Ирска (острво)
ир. Éire
шкот. Airlannенгл. Ireland | |
|---|---|
.jpg) Сателитски снимак Ирске | |
| Географија | |
| Локација | Атлантски океан |
| Координате | 53° С; 8° И / 53° С; 8° И 53° С; 8° И / 53° С; 8° И |
| Површина | 84.421 km2 |
| Обала | 2,797 km |
| Висина | 1.041 m |
| Највиши врх | Карантул |
| Администрација | |
ИРЛ
Даблин | |
ВБ
Белфаст | |
| Демографија | |
| Становништво | 7026636 (2021[1]) |
| Густина ст. | 83,23 стан./km2 |
| Додатне информације | |
| Временска зона | |
Ирска (ир. Éire; шкот. Airlann; енгл. Ireland) острво је у северном Атлантику западно од Велике Британије, од које је одвојено Северним пролазом, Ирским морем и Пролазом Светог Ђорђа. Друго је по величини међу Британским острвима. У Европи је треће а у свету је двадесето острво по величини.[2]
Чине је покрајине: Алстер, Манстер, Конот и Ленстер. Укупно на острву има 32 округа. Политички, Ирска је подељена између Републике Ирске, која обухвата пет шестина острва, и Северне Ирске, дела Уједињеног Краљевства, која обухвата преостали део на североистоку острва. Број становника износи око 6,4 милиона.[3][4] Нешто мање од 4,6 милиона живи у Републици Ирској док нешто више од 1,8 милиона живи у Северној Ирској.[5]
Рељеф острва карактеришу ниске планине које окружују средишњу равницу, са неколико пловних река које се протежу ка унутрашњости. Острво има бујну вегетацију, као последицу благе, али променљиве океанске климе, коју не карактеришу температурни екстреми. Густе шуме прекривале су острво све до средњег доба. Шуме су 2013. заузимале једанаест посто површине острва, док је европски просек тридесет пет посто,[6][7][8] и највећи део њих су неаутохтоне четинарске плантаже.[9][10] У Ирској постоји 36 аутохтоних врста сисара.[11] Ирска клима је под утицајем Атлантског океана и стога је веома умерена,[12] и зиме су блаже него што би се очекивало од тако северне области, мада су лета хладнија него у континенталној Европи. Кишне падавине и облачни покривач су изобилни.
Људи су настанили Ирску око 8000 година пре нове ере.[13] Келти су владали овим острвом од првог века нове ере до 17. столећа. Христијанизација острва спровођена је од петог века. Након инвазије Нормана у 12. веку Енглеска је покушала да овлада острвом, међутим, то је успела тек током Тјудорових похода у 16. и 17. веку. Ови догађаји довели су до доласка колониста из Британије. У последњој деценији 17. века, почела је да се спроводи политика тзв. протестантског успона (енгл. Protestant Ascendancy) с циљем сиромашења већинских католика и протестантских дисидената. Она је настављена и у 18. веку. Ирска је 1801. постала део Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске. Ирски рат за независност почетком 20. века довео је до поделе острва, стварањем Ирске Слободне Државе, и Северне Ирске, која је остала део Уједињеног Краљевства. Северну Ирску су у раздобљу од краја шездесетих до деведесетих година 20. века потресали немири. Након политичког споразума из 1998. дошло је до смиривања тензија. Године 1973. оба дела Ирске постала су део Европске економске заједнице. Ирска култура је имала велики утицај на друге културе, посебно књижевност, и у нешто мањој мери наука и образовање.
Географија
[уреди | уреди извор]![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима
[уреди | уреди извор]| Клима Ирске | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 18,5 (65,3) |
18,1 (64,6) |
23,6 (74,5) |
25,8 (78,4) |
28,4 (83,1) |
33,3 (91,9) |
32,3 (90,1) |
31,5 (88,7) |
29,1 (84,4) |
25,2 (77,4) |
20,1 (68,2) |
18,1 (64,6) |
33,3 (91,9) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −19,1 (−2,4) |
−17,8 (0) |
−17,2 (1) |
−7,7 (18,1) |
−5,6 (21,9) |
−3,3 (26,1) |
−0,3 (31,5) |
−2,7 (27,1) |
−3 (27) |
−8,3 (17,1) |
−11,5 (11,3) |
−17,5 (0,5) |
−19,1 (−2,4) |
| Извор #1: Met Éireann[14] | |||||||||||||
| Извор #2: The Irish Times (November record high)[15] | |||||||||||||
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ The 2022 population of the Republic of Ireland was 5,123,536 and that of Northern Ireland in 2021 was 1,903,100. These are Census data from the official governmental statistics agencies in the respective jurisdictions:
- Central Statistics Office, Ireland (април 2017). „Census of Population 2022”. Dublin: Central Statistics Office, Ireland. Приступљено 25. 7. 2022.
- Northern Ireland Statistics and Research Agency (2022). „2021 Census”. Belfast: Department of Finance. Приступљено 25. 7. 2022.
- ^ „Islands by Area”. UN System-Wide Earthwatch. United Nations Environment Programme. 18. 2. 1998. Архивирано из оригинала 01. 12. 2015. г. Приступљено 30. 8. 2008.
- ^ „This is Ireland: Highlights from Census 2011 Part 1”. Central Statistics Office. март 2012. стр. 94. Приступљено 28. 5. 2014.
- ^ „Census 2011, Key Statistics for Northern Ireland” (PDF). Department of Finance and Personnel's Northern Ireland Statistics and Research Agency. децембар 2012. стр. 13. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2012. г. Приступљено 2. 2. 2014.
- ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>; нема текста за референце под именомpopis2011. - ^ Brown, Felicity (2. 9. 2009). „Total forest coverage by country”. Environment Data. The Guardian. Приступљено 24. 10. 2011.
- ^ „EPA, Land Use Cover” (PDF). Epa.ie. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 10. 2013. г. Приступљено 7. 5. 2013.
- ^ „Forest Statistics - Ireland 2017” (PDF). Department of Agriculture, Food and the Marine. стр. 3, 63. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2019. г. Приступљено 29. 1. 2019.
- ^ "Native trees cover just 2% of Ireland. How can this be increased?". The Irish Times, 6 July 2018. Приступљено 29 January 2019.
- ^ "Ireland’s native woodlands are quietly disappearing". The Irish Times, 19 June 2018. Приступљено 29 January 2019.
- ^ Costello, M.J. and Kelly, K.S., 1993 Biogeography of Ireland: past, present and future Irish Biogeographic Society Occasional Publications Number 2
- ^ "Climate of Ireland Архивирано на сајту Wayback Machine (16. април 2018). Met Éireann. Приступљено 25 November 2017
- ^ „Earliest evidence of humans in Ireland”. BBC News Online. British Broadcasting Corporation. 21. 3. 2016. Приступљено 21. 3. 2016.
- ^ „Irish Weather Extremes”. Met Éireann. Архивирано из оригинала 16. 12. 2016. г. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ Griffin, Dan (2. 11. 2015). „Balmy start to November sees record temperatures”. Irish Times. Приступљено 2. 11. 2015.
Литература
[уреди | уреди извор]- Arnold, Bruce (1977). Irish Art: A Concise History. London: Thames & Hudson. стр. 180. ISBN 978-0-500-20148-0.
- Becker, Annette; Wang, Wilfried (1997). 20th-century Architecture: Ireland. Munich: Prestel. стр. 198. ISBN 978-3-7913-1719-9.
- Collins, Neil; Cradden, Terry (2001). Irish Politics Today. Manchester University Press. стр. 163. ISBN 978-0-7190-6174-5.
- Cullinane, J.P. (1973). Phycology of the south coast of Ireland. University College Cork.
- Dennison, Gabriel; Ni Fhloinn, Baibre (1994). Traditional Architecture in Ireland. Dublin: Environmental Institute, University College Dublin. стр. 94. ISBN 978-1-898473-09-1.
- Dooney, Sean; O'Toole, John (1992). Irish Government Today. Dublin: Gill and Macmillan. стр. 247. ISBN 978-0-7171-1703-1. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 12. 05. 2019.
- Ellis, Steven G. (1921). The Story of the Irish Race: A Popular History of Ireland. Ireland: The Irish Publishing Co. стр. 768. ISBN 978-0-517-06408-5.
- Fairley, J.S. (1975). An Irish Beast Book. A Natural History of Ireland's Furred Wildlife. Blackstaff Press, Belfast. ISBN 978-0-85640-090-2.
- Foster, Robert Fitzroy (1988). Modern Ireland, 1600–1972. Penguin Books. стр. 688. ISBN 978-0-7139-9010-2.
- Hackney, P. Ed. (1992). Stewart and Corry's Flora of the North-east of Ireland. Belfast: Institute of Irish Studies, The Queen's University. ISBN 978-0-85389-446-9.
- Haigh, A.; Lawton, C. (2007). „Wild mammals of an Irish urban forest”. The Irish Naturalists' Journal. 28 (10): 395—403. ISSN 0021-1311.
- Hardy, F. G.; Guiry, M. D. (2006). A Check-list and Atlas of the Seaweeds of Britain and Ireland (revised изд.). London: British Phycological Society. ISBN 978-3-906166-35-3.
- Herm, Gerhard (2002). The Celts. Ireland: St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-31343-2.
- Knowles, M.C. (1929). „The Lichens of Ireland”. Proceedings of the Royal Irish Academy. 38: 179—434.
- Morton, O. (1994). Marine Algae of Northern Ireland. Ulster Museum. ISBN 978-0-900761-28-7.
- Morton, O. (2003). „The marine algae macroalgae of County Donegal, Ireland”. Bulletin Irish Biogeog. Society. 27: 3—164.
- Nunn, J.D. (2002). Marine Biodiversity in Ireland and Adjacent Waters. Proceedings of a Conference 26–27 April 2001. Belfast: Ulster Museum.
- O'Croinin, Daibhi (2005). Prehistoric and Early Ireland. Oxford University Press. стр. 1219. ISBN 978-0-19-821737-4.
- Ó Gráda, Cormac (1997). A Rocky Road: The Irish Economy Since the 1920s. Manchester University Press. стр. 246. ISBN 978-0-7190-4584-4.
- Oppenheimer, Stephen (2006). Origins of the British: A Genetic Detective Story. New York: Carroll & Graf. стр. 534. ISBN 978-0-7867-1890-0.
- O'Rahilly, T. F. (1947). Early Irish History and Mythology. Medieval Academy of America.
- Scannell, Mary J. P.; Synnott, Donal M. (1972). Census catalogue of the flora of Ireland. Dublin: Department of Agriculture & Fisheries.
- Seaward, M. R. D. (1984). „Census Catalogue of Irish Lichens”. Glasra. 8: 1—32.
- Woodcock, N. H.; Strachan, Robin A. (2000). Geological History of Britain and Ireland. Hoboken: Blackwell Publishing. стр. 423. ISBN 978-0-632-03656-1.
- Wallis, Geoff; Wilson, Sue (2001). The Rough Guide to Irish Music. Rough Guides. стр. 599. ISBN 978-1-85828-642-6.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
.svg){kind=small}
