја
[уреди | уреди извор]- 2. августа 1869. — Густав Симон (Gustav Simon, 1824-1876), немачки хирург, извео је прву успешну нефректомију у Хајделбергу.[2] Пре прве хумане нефректомије Симон је оперативни захват изводио на експерименталним животињама. Након бројних истраживања на животињама он је доказао да преостали здрав бубрег може бити довољан за излачување мокраће и нормалан живот нефректомисаног болесника.
- 1878. — Кохер је обавио предњу трансперитонеалну нефректомију преко реза на средњој трбушној линији.
- 1881. — Морис је обавио прву нефролитотомију. Он је касније и дефинисао нефролитијазу, нефролитотомију, нефректомију, и нефротомију.
- 1884. — Велс је да би отстранио периренални фибролипом обавио прву парцијалну нефректомију.[3]
- 1913. — Берг је први применио попречни трбушни рез у нефректомији због ниже учесталости перитонитиса и других абдоминалних компликација повезаних са предњим приступом.
- 1950. — Развој сигурних трбушне техника довео је до све чешће примене предњег приступа.
- 1963. — Робсон је описао значај радикалне нефректомије за успешно преживљавање болесника са карцинома бубрега.[4]
- 1990. — Климан је на Универзитету у Вашингтону обавио прву лапароскопску нефректомију.
Индикације
[уреди | уреди извор]Нефректомија је индикована код болесник са неповратним оштећењем бубрега због:[5]
- Симптоматских хроничних инфекција,
- Опструктивних промена у бубрегу
- Камена у бубрегу
- Тешке трауматске повреде бубрега.
- Реноваскуларне хипертензија изазвана болестима бубрежних артерија.
- Тешког унилатералног оштећење паренхима бубрега изазваног нефросклерозом, пијелонефритисом, рефлуксном или урођеним дисплазијом бубрега.
- Локализованог карцинома бубрега,других тумора или узнапредовалих метастаза у бубрегу. Радикална нефректомија је третман избора код малигних болести.
Када је дијагноза карцинома бубрега постављена у раној фази болести, лечење болесника може бити успешно конзервативном хируршком техником која омогућава уклањање туморских промена (са периферије до здравог ткива) и очување нормалне функције.
Контраиндикације
[уреди | уреди извор]- Ако нефректомијом може бити повређен било који орган у близини оперативног поља.
- Повреде бубрега које се збрињавају за време нефректомије, ако могу продужити опоравак и изазвати компликације.
- Лапароскопска делимична нефректомија је нови модалитет који се све више користи, јер нуди брже опоравка од отворене делимичне нефректомије. Међутим, она је повезана са већом стопом великих интраоперативних и других уролошких компликација. Лапароскопска делимична нефректомија треба да буде резервисана само за пацијенте са малим ектопичним туморима и треба да је обављају искључиво добро обучени лапароскопски уролози.[6]
Врсте нефректомије према методи извођења
[уреди | уреди извор]Класична нефректомија на отвореном трбуху
[уреди | уреди извор]Интервенција се проводи се под општом анестезијом болесника. Сама интервенција почиње након што се приступи бубрегу кроз отвор начињен на трбушном зиду испод ребарног лука захваћене стране (или зависно о величини и локализацији процеса, између доња 2 ребра).
Након приступа бубрегу врши се прво подвезивање свих крвних судова који крвљу снабдевају бубрег. Потом се ткиво које га окружује пашњиво одваја од бубрег и осталог ткива, без повређивања овојнице бубрега.
Следећи акт је подвезивање и одстрањивање уретера (цеви која одводи мокраћу из бубрега у мокраћну бешику).
На крају се бубрег заједно са припадајућим крвним судовима и масном овојницом, у комаду одстранује из трбушне дупље и шаље на детаљну патохистолошку анализу.
Свако крварење се зауставља а рана на трбуху се затвара (ушива).
Лапароскопска нефректомија
[уреди | уреди извор]Лапароскопска нефректомија је оперативни захват на бубрегу који се изводи уз помоћ специјалног инсструмента, лапароскопа, који се кроз мале отворе на трбуху уводи у трбушну дупљу. Таква интервенција носи мању смртност од класичне, отворене операције, и може бити - проста нефректомија, нефроуретеректомија, радикална нефректомија, парцијална нефректомија.[7][8][9][10][11]
Проста нефректомија
[уреди | уреди извор]Изводи се код бенигних обољења бубрега, као што су терминални пијелонефритис, туберкулоза бубрега, афункција бубрега различитог порекла.[12][13][14]
Радикална нефректомија
[уреди | уреди извор]Ова нефректомија је комплексна процедура у којој се бубрег вади са околним структурама (масно ткиво, лимфне жлезде, надбубрежна жлезда ...). Изводи се код бубрежних тумора.[15]
Након прављења простора коришћењем угљен-диоксида, кроз мале отворе на кожи убацуј се камера и инструменти. На главне крвне судове бубрега се стављају специјални пластични клипсеви са бравом, и након тога пресецају. Бубрег са тумором се извлачи напоље у специјалној кеси, кроз отвор на кожи промера неколико сантиметара, настао спајањем два већ направљена мала отвора.
Операције просечно траје 120-150 мин. Пацијент излази из болнице након 3-4 дана.
Парцијална нефректомија
[уреди | уреди извор]Изводи се кад је тумор бубрега малих димензија (мањи од 4 сантиметра). Лапароскопском операцијом уклања се само тумор, а преостали део бубрега је сачуван. На успешан исход операције поред величине тумора утиче и његова локализација. Проток крви кроз бубрег се привремено прекида на 20-30 минута. Могућа су оперативна оштећења функције преосталог дела бубрега. Губитак крви је већи него код радикалне лапароскопске нефректомије. Просечно трајање операције 150-180 мин. Пацијент иде кући 4-5 дана након операције.[16][17] [18][19][20]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Hom, David; Eiley, David; Lumerman, Jeffrey H.; Siegel, David N.; Goldfischer, Evan R.; Smith, Arthur D (1999). „Complete Renal Embolization As an Alternative to Nephrectomy.”. The Journal of Urology. 161 (1): 24—7. .
- ^ Gustav Simon, Chirurgie der Nieren (Surgery of the kidneys); (2 volumes), Stuttgart.
- ^ Czerny HE (cited by Herczel E): Ueber nierenextirpation bietr. Klin Khirurg. 6: 485. 1890. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ). - ^ Robson, C. J. (јануар 1963). „Radical nephrectomy for renal cell carcinoma.”. Journal of Urology. 89: 37—42. .
- ^ Cookson MS. Radical Nephrectomy. Graham Jr SD, Glenn JF, eds. Glenn's Urologic Surgery. 5th ed. Philadelphia, Pa: Lippincott-Raven; 1998. 61-72.
- ^ Novick, A. C.; Stewart BH; Straffon RA; Banowsky LH (децембар 1977). „Partial nephrectomy in the treatment of renal adenocarcinoma.”. Journal of Urology. 118 (6): 932—6. .
- ^ Clayman, R. V.; Kavoussi LR; Soper NJ; Dierks SM; Merety KS, Darcy MD; et al. (1991). „Laparoscopic nephrectomy”. New England Journal of Medicine. 324 (19): 1370—1..
- ^ Kerbl K, Figenshau RS, Clayman RV, Chandhoke PS, Kavoussi LR, Albala DM; et al. (1993). „Retroperitoneal laparoscopic nephrectomy: laboratory and clinical experience”. J Endourol. 7 (1): 23—6. .
- ^ Gaur, D. D. (1992). „Laparoscopic operative retroperitoneoscopy: use of a new device”. Journal of Urology. 148: 1137—9..
- ^ Liapis D, de la Taille A, Ploussard G, Robert G, Bastien L, Hoznek A; et al. (2008). „Analysis of complications from 600 retroperitoneoscopic procedures of the upper urinary tract during the last 10 years”. World Journal of Urology. 26 (6): 523—30. .
- ^ Gupta, N. P.; Gautam, G. (2005). „Laparoscopic nephrectomy for benign non functioning kidneys”. J Minim Access Surg. 1 (4): 149—54.
- ^ Traxer, O.; Pearle, M. S. (2000). „Laparoscopic nephrectomy for benign disease”. Semin Laparosc Surg. 7 (3): 176—84..
- ^ Rassweiler J, Seemann O, Frede T, Henkel TO, Alken P. Retroperitoneoscopy: experience with 200 cases. Journal of Urology. 160 (4): 1265—9. 1998. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ). - ^ Rassweiler J, Fornara P, Weber M, Janetschek G, Fahlenkamp D, Henkel TO; et al. (1998). „Laparoscopic nephrectomy: the experience of the laparoscopy working group of the German Urologic Association”. Journal of Urology. 160 (1): 18—21. .
- ^ Rassweiler, J.; Frede, T.; Henkel, T. O.; Stock, C.; Alken, P. (1998). „Nephrectomy: A comparative study between the transperitoneal and retroperitoneal laparoscopic versus the open approach”. Eur Urol. 33 (5): 489—96. PMID 9643669. doi:10.1159/000019640..
- ^ Garg M, Singh V, Sinha RJ, Sharma P (2014). „Prospective randomized comparison of transperitoneal vs retroperitoneal laparoscopic simplenephrectomy”. Urology. 84 (2): 335—9. .
- ^ Quintela, R. S.; Cotta LR; Neves MF; Abelha DL Jr, Tavora JE (2006). „Retroperitoneoscopic nephrectomy in benign pathology”. Int Braz Journal of Urology. 32 (5): 521—8..
- ^ Gaur, D. D. (2000). „Simple nephrectomy: retroperitoneal approach”. J Endourol J Endourol. 14 (10): 787—90.; discussion 791.
- ^ Hemal, A. K.; Talwar M; Wadhwa SN; Gupta NP (1999). „Retroperitoneoscopic nephrectomy for benign diseases of the kidney: prospective nonrandomized comparison with open surgical nephrectomy”. J Endourol. 13 (6): 425—31..
- ^ Gill, I. S. (1998). „Retroperitoneal laparoscopic nephrectomy”. Urol Clin North Am. 25 (2): 343—60..
Литература
[уреди | уреди извор]- Sorbellini, M.; Kattan, M. W.; Snyder, M. E.; et al. (јануар 2005). „A postoperative prognostic nomogram predicting recurrence for patients with conventional clear cell renal cell carcinoma.”. Journal of Urology. 173 (1): 48—51.
- Steinberg, A. P.; Finelli, A.; Desai, M. M.; et al. (децембар 2004). „Laparoscopic radical nephrectomy for large (greater than 7 cm, T2) renal tumors.”. Journal of Urology. 172 (6 Pt 1): 2172—6.
- Tosaka, A.; Ohya, K.; Yamada, K.; et al. (новембар 1990). „Incidence and properties of renal masses and asymptomatic renal cell carcinoma detected by abdominal ultrasonography.”. Journal of Urology. 144 (5): 1097—9.
- Tsui, K. H.; Shvarts O; Smith RB; Figlin R; de Kernion JB, Belldegrun A (фебруар 2000). „Renal cell carcinoma: prognostic significance of incidentally detected tumors.”. Journal of Urology. 163 (2): 426—30.
- Varkarakis, I. M.; Bhayani SB; Allaf ME; Inagaki T; Gonzalgo ML, Jarrett TW (новембар 2004). „Laparoscopic-assisted nephrectomy with inferior vena cava tumor thrombectomy: preliminary results.”. Urology. 64 (5): 925—9.
- Wagner, J. R.; Walther MM; Linehan WM; White DE; Rosenberg SA, Yang JC (јул 1999). „Interleukin-2 based immunotherapy for metastatic renal cell carcinoma with the kidney in place”. Journal of Urology. 162 (1): 43—5.
- Zeman, R. K.; Cronan JJ; Rosenfield AT; Lynch JH; Jaffe MH, Clark LR (мај 1988). „Renal cell carcinoma: dynamic thin-section CT assessment of vascular invasion and tumor vascularity”. Radiology. 167 (2): 393—6.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Radical Nephrectomy (језик: енглески)
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |