Мануел Аморос
| Мануел Аморос | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 1. фебруар 1962. | ||
| Место рођења | Ним, Француска | ||
| Позиција | Десни бек | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1979—1980 1980—1989 1989—1993 1993—1995 1995—1997 |
Монако Б Монако Олимпик Марсељ Олимпик Лион Олимпик Марсељ |
17 287 108 66 16 |
(3) (36) (2) (3) (0) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1982—1992 | Француска | 82 | (1) |
| Тренерска каријера | |||
| 2010 2012—2014 |
Комори Бенин | ||
Мануел Аморос (фр. Manuel Amoros; Ним, 1. фебруар 1962) бивши је француски фудбалер. Након завршетка играчке каријере постао је тренер.
Клупска каријера
[уреди | уреди извор]Фудбалску каријеру започео је у другом тиму Монака када је имао 17 година. Годину дана касније, прелази у први тим, постао је једна од легенди клуба. Играо је девет сезона за Монако, освојивши једну титулу и један француски куп. Прави успех постигао је са тимом Олимпика из Марсеља, са којим је освојио три првенства. У сезони 1990/91, играо је финале Купа европских шампиона против екипе Црвене звезде, а једини је промашио у пенал серији што је резултирало поразом Марсеља.[1] Две године касније поново је Марсељ стигао до финала, овог пута против италијанског Милана, али је завршило победом француског тима.[2]
Репрезентација
[уреди | уреди извор]За репрезентацију Француске дебитовао је 1982. године. За национални тим одиграо је 82 утакмице и постигао један гол.[3] Учествовао је на четири велика првенства са репрезентацијом Француске. Био је европски првак 1984, бронзану медаљу има са Светског првенства 1986, такође је изабран у „идеални тим“ шампионата. На Светском купу 1982. Французи су изгубили меч за 3. место, а такође је учествовао на Европском првенству 1992. у Шведској.
Тренер
[уреди | уреди извор]У јуну 2010, Аморос је постављен за селектора националног тима острва Комори,[4] који је тренирао до септембра 2010. У јануару 2012. именован је за новог тренера Бенина, заменивши Едмеа Коџу, а остао је на тој дужности до 2014.[5]
Трофеји
[уреди | уреди извор]Клуб
[уреди | уреди извор]Монако
- Куп Француске: 1985.
- Лига 1: 1987/88.
Олимпик Марсељ
- Лига 1: 1989/90, 1990/91, 1991/92.
- Лига шампиона: 1993.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Француска
- Европско првенство: 1984.
- Светско првенство треће место: 1986.
- Светско првенство четврто место: 1982.
Индивидуални
[уреди | уреди извор]- Најбољи млади играч на Светском првенству: 1982.
- Onze d'Argent: 1984.
- Најбољи француски играч године: 1986.
- Идеални тим Светског првенства: 1986.
- FIFA XI: 1986.[6]
- Дрим тим поводом 110 година постојања Олимпика из Марсеља: 2010.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Bari 20 godina: Sad i nikad više, Приступљено 23. 8. 2019.
- ^ „UEFA Champions League > 1992 Final Marseille 1-0 Milan”. uefa.com.
- ^ „Manuel Amoros : " Mes origines espagnoles m’ont donné cette fierté "”. SOFOOT.com.
- ^ „Manuel Amoros sélectionneur national des Comores”. 16. 6. 2010. Архивирано из оригинала 15. 06. 2013. г. Приступљено 24. 08. 2019.
- ^ FIFA.com. „Fédération Internationale de Football Association (FIFA) - FIFA.com”. www.fifa.com. Архивирано из оригинала 06. 03. 2012. г. Приступљено 24. 08. 2019.
- ^ „Matches of FIFA XI”. www.rsssf.com.
- ^ „Skoblar dernier joueur de la dream team des 110 ans”. OM.net (Olympique de Marseille). 24. 4. 2010. Архивирано из оригинала 28. 09. 2018. г. Приступљено 13. 6. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мануел Аморос на сајту National Football Teams (језик: енглески)
- Рођени 1962.
- Француски фудбалери
- Десни бекови у фудбалу
- Одбрамбени играчи у фудбалу
- Фудбалери Олимпик Марсеља
- Фудбалери Олимпик Лиона
- Фудбалери Монака
- Француски фудбалски тренери
- Фудбалери на Европском првенству 1984.
- Фудбалери на Светском првенству 1986.
- Фудбалери на Европском првенству 1992.
- Фудбалери европски прваци