Жабаљ

Жабаљ
Жабаљ;
	Православна црква у Жабљу
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Жабаљ
Становништво
— 2011.	8449
— густина	64,2/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 22′ 15″ С; 20° 03′ 51″ И / 45.370822° С; 20.064292° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	80 m
Површина	131,4 km2
	Жабаљ Жабаљ на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21230
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

Жабаљ је градско насеље у општини Жабаљ, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2022. имао је 8449 становника. Налази се у региону познатом као Шајкашка (југоисточни део Бачке), у Аутономној Покрајини Војводини.

Називи

Жабаљ је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Zsablya, нем. Josefsdorf, панонскорусински: Жабель.

Географија

Жабаљ се налази у југоисточном делу Бачке, близу реке Тисе. Жабаљ је такође и седиште општине, у којој се налазе и села: Госпођинци, Ђурђево и Чуруг. Жабаљ је раскрсница важних путева: Нови Сад — Зрењанин и Нови Сад (преко Бачког Градишта) — Сента. Жабаљ је велико, уређено место, с карактеристикама градског насеља (од 1966. је и службено градско насеље). Овде се налази Жабаљ (слатинско станиште).

Историја

Подаци о насељу на подручју данашњег Жабља датирају из праисторије. Жабаљ се први пут помиње 1514. године као тврђава у којој је био заробљен Ђерђ Дожа. За време Отоманске империје (у 16. и 17. веку) насељен је Србима. У 18. и 19. веку Жабаљ је део хабсбуршке Војне крајине (Шајкашки батаљон). Крајем 18. века, после велике поплаве (1784), дислоцирано је првобитно насеље крај обале Тисе на данашње место (12 km од Тисе). Нови Жабаљ је од 1784. године носио име "Јозефдорф" или "Јосифово село".^[1] Број Срба православних 1783. године износио је 1546, а 1835. године - већ 4013 душа.

Прва црква у Жабљу се помиње 1720. године, била је грађена од цигле (1783), али је она касније срушена. То је било на ранијој локацији званој "Стари Жабаљ" положеној на десној обали Тисе до 1784. године. Ту је 1893. године још стојао велики дрвени крст на "светом месту" - где је био олтар срушеног храма. За нову - другу цркву 1784. године поднет је Дворском ратном савету у Бечу план и прорачун. Како је и та црква била неадекватна - по свему мала предстојала је градња нове, за коју су Жабаљци још 1826. године набавили као прво - 1500 акова креча. Дворски ратни савет у Бечу дозволио је 1832. године да се гради нова (трећа по реду) православна црква у месту. Та, данашња православна црква Светог Николе изграђена је 1835. године, а освештао ју је маја исте године епископ бачки Ђорђе Хранислав. Стан протопрезвитера жабаљског у Жабљу купили су верници прилогом пре званичне наредбе од 1868. године. За 5000 ф. купљена је у Жабљу 1815. године, кућа удовице Софије Рајић за "парохијски дом".^[2] Месна Католичка црква је подигнута тек 1901. године. Од 1918. године варош Жабаљ је део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца – касније Југославије.

У Жабљу је за време грађанског рата 1848-1849. године страдала православна црква и парохијски - протин дом. Када се јула 1850. године правио извештај о претрпљеној штети, Жабаљска општина је пријавила штету за цркву, 20.399 ф. 52 новчића. Међутим Поверенство је предложило мањи износ: за црквене утвари - 810 ф., а за оправку цркве и унутрашњи намештај 13.125 ф. 34 новчића. Укупно је понуђена сума од 13.935 ф. 34 новчића, а толико је и Ратно министарство у Бечу и одобрило.^[2]

Током друге половине 19. века број становника у Жабљу је растао. Срби православци су доминирали, осталих нација је много мање. Тако је 1880. године регистровано у месту: 4160 Срба, 527 Мађара, 512 Немаца, 6 Словака, док је "осталих" 144. Укупно је тада било 5349 становника. Деценију потом, у Жабљу је већ 6697 житеља, а број Мађара се дуплирао. Из пописа од 1890. године види се да је Срба сада 4960, Мађара 1017, Немаца 884, Румуна 6, Рутена 17, Хрвата 2, Словена 1 а "осталих" - 80.^[2] Евангелистичка црква у Жабљу освећена је новембра 1927. године.^[3]

Према православној парохијској статистици са краја 1891. године у месту има: 4770 православаца, са 817 православних домова, три свештеника, 435 ученика у пет основних школа.^[4]

У народноослободилачком рату Жабаљ, Чуруг, Ђурђево и Госпођинци доживљавају непријатељску одмазду (1942), којој претходи формирање и почетак борбеног пута Шајкашког партизанског одреда. За време Мађарске окупације током Другог светског рата веома рано долази до формирања Шајкашког партизанског одреда. У Рацији 1942. године убијено је 666 становника Жабља од чега 141 жена, 101 дете и 69 старих лица. Према националности жртве је чинило 614 Срба, 28 Јевреја, 23 Рома и 1 Мађар.^{[тражи се извор]}

Овде је рођен руски генерал српског порекла Симеон Зорић, блиски сарадник царице Катарине Велике.^[5]

Култура

Многобројна спомен-обележја из револуционарне прошлости су у селима овог дела Шајкашке, а на обали Тисе је импозантан споменик Шајкашком партизанском одреду, рад Јована Солдатовића. Поред грађевина сеоске архитектуре, у Чуругу је и једина типична панонска ветрењача на територији Војводине, а у православној цркви је познати иконостас — рад Ђорђа Крстића. Крај Жабља, на обали Тисе, смештена је богата Завичајна музејска збирка.

У Жабљу постоји средња школа основана 1976. године.

Привреда

Жабаљ је у развијеном пољопривредном подручју. У Жабљу су велика шећерана и мањи привредни погони.

Демографија

У насељу Жабаљ живи 7493 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (36,5 код мушкараца и 38,9 код жена). У насељу има 3073 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	6.273
1953.	6.672
1961.	7.457
1971.	7.851
1981.	8.503
1991.	8.766	8.654
2002.	9.598	9.877
2011.	9.161

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Срби	8.672	90,35%
Роми	202	2,10%
Југословени	119	1,23%
Хрвати	88	0,91%
Мађари	85	0,88%
Русини	31	0,32%
Македонци	20	0,20%
Албанци	16	0,16%
Црногорци	9	0,09%
Украјинци	8	0,08%
Словаци	7	0,07%
Немци	4	0,04%
Руси	3	0,03%
Муслимани	3	0,03%
Словенци	2	0,02%
Чеси	1	0,01%
Румуни	1	0,01%
Буњевци	1	0,01%
непознато	86	0,89%

Становништво према полу и старости^[8]


	м	ж
?	12	21
80+	60	99
75—79	77	150
70—74	169	237
65—69	205	251
60—64	246	275
55—59	225	241
50—54	317	325
45—49	429	400
40—44	364	389
35—39	348	321
30—34	321	297
25—29	337	330
20—24	366	377
15—19	340	369
10—14	316	272
5—9	298	268
0—4	286	260
Просек :	36,5	38,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.724	1.930	2.089	2.291	2.646	2.772	3.073

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	494	692	659	730	289	136	46	10	13	4	3,12

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.816	1.274	2.288	145	105	4
Женски	4.082	949	2.324	650	156	3
УКУПНО	7.898	2.223	4.612	795	261	7

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	2.061	463	26	4	633
Женски	1.044	90	0	1	229
УКУПНО	3.105	553	26	5	862
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	33	219	204	62	144
Женски	7	23	251	48	43
УКУПНО	40	242	455	110	187
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	9	24	109	41	22
Женски	20	25	62	88	112
УКУПНО	29	49	171	129	134
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	47	2	0	19
Женски	35	5	0	5
УКУПНО	82	7	0	24

Референце

^ "Наше доба", Нови Сад 1886. године
^ ^а ^б ^в "Српски сион", Карловци 1893. године
^ "Политика", Београд 15. новембра 1927. године
^ "Српски сион", Карловци 1892. године
^ Ковачевић, Снежана. „Жабаљ – мала општина с великом ризницом историје”. Politika Online. Приступљено 2022-12-12.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] "Наше доба", Нови Сад 1886. године

[automatski_generisano1-2] а ^б ^в "Српски сион", Карловци 1893. године

[3] "Политика", Београд 15. новембра 1927. године

[4] "Српски сион", Карловци 1892. године

[5] Ковачевић, Снежана. „Жабаљ – мала општина с великом ризницом историје”. Politika Online. Приступљено 2022-12-12.

[6] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[7] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[8] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка