Зеленика (биљка)
Зеленика | |
---|---|
Ilex aquifolium L. | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | I. aquifolium
|
Биномно име | |
Ilex aquifolium | |
Синоними[1] | |
|
Зеленика или божиковина (лат. Ilex aquifolium) је вишегодишња биљка, из фамилије Aquifoliaceae. Род Ilex је једини тренутно живећи род фамилије.[1] Род настањује умерене и суптропске крајеве, а у флори Србије заступљена је само врста Ilex aquifolium.[2]
Опис врсте
[уреди | уреди извор]Зеленика је зимзелен жбун или ниско дрво, до 10 m високо. Спорог је раста и може доживети и неколико стотина година. На кратким дршкама су прости листови, јајолики, кожасти, трновито назубљеног обода. Са сваке стране листа је обично 5-9 трнова, 2-3 mm дужине. Лице листа је сјајно и тамнозелене боје, док је наличје загаситије и мање-више мат изгледа. Листови горњих грана су чешће целог обода или са ретким трновима. Цветови су актиноморфни, двополни или једнополни. Цвета од маја до јуна. Чашица цвета је длакава, а круница бела или благо црвенкаста. Плод је округласта, црвена и сјајна коштуница, која се појављује у новембру и децембру, а остаје на дрвету до краја зиме. Семе често прележи и годину дана док не проклија.[2]
Распрострањење у Републици Србији
[уреди | уреди извор]Зеленика је присутна у стаништима са утицајем атлантске климе у Србији, углавном у западном делу земље. Углавном се ради о планинским шумама. Осетљива је на сушу и ниске температуре.[2]
Значај
[уреди | уреди извор]Дрво зеленике се користи у столарији, а има и велики значај у хортикултури. Од давнина се користи као украсна врста. Плодови су отровни за људе и могу да изазову повраћање и дијареју.[2]
Угроженост и заштита врсте
[уреди | уреди извор]Зеленика у Србији има статус строго заштићене биљне врсте.[3]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Листови и плодови зеленике
-
Листови и цвасти зеленике
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:77126622-1 | Приступљено = 15.10.2023.
- ^ а б в г Јосифовић, М. (1973). Флора СР Србије 5. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 350-352.
- ^ Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2010/5/3/reg
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- WFO Plant List
- Bionet Škola Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2024)