Пређи на садржај

Енци

С Википедије, слободне енциклопедије
Енци
Региони са значајном популацијом
 Русија (Краснојарска Покрајина)237 (2002)
 Украјина26 (2001)
Језици
Енецки, руски
Религија
Православље, шаманизам, анимизам
Сродне етничке групе
Остали самоједски народи

Енци (рус. Энцы, енгл. Enets) су самоједски народ чији језик припада северној грани самоједских језика. Насељавају источну обалу Јенисеја на западу сибирског полуострва Тајмир у Краснојарском крају Руске федерације.[1]

Популација

[уреди | уреди извор]

Према резултатима пописа становништва Руске Федерације, Енаца је 2010. било 227.[2] Постоје две подгрупе Енаца, а то су Енци Тундре и Шумски Енци. Енци Тундре чине око 2/3 укупног становништва народа.

Територија

[уреди | уреди извор]
Енци (1913)

Традиционална територија Енаца Тундре је област између река Јенисеј и Пјасина.[1] Лети су живели у тундри између река Јенисеј и Пура, а зими су одлазили на југ у шумовиту тундру између река Мала Хета и језера Пјасино. Шумски Енци су насељавали шуму између градова Игарке и Дудинке.[1]

Енецки језик припада северној грани самоједских језика. Постоје два дијалекта енецког, а то су енецки тундре и шумски енецки дијалекат.[1] Енецки језик је најсличнији ненецком језику, од кога се одвојио пре око 1.000-1.500 година, након чега је имао додир са нганасанским језиком (језиком источних суседа Нганасана).[3] Почетком 21. века велики део Енаца говори руским као матерњим језиком, а проценат говорника енецког је у непрестаном опадању.

Енци су већином православне вероисповести, али су одржали традиционална анимистичка веровања и шаманизам.

  1. ^ а б в г „Енци”. „Црвена књига народа Руске Империје”. 
  2. ^ „Резултати пописа 2010. у Русији, Национални састав становништва” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 12. 2019. г. Приступљено 04. 09. 2017. 
  3. ^ Болина Д. С.; Хелимски Е. А. (2002). стр. 281.—282.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Болина, Д. С.; Хелимски, Е. А. (2002). „Энецкий язык”. Ур.: В. П. Нерознак. Языки народов России. Красная книга. Москва: Academia. стр. 378. ISBN 978-5-87444-149-4. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]