Пређи на садржај

Иљушин Ил-76

С Википедије, слободне енциклопедије
Иљушин Ил-76

Ил-76П рег-озн. RA-76845 при гашењу пожара изнад Ниша 2007. године
Ил-76П рег-озн. RA-76845 при гашењу пожара изнад Ниша 2007. године

Општи подаци
Намена транспортни, путнички
Посада 5 do 7
Број путника 145 /225 (варијанта са две палубе)/126 падобранаца
Порекло  СССР,  Русија
Произвођач Фабрика авиона Чкалов, Ташкент (бивши)

Авиастар, Уљановск

Пробни лет 25. 03. 1971.
Уведен у употребу јуни 1974.
Повучен из употребе још лети
Статус оперативан
Први оператер Војно ваздухопловство СССР и Аерофлот
Број примерака 960
Димензије
Дужина 46,6 m
Висина 14,8 m
Распон крила 50,5 m
Површина крила 300,00 m²
Маса
Празан 72.000 kg
Максимална 157.000 kg
Погон
Мотори Двопроточни турбомлазни мотори
Број мотора 4
Физичке особине
Турбомлазни мотор Соловјев Д-30КП/ПС-90А-76
Потисак ТММ-а 118/146 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 975 km/h
Економска брзина 850 km/h
Радијус кретања 5.000 km
Плафон лета 13.000 m
 Портал Ваздухопловство

Иљушин Ил-76 (НАТО назив Candid) је четворомоторни тешки транспортни авион носивости 50/60 тона, производ руског конструкционог бироа Иљушин. Способан је да лети у веома тешким метеоролошким условима. Први пут је полетео 1971, а сада се серијски производи у фабрици авиона Авиастар у Уљановску.[1]

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Схематски приказ Ил-76 у три пројекције
Водени бомбардер Иљушин Ил-76ТП
Утовар терета у авион Иљушин Ил-76
Бериев А-50 (Руски AWACS) варијанта авиона Иљушин Ил-76

Иницијативу са развој авиона Иљушин Ил-76 покренуло је Министарство ваздухопловне индустрије Совјетског Савеза 28. јуна 1966. године дајући налог конструкторској групи Иљушина да испита могућност градње војног транспортног авиона са четири млазна мотора који би послужио за транспорт војника, падобранаца и војне опреме. На основу студије изводљивости разрађен је технички предлог на основу кога је влада донела одлуку 27. новембра 1967. да се почне рад на пројекту авиона Иљушин Ил-76. Пројект је додељен пројектном заводу „Стрела“ из Москве који је био у оквиру ваздухопловног комплекса Иљушин. Саставни део пројектног задатка је била спецификација војне опреме која је намењена за транспорт овим авионом и њен што лакши утовар и истовар. Додатни проблем при пројектовању овог авиона је био захтев за полетање и слетање са релативно кратких неасфалтираних полетно слетних стаза. Све ово је тражило изналажење и примену потпуно нових техничких решења у пројекту авиона Ил-76, што се пре свега односило на:

  • високо подигнуто крило са подвешаним моторима и његову аеродинамичку конфигурацију,
  • висок однос потиска и тежине авиона, четири млазна мотора и контра потисак за кочење авиона при слетању,
  • високе перформансе кочионог система точкова главног стајног трапа.

Поред овога, авион се морао одликовати великом безбедности лета, поузданости и аутономије рада. На авиону је примењено преко 200 сертификованих проналазака и више од тридесет страних патената, тако да је овај авион био различит од постојећих транспортних авиона тога времена, како у Совјетском Савезу, тако и у иностранству.

Први прототип авиона Иљушин Ил-76 је полетео 25. марта 1971. године, а маја месеца је приказан руководству земље на аеродрому Внуково крај Москве, а затим је приказан на међународној изложби ваздухопловства и космонаутике у Паризу. До 21. априла 1976. године, направљено је и тестирано четири прототипа ових авиона када је влада усвојила Иљушин Ил-76 као војни транспортни авион.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Авион Иљушин Ил-76 је потпуно металне конструкције, висококрилац са четири млазна мотора који су постављени на гондолама испод крила. Мотори су опремљени уређајима за контра потисак (реверзибилни залистак-кашика) који се користе при кочењу авиона на писти. Носивост авиона је 50, новијих верзија 60 тона. На репном делу се налазе врата са рампом за утовар или истовар терета, а цео пртљажни простор покривен је са два крана за механизован утовар и распоред терета у оквиру пртљажног простора. Пртљажни простор је ширине 3,45 а висине 3,4 m, док је дужина пртљажног простора 24,5 m. У пртљажни простор може стати 145 или 225 (варијанте Ил-76М и Ил-76МД са две палубе) путника, или 126 падобранаца са пуном ратном спремом. Авион има стајни трап система трицикл, предња носна нога има четири точка са гумама ниског притиска а задње ноге које представљају и основне, се налазе испод трупа авиона и свака има по 8 точкова са нископритисним гумама. Авион има укупно 20 точкова који му омогућавају безбедно слетање и на лоше припремљеним пистама.

Варијанте авиона Ил-76

[уреди | уреди извор]

Авион Иљушин Ил-76 се производио у фабрици авиона у Ташкенту, у Узбекистану, у СССР. Авион Иљушин Ил-76 је прављен пре свега као тешки транспортни авион, који се користи и за цивилне и војне сврхе, а варијанте су проистекле из одређених намена авиона. Наводе се само основне верзије овог авиона:

  • Ил-76 - основни први производни модел авиона,
  • Ил-76Т - побољшани дизајн и додати резервоари за гориво,
  • Ил-76ТД - даља побољшања у односу на модел Т,
  • Ил-76М - Специјална војна верзија наоружана топовима,
  • Ил-76МД - војна верзија авиона Ил-76ТД,
  • Ил-76П(ТП, ТДП) - противпожарни авион,
  • Ил-76ПС - спасилачка верзија за потраге на мору,
  • Ил-76MD - летећа болница,
  • Ил-76ЛЛ - летећа лабораторија за испитивање нових мотора,
  • Ил-76К/МДК - авион за симулирање бестежинског стања за обуку космонаута,
  • "976"(СКИП) - летеће командно место,
  • Ил-78 - модификација авиона Ил-76МД у летећи танкер,
  • А-50 - AWAX авиона на бази Ил-76,
  • Аднан1 (Багдад) - AWAX верзија Ил-76МД за ирачку армију са радаром Томсон,
  • Аднан2 - Аднан опција 1 за навођење и контролу авиона,
  • Ил-76МД-90А - темељна модификација авиона са новим ефикаснијим ПС-90А-76 моторима, познат и као Ил-476

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Иљушин Ил-76 је поставио неколико светских рекорда у ваздухопловству. У јулу 1975. године са теретом од 70.121 kg достигао је висину од 11.875 m. Истог дана летећи по затвореном кругу постигао је просечну брзину од 857,657 km/h, са теретом од 70 тона на удаљености од 1.000 km. Тих дана Ил-76 је поставио 25 различитих светских рекорда. Из овог авиона су и падобранци поставили неколико светских рекорда.

Коришћење у свету

[уреди | уреди извор]

Иљушин Ил-76 је авион који се користи како за војне тако и за цивилне потребе. У свету је регистровано преко 114 оператора који користе ове авионе. Највећи војни корисници су Русија, Украјина, Индија и Белорусија. Први авиони овог типа су испоручени Совјетском војном ваздухопловству 1974. године, а већ следеће године је постао главни совјетски стратешки транспортни авион. На линије цивилног совјетског авио оператера, Аерофлота је укључен 1976. године.

Између 1976 и 1991, за време совјетског ангажовања у Авганистану, овим авионима је направљено 14.700 летова, транспортовано 786.200 војника и 315.800 тона терета. С обзиром да су Ил-76 високо летели, били су ван домашаја устаничке ПА (противавионске артиљерије) зато су устаници покушавали да их оборе при слетању и полетању ракетама Стингер и Стрела или митраљеском ватром великог калибра. Пошто је Ил-76 авион веома чврсте конструкције могао је да истрпи велика оштећења и да остане оперативан, тако да је излазак из строја ових авиона у току авганистанског сукоба био веома мали. Ослањајући се на ова искуства, када су САД напале Авганистан, њихови канадски савезници су највећи део опреме из Канаде за Авганистан транспортовале авионима Иљушин Ил-76, цивилних авио-превозника. Авион је коришћен и за екстремно тешке метереолошке услове као што су летови на Арктик и Антарктик. Један од ових авиона је базиран у Аргентини баш за ове потребе.

Варијанта авиона Иљушин Ил-76 направљена као авио танкер носи ознаку Ил-78 и произведено их је у 50 примерака. Совјетски AWACS је направљен на авиону Иљушин Ил-76 и носи ознаку Беријев А-50. Овај авион је направљен у 25 примерака и поред Руског војног ваздухопловства користи се још у оружаним снагама: Кине, Индије и Ирана. Сличан авион на Иљушин Ил-76 основи али са француским радаром био је направљен за Ирачко ратно ваздухопловство (2 примерка).

Авионе Иљушин Ил-76 често користи УН за доставу хуманитарне помоћи широм света. Веома успешан „водени бомбардер“ Иљушин Ил-76П се широм света користи као противпожарни авион, а доказ је и то да и САД користе услуге оваква два авиона.

Коришћење код нас

[уреди | уреди извор]

Од авио-компанија у Србији ове авионе користи Космас ер и Ер Томиско. Компанија Космас ер је регистровала 2004. године један авион Иљушин Ил-76ТД а због нараслог обима пословања у току 2005. године узима у закуп још два авиона истог типа. Компанија Ер Томиско је 2006. године регистровала један авион Иљушин Ил-76ТД. Иако су обе компаније успешно пословале и оствариле знатне сате налета без икаквих пријава, пошто је Србија прихватила европске стандарде који се односе на област одржавања летелица 2007, исте године су им укинута уверења о способности за обављање јавног авио-превоза па су ове фирме своје авионе пререгистровале у другим земљама које немају ограничења за коришћење руских авиона[2].

Један авион Иљушин Ил-76П за противпожарна дејства Министарства за ванредне ситуације Русије је повремено базиран на аеродрому Константин Велики у Нишу одакле је учествовао у гашењу пожара на територијама Србије, Бугарске и Грчке у току 2008. и 2009. године, где је показао сву своју ефикасност.

Земље које користе или су користиле овај авион

[уреди | уреди извор]
Коришћење авиона Иљушин Ил-76 у свету

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Мотори авиона Иљушин Ил-76МД
    Мотори авиона Иљушин Ил-76МД
  • Унутрашњи изглед авиона Иљушин Ил-76МД
    Унутрашњи изглед авиона Иљушин Ил-76МД
  • Командна табла Ил-76МД
    Командна табла Ил-76МД
  • Стаклени нос Иљушин Ил-76
    Стаклени нос Иљушин Ил-76
  • Авион Иљушин Ил-76МД слеће
    Авион Иљушин Ил-76МД слеће
  • Ваздушни десант
    Ваздушни десант

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ил-76МД-90А Millitary Russia
  2. ^ Јанић, Чедомир (2007). Годишњак српског ваздухопловства 2007. године (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISSN 1820-9122. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Јанић, Чедомир (2007). Годишњак српског ваздухопловства 2007. године (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISSN 1820-9122. 
  • Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy.; и Sergey (2004). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft (на језику: (језик: енглески)). London: Ian Allan. ISBN 978-1-85780-187-3. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955. (на језику: (језик: енглески)). London: Osprey Aerospace. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Donald, David (1997). „Ilyushin Il-76”. The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. стр. 535. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000). „Ilyushin Il-76 "Candid", Ilyushin Il-78 "Midas"”. The Encyclopedia of Military Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. стр. 211—212. 
  • Guston, Bill (1995). „Ilyushin Il-76 "Candid", Il-78 "Midas", and A-40 "Mainstay"”. The Encyclopedia of Modern Warplanes (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. стр. 141. 
  • Rendall, David (1999). „Ilyushin Il-76 Candid”. Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. стр. 153. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996). „Ilyushin Il-76(NATO name Candid),Ilyushin Il-78 and Il-76M(NATO name Midas)”. Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. стр. 227—229. 
  • Taylor, Michael (1999). „Ilyushin Il-76(NATO name Candid), and Il-84, Il-78(NATO name Midas)”. Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. стр. 209—211. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Иљушин Ил-76 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иљушин_Ил-76&oldid=27549994”