Жижак
Жижак | |
---|---|
Lixus angustatus | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Arthropoda |
Класа: | Insecta |
Ред: | Coleoptera |
Инфраред: | Cucujiformia |
Кладус: | Phytophaga |
Натпородица: | Curculionoidea Пиер Андре Латреил, 1802 |
Фамилија | |
Жишци су тврдокрилци, тачније оне које припадају суперфамилији Curculionoidea. Они су биљоједи, обично мали, мањи од 6mm. Познато је око 97.000 врста жижака. Припадају неколико породица, од којих је већина у породици Curculionidae (прави жижци). Неки други тврдокрилци, иако нису у блиском сродству, такође носе назив "жижак", као што је Stegobium paniceum, који припада породици Ptinidae.
Многи жижци се сматрају штеточинама због њихове способности да оштете и убију усјеве. Sitophilus granarius оштећује ускладиштене житарице. Жижак (Anthonomus grandis) напада усјеве памука; они полажу своја јаја у памучне куглице, а ларве једу памук да би могле изаћи. Остали жижци се користе за биолошку контролу инвазивних биљака.
Неки жилави имају способност да лете, као што је пиринчани жижак (Sitophilus oryzae).[1][2]
Једна врста жижака ,Austroplatypus incompertus, показује еусоцијалност, један од ријетких инсеката поред Hymenoptera и Isoptera.
Таксономија
[уреди | уреди извор]Будући да у таквој разноликости постоји много врста, виша класификација жижака је у стању флукса. Углавном се дијеле на двије главне подјеле, Orthoceri или примитивне жижаке, и Gonatoceri или праве жижаке (Curculionidae). Елвуд Цимерман је предложио трећу подјелу, Heteromorphi, за неке прелазне облике.[3] Примитивни жижци се разликују по томе што имају равне антене, док прави жижци имају лактиране (геникулиране) антене. Лакт се јавља на крају стабла (први сегмент антене) у правим жижцима, а стабло је обично много дужи од осталих сегмената антене. Постоје неки изузеци. Nanophyini су примитивни жижци (са веома дугачким трохантама), али имају дуга стабла и геникулате антене. Од правих жижака, Gonipterinae и Ramphus имају кратка стабла и са кратким лактом или без лакта.
Најновији систем класификације на породице је представио Кушел,[4] са допуном од Марвалдија и др.,[5] и постигнут је анализама. Прихваћене породице су примитивни жижци Anthribidae, Attelabidae, Belidae, Brentidae, Caridae, и Nemonychidae, и прави жижци Curculionidae. Већина других породица жижака је деградирана на подфамилије или племена. Показало се да развиће врсте прати кораке у еволуцији биљака на којима се храни жижак; могу варирати у боји од црне до свијетлосмеђе.
Неке од особина које се користе за разликовање породица жижака су:
Лабрум је видљив као посебан сегмент за клипус | Anthribidae, Nemonychidae |
Антена има лакат | већина Curculionidae, Nanophyini (Apioninae) |
Трокантерс (сегмент између coxae и фемора) је дуг као или дужи од coxae | Apioninae укључујеNanophyini |
Предње тибије са чешљем setae у апикалном жлебу насупрот тарзалној артикулацији | Belidae |
Elytra striate (са уздужним браздама или жлебовима) | Brentidae, Curculionidae, Rhinorhynchinae |
Рострум кратак и широк | Anthribidae, неке Curculionidae (неке Brachycerinae укључујући Ithycerus (New York weevil), Scolytinae и Platypodinae). |
Дугачке горње вилице и избочине (видљиве одозго на врху рострума) | Anthribidae, Nemonychidae |
Абдоминални тергити 6 и 7 без спиракли | Caridae |
Гуларни шав (на вентралном делу главе) једноструки, не дупли | Attelabidae, Brentidae, Curculionidae. |
Сексуални диморфизам
[уреди | уреди извор]Rhopalapion longirostre показује екстремни случај полног диморфизама. Рострум (кљун) код женке је двоструко дужи, а површина му је глађа него код мужјака. Женка буши канале за полагање јаја у пупољке Alcea rosea. Према томе, диморфизам се не приписује сексуалној селекцији. То је одговор на еколошке захтјеве полагања јаја.[6]
==Филогенија==Филогенетско стабло
Филогенија Curculionoidea је базирана на 18S рибозомској ДНК а морфолошки подаци су дати у наставку:[5]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Галерија
[уреди | уреди извор]-
ларва Hypera rumicis
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „What Is a Weevil and How Did That Bug Get in My Food?”.
- ^ „Weevils on Stored Grain (Department of Entomology)”. Department of Entomology (Penn State University).
- ^ E. C. Zimmerman (1994). Australian weevils (Coleoptera: Curculionidae). Volume 1. Orthoceri: Anthribidae to Attelabidae: the primitive weevils. East Melbourne: CSIRO. стр. 741 pp.
- ^ G. Kuschel (1995). „A phylogenetic classification of Curculionoidea to families and subfamilies”. Memoirs of the Entomological Society of Washington. 14: 5—33.
- ^ а б A. E. Marvaldi, A. S. Sequeira, C. W. O'Brien & B. D. Farrell (2002). „Molecular and morphological phylogenetics of weevils (Coleoptera, Curculionidae): do niche shifts accompany diversification?”. Systematic Biology. 51 (5): 761—785. PMID 12396590. doi:10.1080/10635150290102465. Архивирано из оригинала 05. 04. 2020. г. Приступљено 18. 05. 2022.
- ^ G. Wilhelm; et al. (2011). „Sexual dimorphism in head structures of the weevil Rhopalapion longirostre: a response to ecological demands of egg deposition”. Biological Journal of the Linnean Society. 104: 642—660. doi:10.1111/j.1095-8312.2011.01751.x.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bright, Donald E.; Bouchard, Patrice (2008). Coleoptera, Curculionidae, Entiminae: Weevils of Canada and Alaska Volume 2. Insects and Arachnids of Canada Series, Part 25. Ottawa: NRC Research Press. ISBN 978-0-660-19400-4.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Медији везани за чланак Жижак на Викимедијиној остави