Мангалија
Мангалија Mangalia | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Румунија |
Жупанија | Констанца |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 34.705 [3] |
— густина | 557,42 ст./km2 |
Агломерација (2011.) | 36.364[1][2] |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 49′ 02″ С; 28° 34′ 58″ И / 43.817222° С; 28.582778° И |
Површина | 62,26 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Михај Клаудију Тусак |
Веб-сајт | |
www.mangalia.ro Добруџа |
Мангалија (рум. Mangalia, тур. Mankalya) град је у у крајње југоисточном делу Румуније, у историјској покрајини Добруџа. Мангалија је трећи по величини град у округу Констанца.
Мангалија је најпознатије приморско летовалиште у Румунији.
Мангалија према попису из 2011. године имала 34.705 становника, док је у ширем градском подручју (municipiu) имала 36.364 становника.[3]
Географија
[уреди | уреди извор]Град Мангалија је смештен у источном, приморском делу Добруџе. Град на налази на обали Црног мора, недалеко од границе са Бугарском.
Историја
[уреди | уреди извор]Мангалија се налази на месту града Калатис (Callatis) који је био колонија грчког града Хераклеја Понтска (данас Карадениз Ерегли у Турској). Основан је у 6. веку пре нове ере на месту старијег гетског насеља. Тврђава је нестала најездом народа у 8. и 9. веку, а место на коме се некада налазила лука и град је данас делимично потопљено. Мангалија се у ђеновљанским портоланима из 13. века помиње под називима Пангала (Pangalla) или Панкалија (Pancalia), док се назив Мангалија први пут појављује 1593. године. Сличност са татарским именима градова из области Буџака потиче од присуства заједнице тог народа у граду. Град је и поред бурне историје успео да опстане и био је под влашћу Персијанаца, Македонаца, Дачана, Римаљана, Византијаца. За време византијске власти над Добруџом, у 11. веку је обновљена тврђава која је потом 1225. године поново уништена када је спаљена од стране Татара. Од тада Татари су држали Мангалију и бавили су се чувањем коња и оваца и рибарством. Припајањем Добруџе Румунији 1878. године, Мангалија почиње да се развија и постаје модерна лука на Црном мору. Мангалија је била пристаниште прве румунске подморнице Делфинул. Туризам у граду је такође постао значајан, па је на пример 1938. имао око 3.000 сталних становника док би лети тај број порастао на око 10.000 становника. Од 1962. године Мангалија постаје значајан туристички центар у Румунији.[4]
Становништво и насеља
[уреди | уреди извор]Град је на попису 2011. године имао 36.364 становника, за 3.786 (9,43%) мање од претходног пописа 2002. године када је било 40.150 становника. Већину становништва чине Румуни, а од мањина највише има Турака и Татара.
1966. | 1977. | 1992. | 2002. | 2011. |
---|---|---|---|---|
12.674 | 26.821 | 43.960 | 40.037 | 36.364 |
Насеља
[уреди | уреди извор]Град Мангалија се састоји из насеља Мангалија и још 6 насеља.
Насеље | Изворни назив | Бр. ст. (2011)[3] |
---|---|---|
Венус | Venus | 263 |
Жупитер | Jupiter | 11 |
Кап Аурора | Cap Aurora | - |
Мангалија | Mangalia | 34.705 |
Нептун | Neptun | 999 |
Олимп | Olimp | 381 |
Сатурн | Saturn | 5 |
Град Мангалија | Municipiu Mangalia | 36.364 |
Побратимљени градови
[уреди | уреди извор]Побратимљени градови са Мангалијом су:[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013.
- ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013.
- ^ а б в „Populaţia stabilă pe judeţe, municipii, oraşe şi localităti componenete la RPL_2011”. recensamantromania.ro. Приступљено 21. 03. 2023.
- ^ „Mangalia – Oraş al Mării Negre”. mangalia.ro. Приступљено 21. 03. 2023.
- ^ „Етнички састав Румуније према попису из 2011.”. Institutul Național de Statistică (на језику: румунски).
- ^ „Mangalia – Oraşe infratite”. mangalia.ro. Приступљено 22. 03. 2023.