Естонски језик
естонски језик | |
---|---|
eesti keel | |
Говори се у | Естонија |
Број говорника | 1,25 милиона (недостаје датум) |
латиница Историјски: руне | |
Званични статус | |
Службени језик у | Естонија Европска унија |
Регулише | Институт за естонски језик (естонски: Eesti Keele Instituut) |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | et |
ISO 639-2 | est |
ISO 639-3 | Или:est – естонски (обичан)ekk – стандардни естонски |
Већински језик
Мањински језик |
Естонски језик (ест. eesti keel) говори 1,1 милион људи, углавном у држави Естонији.
Естонски језик припада финској грани угро-финских језика. Иако је претрпео утицаје суседних језика шведског, летонског и руског, са њима не дели индоевропско порекло. Говорници финског и естонског језика се међусобно делимично разумеју.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Естонски језик је комбинација аглутинативног језика и аналитичког језика. Ово друго је последица јаког утицаја немачког језика на естонски.
Скоро трећина речи у естонском потиче из германских језика.
У естонском не постоји род ни будуће време. Тешкоћа је у томе што постоји чак 14 падежа.
Естонски разликује три дужине фонеме: кратку, дугу и продужену. Продужена фонема се у писању означава удвојеним словом.
Удео самогласника у просечном тексту на естонском је 45%. Естонски језик има реч која је светски рекордер у броју поновљених самогласника: jäääär значи ивица леда.
Пример текста
[уреди | уреди извор]Члан 1 Универзалне декларације о људским правима
Kõik inimesed sünnivad vabadena ja võrdsetena oma väärikuselt ja õigustelt. Neile on antud mõistus ja südametunnistus ja nende suhtumist üksteisesse peab kandma vendluse vaim.
- Tere - Здраво