Пређи на садржај

Звери

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили појам „месојед”, погледајте чланак Месојед.

Звери
Временски распон: 51.88–0 Ma[1] рани еоцен до данас
примјери представника реда
Carnivora
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Мироред: Ferae
Кладус: Pan-Carnivora
Кладус: Carnivoramorpha
Кладус: Carnivoraformes
Ред: Carnivora
Bowdich, 1821[2]
Подредови
Синоними
листа синонима:
  • Caniformes (Zagorodniuk, 2008)[3]
  • Carnaria (Haeckel, 1866)[4]
  • Carnassidentia (Wortman, 1901)[5]
  • Carnivoramorphia (Kalandadze & Rautian, 1992)[6]
  • Carnivores (Cuvier, 1817)[7]
  • Carnivori (Vieq d'Azyr, 1792)[8]
  • Carnivorida (Pearse, 1936)[9]
  • Carnivoriformes (Kinman, 1994)[10]
  • Carnivoripedida (Vyalov, 1966)[11]
  • Cynofeliformia (Ginsburg, 1982)
  • Cynofeloidea (Hough, 1953)[12]
  • Cynosia (Rafinesque, 1815)[13]
  • Digitigrada (Illiger, 1811)[14]
  • Digitigradae (Gray, 1821)[15]
  • Eucarnivora (Mekayev, 2002)[16]
  • Ferae (Linnaeus, 1758)[17]
  • Fissipeda (Blumenbach, 1791)[18]
  • Neocarnivora (Radinsky, 1977)[19]
  • Plantigrada (Illiger, 1811)

Звери (лат. Carnivora, [Карнивора] — „месоједи”) је ред плацентални сисара и монофилетска крунска група унутар кладуса Carnivoraformes.[20][21][22] Овај реда сисара обухвата подредове Caniformia и Feliformia. Стручни назив за чланове овог реда сисара је карнивори.

Етимологија назива

[уреди | уреди извор]
Ред: Поријекло назива од: Значење назива:
Carnivora
  • латинске речи каро (лат. caro), која значи месо
  • и латинске речи воро (лат. voro), која значи гутати или ждерати
 месоједи

У српском језику, као и у осталим словенским језицима, назив овог реда сисара води порекло од старословенске и прасловенске речи зверь (звер), што значи дивља животиња.[23][24]

Опис

[уреди | уреди извор]

график заступљености живући редова сисара према броју врста

  Rodentia (глодари) (40,5%)
  Chiroptera (шишмиши) (22,2%)
  Eulipotyphla (прави бубоједи) (8,8%)
  Primates (примати) (7,8%)
  Artiodactyla (папкари) (5,4%)
  Carnivora (звери) (4,7%)
  Diprotodontia (2,3%)
  Didelphimorphia (1,9%)
  Lagomorpha (1,7%)
  Dasyuromorphia (1,3%)
  Afrosoricida (0,8%)
  Cingulata (оклопници) (0,3%)
  Macroscelidea (слоновске ровке) (0,3%)
  Peramelemorphia (0,3%)
  Perissodactyla (непарнопрсти копитари) (0,3%)
  Pilosa (0,3%)
  Scandentia (тупаје) (0,3%)
  Paucituberculata (0,1%)
  Pholidota (љускавци) (0,1%)
  Hyracoidea (пећинари) (0,09%)
  Monotremata (кљунари) (0,08%)
  Sirenia (морске краве) (0,06%)
  Proboscidea (сурлаши) (0,05%)
  Dermoptera (кожнокрилци) (0,03%)
  Microbiotheria (0,03%)
  Notoryctemorphia (0,03%)
  Tubulidentata (цјевозупке) (0,02%)

Данас на Земљи живи око 280 живући врста звери (око 160 врста псолики звери и око 120 врста мачколики звери),[25] које се могу пронаћи на свим континентима света у свим могућим околишима (од хладни подручја на северном и јужном поларном кругу до сушни пустињски крајева, као што је то Сахара). У поређењу са другим групама сисара, ред звери заузима пето место по заступљености броја живи врста унутар своје групе.

Звери су, као ред сисара, веома разноврсне у погледу физичке величине, од женки мале ласице (које могу да теже од 29 до 117 g, и достижу дужину од 11,4 до 20,4 cm)[26] па до мужјака поларног медведа (који можу да теже од 350 до 700 kg, и достижу дужину од 2,4 до 3 m)[27] и мужјака јужног морског слона (који могу да теже од 2200 до 4000 kg, и достижу дужину од 4,2 до 5,8 m).[28][29][30]

мала ласица
поларни медвед
мужјак јужног морског слона

Глава, лобања и зуби

[уреди | уреди извор]

Зуби су у већине звери хетеродонтни по природи (тј. различитих су облика, као у већине сисара), оштри и шиљасти, и служе за убијање плена. Међутим, неке врсте и групе звери немају хетеродонтне зубе као на примјер:

  • код хијенског вука су зуби веома смањени, а зуби на делу образа су специјализовани за исхрану базирану на инсектима;
  • код перајара су зуби хомодонтни (тј. истог су облика), јер су прилагођени хватању риба (неки врста перајара уопште не поседују зубе на делу образа).[31]

Очњаци код звери су углавном дуги и дебели, конусног су облика, веома су уочљиви и отпорни су јако на притисак. Све врсте копнени звери поседују по три пара секутића у горњем и доњем реду зуба, сем морске видре која посједује два пара сјекутића у доњем реду зуба.[31][32] Кутњаци су бунодонтног типа са оштрим грбицама, и служе за кидање и млевење меса. Трећи пар горњи кутњака (M3) у вилицама сви звери није присутан, док је доњи пар кутњака (m3) присутан само код поједини подгрупа псолики звери. Први доњи кутњаци (m1) и четврти горњи преткутњаци (P4) су модификовани у такозване карнасалне зубе (тј. зубе дераче),[33] који имају крунице у облику ножа и њих користе да би кидали месо, па чак и да би секли хрскавицу и кост.[34] Код медведа и ракуна су ови зуби секундарно редуковани.[31]

Чула код звери су добро развијена, посебно вид, слух и мирис, што указује на свестраност њиховог лова.[35] Лобање код звери су јаче грађе са јаком јагодичним (зигоматским) луком.[31] Вилице код звери су снажне. Сагитална креста је често присутна на лобањама звери и понекад се може лако уочити код врста гдје је присутан полни диморфизам, као на примјер морски лав и фоке крзнаши. Код неки врста мали звери је ова креста веома редукована.[31] Неурокранијум је увећан, а чеона кост је позиционирана испред. У већине звери су очи поставите испред лица, омогућавајући им бинокуларни вид. Псолике звери имају дугу њушку и у устима имају много зуба, док мачколике звери имају кратку њушку и мало зуба у устима.

илустрација лобање вука
илустрација зуба из горње и доње вилице вука (ред Carnivora) у поређењу са врстама из рода Hyaenodon (ред Hyaenodonta) и рода Oxyaena (ред Oxyaenodonta)

Остатак тела

[уреди | уреди извор]
илустрација костура мачке

Већина звери су брзе, окретне и јаке животиње. Све врсте поседују по четири мишићаве ноге са по пет прстију на предњим шапама и по четири прста на задњим шапама. Код копнени звери шапе поседују меке јастучиће и оштре, кукасто повијене канџе.[34] Копнене звери се могу кретати плантиградно (медведи, ракуни, мунгоси, куне, амерички творови и вивериди) или дигитиградно (пси, мачке и хијене).[35]

Код перајара су ноге модификоване у пераје, те се за разлику од други морски сисара као што су то китови и морске краве који се кроз воду крећу помоћу свог репа, они се крећу са својим перајама (праве фоке користе задње пераје, ушате фоке предње, а моржеви све четири). Овај начин кретања код перајара је резултовао да они имају кратак реп и хидродинамичну грађу тела.

Поред перајара, и друге групе звери поседују свој препознатљив изгледе. Пси су углавном сисари прилагођени трчању, имају витку грађу тела и често се ослањају на своје зубе како би ухватили свој плен. Медведи су много већи од паса и они се ослањају на своју физичку снагу да би дошли до хране. Мачке, у поређењу са псима и медведима, могу да увлаче своје канџе и такође поседују предње ноге које су много дуже и јаче од задњих ногу, како би са њима свладале свој плен. Хијене по свом изгледу наликују псима и имају нагнута леђа, јер су им предње ноге дуже од задњих. Црвена панда и ракуни по свом изгледу наликују на медведе, али су зато много мањи од њих и имају дуг реп. Друге мале звери (куне, амерички творови, мунгоси, мадагаскарски мунгоси, вивериди, афричка палмина цибетка и азијски линсанзи) су грађене слично као њихови изумрли сродници из кладуса Carnivoramorpha, иако неке врсте и групе поседују робусну грађу тела (ждеравац и јазавци).[32]

Зависно од станишта у коме живе, дужина и густина крзна код звери варира. Код врста које живе на подручјима са топлом климом, крзно је често кратко и ретко. Супротно томе, код врста које живе на подручјима са хладном климом крзно је дуго, густо и често масно због масне супстанце која им омогућава да задрже телесну температуру. Боја крзна код звери варира и често укључује црну, белу, наранџасту, жуту и црвену боју, као и многе нијансе сиве и смеђе боје. На крзну код звери су присутне и разни узорци: пругасти, пегави, прстенасти, умрљани или подебљане шаре. Такође, постоји и повезаност између станишта у коме врста живи и узорка и боје крзна, као што су на пример, мрље или прстенасти узорци код врста које обитавају у шумовитом окружењу.[32] Неке врсте звери су полиморфне врсте, тј. да унутар популације неке врсте постоје индивидуе са другачијом бојом крзна од остатка популације (као на пример вук). Неке врсте звери у току године мењају боју, дужину и густину крзна, као што су то велика ласица и поларна лисица. Ове врсте у току лета имају смеђе и ретко крзно, а у току зиме бело и густо крзно. Перајари, морске видре и поларни медведи поседују дебели слој масног ткива који има улогу топлотне изолације.

Велики број врста има добро развијене аналне жлезде које имају значај при обележавању територије мирисом. Женке рађају више младунаца и број млечних жлезда им се креће од 3 до 7 пари.[34]

Исхрана

[уреди | уреди извор]

Представници овог реда сисара се одликују пре свега месоједи по исхрани, те им је телесна грађа прилагођена лову. Звери имају зубе и канџе прилагођене за хватање и конзумирање других животиња. Многи врсте лове у чопорима и друштвене су животиње,[35] што им даје предност над већим пленом. Неки звери (као што су то поларни медвед, мачке и перајари) се у потпуности хране само са месом. Друге звери, као што су то ракуни и медведи, су у већој мери сваштоједи (у зависности од станишта конзумирају храну животињског или биљног порекла). Џиновска панда је углавном биљојед, али се такође понекад храни и храном животињског порекла.

Еволуција

[уреди | уреди извор]

Заједнички преци звери су се развили од представника унутар кладуса Carnivoraformes пре 51,88 милиона година,[36][1] који су се поделиле у двије групе: мачколике звери и псолике звери. Ови преци су по свом изгледу наликовали на куне, мунгосе и цибетке, и били су мали месоједи и сваштоједи по исхрани.

Систематика

[уреди | уреди извор]

Историја класификације

[уреди | уреди извор]

1758. године је шведски ботаничар Карл фон Лине све врсте живући звери које су тада биле знане науци уврстио у ред Ferae[а] у десетом издању своје књиге Systema Naturae.[17][37] Ова група је била дефинисана као: сисари који обично имају по шест чуњастих предњих зуба у свакој вилици, дуже кљове, зубе за дробљење са чуњастим избочинама, стопала са шиљатим канџама и хране се труповима и пленом других животиња.[37] Звери су биле подељене у шест родова:

Ова класификација звери је вредела све до 1821. године када је британски писац Томас Едвард Бовдич дао нови назив за ову групу сисара, који је касније признат од стране научне заједнице.[2] Касније су звери добиле нову класификацију, где су биле подељене у два подреда: Fissipedia и Pinnipedia.[38] Након тога, каснија генетска и палеонтолошка истраживања су показала да је ова класификација неважећа и према данашњој класификацији су звери подељене на два подреда: Feliformia и Caniformia. Једно време су изумрле породице сисара Miacidae (данас неважећа група) и Viverravidae биле уврстене у ред звери, но касније су препознате као блиски сродници овог реда. Представници некадашњег реда Creodonta (данас редова Hyaenodonta и Oxyaenodonta) су раније сматрани прецима звери јер и они такође поседују карнасалне зубе.[39] Касније је утврђено да су ови сисари само у блиском сродству са зверима,[40][41] и да су њихови карнасални зуби другачији по грађи од зуба звери.[42] Такође је утврђено да су љускавци најближи живући сродници звери.[43][44][45][46]

Класификација

[уреди | уреди извор]
Ранија класификација:[38] Савремена класификација:[47][48][49]
† - ознака за изумрли таксон

Филогенија

[уреди | уреди извор]

Доље приказани кладограми представљају филогенетске везе реда Carnivora.[49][51][52][53][54][55][56][57][58][59]

 Carnivoramorpha 
 †Viverravidae 
 

†Viverravoidea

 
 ? 

†Carnivoramorpha sp. (UALVP 50993 & UALVP 50994)

 
 ? 

†Ravenictis

 
 sensu lato 
 ? 

†Carnivoramorpha sp. (UALVP 31176)

 
 ? 

†Carnivoramorpha sp. (USNM 538395)

 
 ? 

†"Sinopa" insectivorus

 
 Carnivoraformes 
 Кладус "B" 
 
 
 
 
 
 

†Eogale

 
 ? 

†"Miacis" sp. (CM 67873 & CM 77299)

 
 

†Gracilocyon igniculus

 
 

†Gracilocyon winkleri

 
 
 

†Gracilocyon solei

 †Gracilocyon 
 
 ? 

†Gracilocyon sp. (Jibou, Romania)

 
 
 

†Gracilocyon rosei

 
 

†Gracilocyon rundlei

 
 
 

†Paramiacis

 
 

†Paroodectes

 
 

 †Oodectes jepseni 

 

 †Oodectes 
 
 

 †Oodectes herpestoides 

 
 

 †Oodectes proximus 

 
 

 †Oodectes pugnax 

 
 
 

 †Uintacyon hookeri 

 
 
 

 †Uintacyon rudis 

 

 †Uintacyon 
 
 
 

 †Uintacyon massetericus 

 
 

 †Uintacyon vorax 

 
 
 

 †Uintacyon asodes 

 
 

 †Uintacyon edax 

 
 
 

 †Uintacyon acutus 

 
 

 †Uintacyon jugulans 

 
 
 
 

 †Uintacyon gingerichi 

 
 

†Xinyuictis

 
 
 

†Zodiocyon

 
 
 

†Miocyon

 
 

†Simamphicyon

 
 
 
 

 †Uintacyon sp. (USGS 1983) 

 
 

†Messelogale

 
 

†Quercygalidae

 
 
 
 Кладус "C" 
 
 
 
 
 
 

†Palaearctonyx

 
 (†Phlaodectes) 

†Vulpavus ovatus

 
 
 

†Vulpavus profectus

 
 
 

†Vulpavus australis

 
 

†Vulpavus canavus

 
 
 
 

†Vulpavus completus

 †Vulpavus 
 
 

†Vulpavus farsonensis

 
 

†Vulpavus palustris

 
 
 

†Vassacyon

 
 
 
 

†Dormaalocyon

 
 

†"Miacis" exiguus

 
 
 
 

†"Miacis" deutschi

 
 
 ? 

†Africtis

 
 ? 

†Carnivoraformes undet. Genus B

 
 

†Dawsonicyon

 
 ? 

†"Miacis" boqinghensis

 
 ? 

†"Miacis" hookwayi

 
 

†"Miacis" latidens

 
 

†"Miacis" petilus

 
 
 ? 

†Carnivoraformes undet. Genus A

 
 

†Miacis

 
 
 Кладус "D" 
 
 

†Lycarion

 
 

†"Miacis" hargeri

 
 
 ? 

†Ceruttia

 
 ? 

†"Miacis" invictus

 
 

†"Miacis" lushiensis

 
 

†Neovulpavus

 
 
 
 

†Harpalodon

 
 

†Procynodictis

 
 
 

†Prodaphaenus

 
 ? 

†Walshius

 
 
 

†"Miacis" gracilis

 
 

†Tapocyon

 
 Carnivora 
 

Caniformia

 ••••••> 
 

Feliformia

 ••••••> 
 sensu stricto 
 
 
 
 
 †Gracilocyon/Oodectes група 
 †Vulpavus група 
 (Carnivora [sensu lato]) 
 Caniformia 
 
 †Amphicyonoidea 

†Amphicyonidae

 
 
 ? 

†Lonchocyon

 
 
 

†Lycophocyon

 
 Canoidea 
 

Cynoidea

 
 

Arctoidea

 
 
 
 ••••••> 

Врсте

[уреди | уреди извор]

Подврсте

[уреди | уреди извор]

Временска распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Унутар кладуса Carnivoraformes

[уреди | уреди извор]
FalcatipesAfrictisMiacis hookwayiMiacis boqinghensisCarnivoraformes undet. Genus BDawsonicyonCeruttiaMiacis lushiensisMiacis invictusNeovulpavusLycarionMiacis hargeriProdaphaenusWalshiusHarpalodonProcynodictisTapocyonMiacis gracilisCarnivoraformes undet. Genus AMiacisMiacis latidensMiacis petilusMiacis deutschiMiacis exiguusDormaalocyonVulpavusVulpavusVulpavusPalaearctonyxPhlaodectesVulpavusVulpavusVulpavusVassacyonSimamphicyonMiocyonUintacyonUintacyonUintacyonUintacyonUintacyonUintacyonMesselogaleUintacyonQuercygaleUintacyonXinyuictisZodiocyonUintacyonUintacyonOodectesOodectesOodectesParamiacisParoodectesOodectesGracilocyonGracilocyonMiacis sp. (CM 67873)EogaleGracilocyonGracilocyonGracilocyonGracilocyonФанерозоикКенозоикКвартарНеогенПалеогенПлиоценМиоценОлигоценЕоценПалеоценMessinianTortonianSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattianRupelianPriabonianBartonianLutetianYpresianThanetian

Унутар реда Carnivora

[уреди | уреди извор]
Мачколике звериПсолике звериФанерозоикКенозоикКвартарНеогенПалеогенПлиоценМиоценОлигоценЕоценПалеоценMessinianTortonianSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattianRupelianPriabonianBartonianLutetianYpresian

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ притом се овде мора напоменути да се не мисли на садашњи мироред Ferae

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Foley, N. M.; Mason, V. C.; Harris, A. J.; Bredemeyer, K. R.; Damas, J.; Lewin, H. A.; Eizirik, E.; Gatesy, J.; Karlsson, E. K.; Lindblad-Toh, K.; Zoonomia Consortium; Springer, M. S.; Murphy, W. J. (2023). „A genomic timescale for placental mammal evolution”. Science. 380 (6643). eabl8189. doi:10.1126/science.abl8189. 
  2. ^ а б Bowditch, Thomas Edward (1821.) "An analysis of the natural classifications of Mammalia for the use of students and travelers J. Smith Paris." 115. (refer pages 24, 33)
  3. ^ Zagorodniuk, I. (2008) "Scientific names of mammal orders: from descriptive to uniform" Visnyk of Lviv University, Biology series, Is. 48. P. 33-43
  4. ^ Haeckel, Ernst (1866.) "Generelle Morphologie der Organismen." Berlin: Georg Reimer.
  5. ^ J. L. Wortman (1901.) "Studies of Eocene Mammalia in the Marsh Collection, Peabody Museum." The American Journal of Science, series 4 . 12  193—206
  6. ^ Kalandadze, N. N. and S. A. Rautian (1992.) "Systema mlekopitayushchikh i istorygeskaya zoogeographei [The system of mammals and historical zoogeography]." Sbornik Trudov Zoologicheskogo Muzeya Moskovskogo Goschdarstvennoro Universiteta 29:44–152.
  7. ^ Georges Cuvier, Pierre André Latreille (1817.) "Le Règne Animal Distribué d'après son Organisation, pour Servir de Base à l'Histoire Naturelle des Animaux et d'Introduction à l'Anatomie Comparée" Déterville libraire, Imprimerie de A. Belin, Paris, 4 Volumes
  8. ^ Félix Vicq-Dazyr (1792.) "Encyclopédie Méthodique, Vol. 2: Système Anatomique, Quadrupèdes" Panckoucke
  9. ^ Arthur Sperry Pearse, (1936) "Zoological names. A list of phyla, classes, and orders, prepared for section F, American Association for the Advancement of Science" American Association for the Advancement of Science
  10. ^ Kenneth E. Kinman (1994.) "The Kinman System: Toward a Stable Cladisto-Eclectic Classification of Organisms: Living and Extinct, 48 Phyla, 269 Classes, 1,719 Orders", Hays, Kan. (P. O. Box 1377, Hays 67601), 88 pages
  11. ^ O. S. Vyalov (1966.) "Sledy Zhiznedeyatel'nosti Organizmov i ikh Paleontologicheskoye Znacheniye [Traces of Vital Activity of Organisms and their Paleontological Significance]" Naukova Dumka, Kyiv, 1-219
  12. ^ Hough, J. R. (1953.) "Auditory region in North American fossil Felidae: Its significance in phylogeny." United States Geological SurveyProfessional Papers, 243-G,95–115.
  13. ^ Rafinesque, Constantine Samuel (1815). „Analyse de la Nature ou tableau de l'univers et des corps organisés”. Palermo, Aux dépens de l'auteur, 223 pp. 
  14. ^ Johann Karl Wilhelm Illiger (1811.) "Prodromus Systematis Mammalium et Avium." Berlin: Sumptibus C. Salfeld, xviii, 301 pages
  15. ^ Gray, J. E. (1821). „On the natural arrangement of vertebrose animals”. London Medical Repository. 15 (1): 296—310. 
  16. ^ Mekayev, Y. A. (2002.) "The faunagenesis and classification of mammals." Petrov’s Academy of Sciences and Arts, St. Petersburg, 1–895.
  17. ^ а б Linnaeus, C. (1758). Sistema naturae per regna tria Naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus differentiis, synonimis locis. Tomus I. Impensis direct. Laurentii Salvii, Holmia. стр. 20—32. 
  18. ^ Johann Friedrich Blumenbach (1791.) "Handbuch der Naturgeschichte. Vierte auflage." Göttingen, Johann Christian Dieterich, xii+704+[33] pp., 3 pls.
  19. ^ Leonard Radinsky (1977.) "Brains of early carnivores." Paleobiology, Volume 3, Issue 4, pp. 333 - 349
  20. ^ Waddell, Peter J.; Okada, Norihiro; Hasegawa, Masami (1999). „Towards Resolving the Interordinal Relationships of Placental Mammals”. Systematic Biology. 48 (1): 1—5. PMID 12078634. doi:10.1093/sysbio/48.1.1. 
  21. ^ Eizirik, E.; Murphy, W.J.; Koepfli, K.P.; Johnson, W.E.; Dragoo, J.W.; O'Brien, S.J. (јул 2010). „Pattern and timing of the diversification of the mammalian order Carnivora inferred from multiple nuclear gene sequences”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 56: 49—63. PMID 20138220. doi:10.1016/j.ympev.2010.01.033. 
  22. ^ Tsagkogeorga, G; Parker, J; Stupka, E; Cotton, J.A.; Rossiter, S.J. (2013). „Phylogenomic analyses elucidate the evolutionary relationships of bats”. Current Biology. 23 (22): 2262—2267. PMID 24184098. doi:10.1016/j.cub.2013.09.014 Слободан приступ. 
  23. ^ zver - amarilisonline.com
  24. ^ zvijer (značenje i definicija) - jezikoslovac.com
  25. ^ Basic Biology (2015). „Carnivora”. 
  26. ^ Heptner, V. G.; Sludskii, A. A. (2002). Mammals of the Soviet Union. Vol. II, part 1b, Carnivores (Mustelidae and Procyonidae). Washington, D.C. : Smithsonian Institution Libraries and National Science Foundation. ISBN 90-04-08876-8. 
  27. ^ Hemstock, Annie (1999). The Polar Bear. Manakato, MN: Capstone Press. ISBN 978-0-7368-0031-0. 
  28. ^ „Southern Elephant Seal”. pinnipeds.org. Seal Conservation Society. 
  29. ^ Block, D.; Meyer, Philip; Myers, P. (2004). „Mirounga leonina”. Animal Diversity Web. The Regents of the University of Michigan. Приступљено 11. 9. 2010. 
  30. ^ Wood, Gerald (1983). The Guinness Book of Animal Facts and Feats. ISBN 978-0-85112-235-9. 
  31. ^ а б в г д Vaughan, T. A.; Ryan, J. M.; Czaplewski, N. J. (2013). Mammalogy. Burlington, Massachusetts: Jones & Bartlett Learning. стр. 1—750. ISBN 9781284032093. 
  32. ^ а б в Nowak, R. M. (2005). Walker's Carnivores of the World. Baltimore, Maryland: Johns Hopkins University Press. стр. 1-328. ISBN 0801880335. 
  33. ^ Wang, Xiaoming; Tedford, Richard H. (2008). Dogs: Their Fossil Relatives and Evolutionary History. New York: Columbia University Press. стр. 1. ISBN 978-0-231-13528-3. 
  34. ^ а б в Калезић М. (2000) "Хордати (ауторизована скрипта)." Биолошки факултет: Београд.
  35. ^ а б в Маркон Е, Монђини М. (2000) "Све животиње света." ИКП Евро, Београд.
  36. ^ Álvarez-Carretero, S.; Tamuri, A. U.; Battini, M.; Nascimento, F. F.; Carlisle, E.; Asher, R. J.; Yang, Z.; Donoghue, P. C. J.; dos Reis, M. (2021). „A Species-Level Timeline of Mammal Evolution Integrating Phylogenomic Data”. Nature. doi:10.1038/s41586-021-04341-1. 
  37. ^ а б Turton, W. (1806). „Class I. Mammalia”. A general system of nature: through the three grand kingdoms of animals, vegetables, and minerals, systematically divided into their several classes, orders, genera, species, and varieties. Translated from Gmelin. Volume 1. London: Lackington, Allen, and Co. стр. 5−130. 
  38. ^ а б Simpson, George Gaylord (1945). „The principles of classification and a classification of mammals”. Bulletin of the American Museum of Natural History. 85: 350. hdl:2246/1104. 
  39. ^ McKenna, M. C. (1975). „Toward a phylogenetic classification of the Mammalia”. Ур.: Luckett, W. P.; Szalay, F. S. Phylogeny of the Primates. New York: Plenum. стр. 21—46. 
  40. ^ Turner, Alan; Antón, Mauricio (2004). Evolving Eden: An Illustrated Guide to the Evolution of the African Large-Mammal Fauna. New York: Columbia University Press. стр. 77. ISBN 978-0-231-11944-3. 
  41. ^ Halliday, Thomas J. D.; Upchurch, Paul; Goswami, Anjali (2015). „Resolving the relationships of Paleocene placental mammals” (PDF). Biological Reviews. 92 (1): 521—550. ISSN 1464-7931. PMID 28075073. doi:10.1111/brv.12242. 
  42. ^ Feldhamer, George A.; Drickamer, Lee C.; Vessey, Stephen H.; Merritt, Joseph F.; Krajewski, Carey (2015). Mammalogy: Adaptation, Diversity, Ecology. Baltimore: Johns Hopkins University Press. стр. 356. ISBN 978-0801886959. 
  43. ^ Murphy, Willian J., et al. (2001-12-14). „Resolution of the Early Placental Mammal Radiation Using Bayesian Phylogenetics”. Science. 294 (5550): 2348—2351. Bibcode:2001Sci...294.2348M. PMID 11743200. doi:10.1126/science.1067179. 
  44. ^ Amrine-madsen, H.; Koepfli, K.P.; Wayne, R.K.; Springer, M.S. (2003). „A new phylogenetic marker, apolipoprotein B, provides compelling evidence for eutherian relationships”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 28 (2): 225—240. PMID 12878460. doi:10.1016/S1055-7903(03)00118-0. 
  45. ^ Beck, Robin; Bininda-Emonds, Olaf; Cardillo, Marcel; Liu, Fu-Guo; Purvis, Andy (2006). „A higher-level MRP supertree of placental mammals”. BMC Evolutionary Biology. London, England: BioMed Central. 6 (1): 93. PMC 1654192 Слободан приступ. PMID 17101039. doi:10.1186/1471-2148-6-93. 
  46. ^ Du Toit, Z.; Grobler, J. P.; Kotzé, A.; Jansen, R.; Brettschneider, H.; Dalton, D. L. (2014). „The complete mitochondrial genome of Temminck's ground pangolin (Smutsia temminckii; Smuts, 1832) and phylogenetic position of the Pholidota (Weber, 1904)”. Gene. 551 (1): 49—54. PMID 25158133. doi:10.1016/j.gene.2014.08.040. 
  47. ^ Wilson, D.E.; Mittermeier, R.A., ур. (2009). Handbook of the Mammals of the World, Volume 1: Carnivora. Barcelona: Lynx Ediciones. стр. 50—658. ISBN 978-84-96553-49-1. 
  48. ^ Wilson, D.E.; Mittermeier, R.A., ур. (2014). Handbook of the Mammals of the World – Volume 4. Barcelona: Lynx Ediciones. стр. 1—614. ISBN 978-84-96553-93-4. 
  49. ^ а б Tomiya, Susumu; Tseng, Zhijie Jack (2016). „Whence the beardogs? Reappraisal of the Middle to Late Eocene 'Miacis' from Texas, USA, and the origin of Amphicyonidae (Mammalia, Carnivora)”. Royal Society Open Science. 3 (10): 160518. Bibcode:2016RSOS....3p0518T. ISSN 2054-5703. PMC 5098994 Слободан приступ. PMID 27853569. doi:10.1098/rsos.160518. 
  50. ^ Wang, Jian; Zhang, Zhaoqun (2015). „Phylogenetic analysis on Palaeogale (Palaeogalidae, Carnivora) based on specimens from Oligocene strata of Saint-Jacques, Nei Mongol”. Vertebrata PalAsiatica. 53 (4): 310—334. 
  51. ^ Flynn, J. J.; Finarelli, J. A.; Zehr, S.; Hsu, J.; Nedbal, M. A. (април 2005). „Molecular phylogeny of the Carnivora (Mammalia): Assessing the impact of increased sampling on resolving enigmatic relationships”. Systematic Biology. 54 (2): 317—37. PMID 16012099. doi:10.1080/10635150590923326. 
  52. ^ Barycka, E. (2007). „Evolution and systematics of the feliform Carnivora”. Mammalian Biology. 72 (5): 257—282. doi:10.1016/j.mambio.2006.10.011. 
  53. ^ Werdelin, L.; Yamaguchi, N.; Johnson, W. E.; O'Brien, S. J. (2010). „Phylogeny and evolution of cats (Felidae)”. Ур.: Macdonald, D. W.; Loveridge, A. J. Biology and Conservation of Wild Felids. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 59—82. ISBN 978-0-19-923445-5. 
  54. ^ Tomiya, Susumu (2011). „A new basal caniform (Mammalia: Carnivora) from the Middle Eocene of North America and remarks on the phylogeny of early carnivorans”. PLoS ONE. 6 (9): e24146. PMC 3173397 Слободан приступ. PMID 21935380. doi:10.1371/journal.pone.0024146. 
  55. ^ Yu Zhou, Si-Rui Wang, Jian-Zhang Ma (2017) Comprehensive species set revealing the phylogeny and biogeography of Feliformia (Mammalia, Carnivora) based on mitochondrial DNA
  56. ^ Law, Chris J.; Slater, Graham J.; Mehta, Rita S. (1. 1. 2018). „Lineage Diversity and Size Disparity in Musteloidea: Testing Patterns of Adaptive Radiation Using Molecular and Fossil-Based Methods”. Systematic Biology (на језику: енглески). 67 (1): 127—144. ISSN 1063-5157. doi:10.1093/sysbio/syx047. 
  57. ^ Morales, Jorge; Mayda, Serdar; Valenciano, Alberto; DeMiguel, Daniel; Kaya, Tanju (2019). „A new lophocyonid, Izmirictis cani gen. et sp. nov. (Carnivora: Mammalia), from the lower Miocene of Turkey”. Journal of Systematic Palaeontology. Online Edition. 17 (16): 1127—1138. doi:10.1080/14772019.2018.1529000. 
  58. ^ Ryan S. Paterson; Natalia Rybczynski; Naoki Kohno; Hillary C. Maddin (2020). „A total evidence phylogenetic analysis of pinniped phylogeny and the possibility of parallel evolution within a monophyletic framework”. Frontiers in Ecology and Evolution. 7: Article 457. doi:10.3389/fevo.2019.00457. 
  59. ^ Alexandre Hassanin, Géraldine Véron, Anne Ropiquet, Bettine Jansen van Vuuren, Alexis Lécu, Steven M. Goodman, Jibran Haider, Trung Thanh Nguyen (2020) "Evolutionary history of Carnivora (Mammalia, Laurasiatheria) inferred from mitochondrial genomes"

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Викизворник има текст из Енциклопедије Британике (1911), чланак Carnivora.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Звери&oldid=28818120”