Пређи на садржај

Муслимани

С Википедије, слободне енциклопедије
Муслимани
Муслимани који се моле у Каиру 1865, слику насликао Жан-Леон Жерома
Укупна популација
око2 милијарде широм света (2020)[1][2]
Оснивач
Мухамед
Региони са значајном популацијом
 Индонезија231.070.000[3]
 Пакистан213.161.100[4]
 Индија204.000.000[5]
 Бангладеш153.700.000[6]
 Нигерија99.100.000[7]
 Египат95.000.000[8]
 Иран82.900.000[9]
 Турска82.800.000[10]
 Кина23.000.000—80.000.000[11][12][13]
 Алжир42.000.000[14]
Религије
80–90% Сунизам[15][16]
12–17% Шиизам[17][18]
~1% Ахмадија[19]
~1% друге муслиманске традиције, нпр. куранизам и ибадизам[20]
Свети списи
Куран[21]
Језици
Арапски (такође богослужбени), урду, бенгалски, малајски, туркијски језици (турски, азерски, узбечки, итд), персијски, јавански, панџабски, пашто, неки афрички језици (хауса, амазиг, фула, јоруба, свахили, сомалијски, итд) и језици муслиманског света[22][23][24][25][26][27][28]
Муслимани

Муслимани су припадници исламске верске заједнице, односно следбеници једне од великих светских религија — ислама.

Државе у којима муслимани чине већину становника су:[29]

Турска (98,6%) Азербејџан (98,4%)
Туркменистан (93,3%) Узбекистан (96,5%)
Казахстан (56,4%) Киргистан (88,8%)
Иран (99,6%) Авганистан (98,8%)
Таџикистан (99%) Пакистан (96,4%)
Бангладеш (90,4%) Малдиви (98,4%)
Индонезија (88,1%) Малезија (61,4%)
Брунеј (51,9%) Либан (59,7%)
Сирија (92,8%) Јордан (98,8%)
Ирак (98,1%) Кувајт (86,4%)
Саудијска Арабија (100%) Катар (77,5%)
Бахреин (82,1%) Јемен (99%)
Оман (87,7%) Уједињени Арапски Емирати (76%)
Египат (94,7%) Судан (71,4%)
Чад (55,7%) Либија (96,6%)
Тунис (99,8%) Алжир (98,2%)
Мароко (98,7%) Мауританија (99,2%)
Џибути (97%) Сомалија (98,6%)
Комори (98,3%) Нигерија (? %)
Нигер (98,3%) Сенегал (95,9%)
Гамбија (95,3%) Гвинеја (84,2%)
Сијера Леоне (71,5%) Мали (92,4%)
Буркина Фасо (58,9%) Албанија (38,8%)[30]

Државе у којима муслимани чине значајан број становника, али нису религијска већина:

Босна и Херцеговина (50,7%) Еритреја (36,5%)
Етиопија (33,8%) Обала Слоноваче (36,9%)

Остале територије са већинским муслиманским становништвом су:

Државе са већински муслиманским становништвом (зелено; >50%) и релативном већином или знатном мањином (жуто; 10-50%)
Западна Обала (Израел) (75%) Појас Газе (Израел) (99%)
Мајоте (Француска) (97%) Косово и Метохија (Србија) (90%)
Северни Кипар (Кипар) Татарстан (Русија) (55%)
Башкортостан (Русија) (51%) Дагестан (Русија) (88%)
Чеченија (Русија) Ингушетија (Русија)
Кабардино-Балкарија (Русија) (60%) Карачај-Черкезија (Русија)
Аџарија (Грузија) Синкјанг (Кина) (59%)
Кашмир (Индија) (75%) Лакшадвип (Индија) (94%)
Аракан (Мјанмар) (50%) Муслимански Минданао (Филипини)
Кокосова Острва (Аустралија) (57%) Занзибар (Танзанија) (91%)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Muslim Population By Country 2021”. World Population Review. Приступљено 22. 7. 2021. 
  2. ^ Lipka, Michael, and Conrad Hackett. [2015] 6 April 2017. "Why Muslims are the world’s fastest-growing religious group" (data analysis). Fact Tank. US: Pew Research Center.
  3. ^ „Penduduk Menurut Wilayah dan Agama yang Dianut” [Population by Region and Religion] (PDF). Sensus Penduduk 2018. Jakarta, Indonesia: Badan Pusat Statistik. 15. 5. 2018. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 07. 2021. г. Приступљено 3. 9. 2020. „Religion is belief in Almighty God that must be possessed by every human being. Religion can be divided into Muslim, Christian (Protestant), Catholic, Hindu, Buddhist, Hu Khong Chu, and Other Religions.  Muslim 231,069,932 (86.7), Christian (Protestant)20,246,267 (7.6), Catholic 8,325,339 (3.12), Hindu 4,646,357 (1.74), Buddhist 2,062,150 (0.72), Confucianism 71,999 (0.03),Other Religions/no answer 112,792 (0.04), Total 266,534,836
  4. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 08. 2021. г. Приступљено 26. 12. 2021. 
  5. ^ „The countries with the 10 largest Christian populations and the 10 largest Muslim populations”. Pew Research Center (на језику: енглески). Приступљено 2019-06-17. 
  6. ^ „The Future of the Global Muslim Population”. Pew Research Center's Religion & Public Life Project (на језику: енглески). 2011-01-15. Архивирано из оригинала 24. 5. 2017. г. Приступљено 2017-05-24. 
  7. ^ „The World Factbook”. Приступљено 31. 12. 2017. 
  8. ^ „The World Factbook”. Приступљено 31. 12. 2017. 
  9. ^ „The World Factbook”. Приступљено 31. 12. 2017. 
  10. ^ „The World Factbook”. Архивирано из оригинала 10. 01. 2021. г. Приступљено 31. 12. 2017. 
  11. ^ Gorder, A. Christian van (2014-05-29). Islam, Peace and Social Justice: A Christian Perspective (на језику: енглески). ISD LLC. ISBN 978-0-227-90200-4. „There are at least 60 million (some estimate as many as 80 million) Muslims in the People's Republic of China. 
  12. ^ „China (Includes Tibet, Hong Kong, Macau)”. 2010 Report on International Religious Freedom. U.S. Department of State (Извештај). 17. 11. 2010. „According to the State Administration for Religious Affairs (SARA), there are more than 21 million Muslims in the country. Independent estimates range as high as 50 million or more. ... The 2000 census reported a total of 20.3 million members of Muslim nationalities, of which again 96 percent belonged to just three groups: Hui 9.8 million, Uighurs 8.4 million, and Kazakhs 1.25 million. 
  13. ^ Friedrichs, Jörg (2017), „Sino-Muslim relations: the Han, the Hui, and the Uyghurs” (PDF), Journal of Muslim Minority Affairs, 37 (1), стр. 4, „According to the 2010 population census, China is home to 23.14 million Muslims, amounting to 1.74 percent of China’s population of 1.33 billion. 
  14. ^ United Nations High Commissioner for Refugees. „Refworld - 2010 Report on International Religious Freedom - China (includes Tibet, Hong Kong, Macau)”. Refworld. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 14. 2. 2015. 
  15. ^ See:
  16. ^ From Sunni Islam: See:
  17. ^ „Shīʿite”. Encyclopædia Britannica. Архивирано из оригинала 9. 8. 2010. г. Приступљено 25. 8. 2010. „Shīʿites have come to account for roughly one-tenth of the Muslim population worldwide. 
  18. ^ „Religions”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 9. 6. 2011. г. Приступљено 25. 8. 2010. „Sunni Islam accounts for over 75% of the world's Muslim population... Shia Islam represents 10–20% of Muslims worldwide... 
  19. ^ See:
    • Breach of Faith. Human Rights Watch. јун 2005. стр. 8. Приступљено 29. 3. 2014. „Estimates of around 20 million would be appropriate 
    • Larry DeVries; Don Baker; Dan Overmyer (2011-01-01). Asian Religions in British Columbia. University of Columbia Press. ISBN 978-0-7748-1662-5. Приступљено 29. 3. 2014. „The community currently numbers around 15 million spread around the world  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
    • Juan Eduardo Campo (2009). Encyclopedia of Islam. стр. 24. ISBN 978-0-8160-5454-1. Приступљено 29. 3. 2014. „The total size of the Ahmadiyya community in 2001 was estimated to be more than 10 million 
    • „Ahmadiyya Muslims”. pbs.org. 20. 1. 2012. Архивирано из оригинала 6. 10. 2013. г. Приступљено 6. 10. 2013. 
    • A figure of 10–20 million represents approximately 1% of the Muslim population. See also Ahmadiyya by country.
  20. ^ „Chapter 1: Religious Affiliation”. The World’s Muslims: Unity and Diversity. Pew Research Center's Religion & Public Life Project. 9. 8. 2012. Архивирано из оригинала 26. 12. 2016. г. Приступљено 4. 9. 2013. 
  21. ^ Nasr, Seyyed Hossein (2007). „Qurʼān”. Encyclopædia Britannica Online. Архивирано из оригинала 16. 10. 2007. г. Приступљено 4. 11. 2007. 
  22. ^ Khan, Muhammad Mojlum (2013). The Muslim Heritage of Bengal: The Lives, Thoughts and Achievements of Great Muslim Scholars, Writers and Reformers of Bangladesh and West Bengal. England: Kube Publishing. стр. 2. „"Bengali-speaking Muslims... one of the largest linguistic groups... second only to the Arabs" 
  23. ^ Talbot & Singh 2009, p. 27, footnote 3.
  24. ^ Grim, Brian J.; Johnson, Todd M. (2013). Chapter 1: Global Religious Populations, 1910–2010 (PDF) (Извештај). Wiley. стр. 22. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2013. г. Приступљено 10. 3. 2017. 
  25. ^ „What are the top 200 most spoken languages?”. Ethnologue (на језику: енглески). 2018-10-03. Приступљено 2019-12-07. 
  26. ^ Al-Jallad, Ahmad (30. 5. 2011). „Polygenesis in the Arabic Dialects” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 8. 2016. г. 
  27. ^ United Nations High Commissioner for Refugees. „Refworld – 2010 Report on International Religious Freedom – China (includes Tibet, Hong Kong, Macau)”. Refworld. Приступљено 14. 2. 2015. 
  28. ^ Nationalencyklopedin "Världens 100 största språk 2007" (The World's 100 Largest Languages in 2007), SIL Ethnologue
  29. ^ „Муслиманска популација 2010.”. Архивирано из оригинала 09. 02. 2011. г. Приступљено 13. 4. 2013. 
  30. ^ „Religious Freedom Page”. Архивирано из оригинала 30. 05. 2013. г. Приступљено 13. 4. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]