Пређи на садржај

Европско првенство у фудбалу до 21 године 2009.

С Википедије, слободне енциклопедије
Европско првенство у фудбалу до 21 године 2009.
Детаљи такмичења
Држава домаћинШведска Шведска
Датум15. јун29. јун 2009.
Екипе8 (из 1 конфедерације)
Стадиони4 (из 4 градова)
Коначан пласман
Првак Немачка (1. титула)
Друго место Енглеска
Статистике турнира
Најбољи стрелацШведска Маркус Берг
(7 голова)
Најбољи играчШведска Маркус Берг
Холандија 2007
Данска 2011

Европско првенство у фудбалу за играче до 21. године 2009. је 17 првенство за ову категорију. Првенство је одржано од 15. јуна до 29. јуна 2009. у Шведској.[1]

Осим Шведске репрезентације која се квалификовала као домаћин, осталих 51 репрезентација од 52 чланице УЕФА играли су квалификације. Није учествовала једино Андора.[2] Ово је било и прво такмичење на којем су први пут као самосталне учествовале нове државе Србија и Црна Гора. Право учешћа имали су млади рођени после 1. јануара 1986.[3]

Квалификације

[уреди | уреди извор]

Квалификационе групе

[уреди | уреди извор]

У квалификацијама је учествовала 51 репрезентација, које су подељене у десет група и то девет са по пет екипа и једна група са шест екипа. Жреб за квалификационе групе одржан је 13. фебруара 2007. у Стокхолму у Шведској,[2] док су квалификације по групама трајале од 31. маја 2007. до 10. септембра 2008. године.[4]

Група 1

Италија Италија
Хрватска Хрватска
Грчка Грчка
Албанија Албанија
Азербејџан Азербејџан
Фарска Острва Фарска острва

Група 2

Чешка Чешка
Украјина Украјина
Турска Турска
Јерменија Јерменија
Лихтенштајн Лихтенштајн

Група 3

Португалија Португалија
Енглеска Енглеска
Бугарска Бугарска
Република Ирска Ирска
Црна Гора Црна Гора

Група 4

Шпанија Шпанија
Русија Русија
Пољска Пољска
Грузија Грузија
Казахстан Казахстан

Група 5

Холандија Холандија
Швајцарска Швајцарска
Норвешка Норвешка
Северна Македонија Македонија
Естонија Естонија

Група 6

Данска Данска
Словенија Словенија
Литванија Литванија
Финска Финска
Шкотска Шкотска

Група 7

Белгија Белгија
Словачка Словачка
Исланд Исланд
Аустрија Аустрија
Кипар Кипар

Група 8

Србија Србија
Мађарска Мађарска
Белорусија Белорусија
Летонија Летонија
Сан Марино Сан Марино

Група 9

Њемачка Немачка
Израел Израел
Молдавија Молдавија
Северна Ирска Северна Ирска
Луксембург Луксембург

Група 10

Француска Француска
Румунија Румунија
Босна и Херцеговина Босна и Херцеговина
Велс Велс
Малта Малта

Доигравање

[уреди | уреди извор]

Десет победника група и четири најбоља другопласирана тима из група пласирали су се у доигравање.[1][5] Изненађење групне фазе квалификација била је елиминација Холандије, браниоца титуле и шампиона из 2006. и 2007. године. У кругу другопласираних репрезентација, поред већ квалификованих Белорусије, Француске и Израела, за четврто место конкурисале су Холаднија, Хрватска и Данска. Иако су све три репрезентације биле изједначене по броју бодова, на основу гол разлике, Данска је прошла у доигравање.[5] Прве утакмице доигравања одигране су 11./12. октобра, а реванш сусрети 14./15. октобра 2008. године.[5]

Тим #1   рез.   Тим #2   прва утакмица     друга утакмица  
Њемачка Немачка 2–1 Француска Француска 1–1 1–0
Данска Данска 0–2 Србија Србија 0–1 0–1
Турска Турска 1–2 Белорусија Белорусија 1–0 0–2
Аустрија Аустрија 3–3
(пен. 2-4)
Финска Финска 2–1 1–2
Велс Велс 4–5 Енглеска Енглеска 2–3 2–2
Италија Италија 3–1 Израел Израел 0–0 3–1
Швајцарска Швајцарска 3–4 пр Шпанија Шпанија 2–1 1–3

Квалификоване екипе

[уреди | уреди извор]

Жребање за финални турнир одржано је 3. децембра 2008. у Шведском изложбеном центру у Гетеборгу.[1][4] Пре почетка извлачења одређени су носиоци група. То су били домаћин Шведска у групи А и Шпанија у групи Б.[6]

Жреб за финални турнир

[уреди | уреди извор]

Шешир А

Шешир Б

Шешир Ц

У првом шеширу требало је да се нађу Шведска (домаћин) и Холандија као најбоље рангирана репрезентација. Пошто се Холандија није квалификовала њено место је заузела репрезентација која је имала најбољи резултат у квалификацијама, а то је била Шпанија. Шведској и Шпанији су аутоматски сврстане у групе, Шведска на позицију А1, а Шпанија на Б1.

У другом шеширу биле су следеће две репрезентације Енглеска и Италија, најбоље рангиране од преосталих финалиста. Енглеска је извучена на позицију А3, а Италија на Б3.

У трећем шеширу биле су четири екипе. Прва је извучена Белорусија, на позицију А2, затим Немачка у групу Б2, а последње су извучене Србија у А4, а Финска Б4.

Градови домаћини

[уреди | уреди извор]
Ерјанс Вал, улаз у стадион

За потребе одржавања првенства изграђена су два нова стадиона у Малмеу и Гетеборгу.[7][8] Утакмице финалног турнира игране су на следећим стадионима:[8][9]

Стадион Место Нормалан капацитет Турнирски капацитет
Нова Малме арена Малме 24,000 21,000
Галма Улеви Гетеборг 18,800 16,700
Олимпија Хелсингборг 17,000 12,000
Ерјанс Вал Халмштад 15,500 8,000

Групни део

[уреди | уреди извор]

Резултати

[уреди | уреди извор]




Србија Србија1 - 3
Шведска Шведска
Качар Гол 27 Берг Гол 7 Гол 15 (пен.)
Тоивинен Гол 29
Гледалаца: 19,820
Судија: Педро Просенца (Португал)

Белорусија Белорусија1 - 2
Италија Италија
Кислијак Гол 45 Аквафреска Гол 45+3 (пен.) Гол 75
Гледалаца: 3,014
Судија: Клаудио Кирчет (Швајцарска)

Табела групе А

[уреди | уреди извор]
Екипа Ута. Поб. Нер. Изг Г+ Г- ГР Бод.
Италија Италија 3 2 1 0 4 2 +2 7
Шведска Шведска 3 2 0 1 9 4 +5 6
Србија Србија 3 0 2 1 1 3 −2 2
Белорусија Белорусија 3 0 1 2 2 7 −5 1

Резултати

[уреди | уреди извор]
Енглеска Енглеска2 - 1
Финска Финска
Катермол Гол 15
Ричардс Гол 53
Спарв Гол 33 (пен.)
Гледалаца: 6,828
Судија: Џунејт Чакир (Турска)

Шпанија Шпанија0 - 0
Њемачка Немачка
Гледалаца: 15,827
Судија: Тони Шапрон (Француска)



Финска Финска0 - 2
Детаљи
Шпанија Шпанија
Торенхон Гол 29
Леон Гол 55
Гледалаца: 8,093
Судија: Бјорн Кујперс (Холандија)

Њемачка Немачка1 - 1
Детаљи
Енглеска Енглеска
Кастро Гол 5 Родвел Гол 30
Гледалаца: 7,414
Судија: Петер Расмусен (Данска)

Табела групе Б

[уреди | уреди извор]
Екипа Ута. Поб. Нер. Изг Г+ Г- ГР Бод.
Енглеска Енглеска 3 2 1 0 5 2 +3 7
Њемачка Немачка 3 1 2 0 3 1 +2 5
Шпанија Шпанија 3 1 1 1 2 2 0 4
Финска Финска 3 0 0 3 1 6 −5 0

Финални део

[уреди | уреди извор]

Полуфинале

[уреди | уреди извор]

У полуфиналу су се сусреле по две првопласиране екипе и другопласиране екипе. Играло се унакрсно по куп систему А1:Б2 и Б1:А2.

Енглеска Енглеска3 - 3 прод.
Шведска Шведска
Крејни Гол 1
Онуоха Гол 27
Бјасмир Гол 38 (аг.)
Берг Гол 68 Гол 81
Тоивонен Гол 75
Пенали
5 - 4
Гледалаца: 16,385
Судија: Џунејт Чакир (Турска)

Италија Италија0 - 1 Њемачка Немачка
Бек Гол 48
Гледалаца: 8.094
Судија: Педро Проанка (Португал)
Њемачка Немачка4-0
Детаљи
Енглеска Енглеска
Кастро Гол 23
Езил Гол 48
Вагнер Гол 79,Гол 84
Гледалаца: 18,769
Судија: Бјорн Кујперс (Холандија)
Немачка
Енглеска
Њемачка
НЕМАЧКА:
GK 1 Мануел Нојер
RB 2 Андреас Бек
CB 4 Бенедикт Хеведес
CB 5 Џером Боатенг
LB 3 Себастијан Бениш Жути картон 65
DM 15 Матс Хумелс Изашао из игре — замењен 83
RM 14 Фабијан Џонсон Изашао из игре — замењен 69
CM 20 Гонзало Кастро
CM 8 Сами Хедира (к)
LM 10 Месут Езил Изашао из игре — замењен 89
CF 13 Сандро Вагнер Жути картон 84
Занене:
MF 16 Данијел Шваб Ушао у игру 69
MF 6 Денис Аого Ушао у игру 83
DF 19 Марсел Шмелцер Ушао у игру 89
Тренер:
Њемачка Хорст Хрубеш
Енглеска
ЕНГЛЕСКА:
GK 22 Скот Лоуч
RB 2 Мартин Крејни Изашао из игре — замењен 79
CB 17 Мајка Ричардс
CB 6 Недим Онуоха Изашао из игре — замењен 46
LB 19 Киран Гибс
DM 12 Фабрис Муамба Изашао из игре — замењен 78
CM 4 Ли Катермол
CM 10 Марк Нобл (к)
RW 7 Џејмс Милнер
LW 11 Адам Џонсон
CF 14 Тео Волкот
Замене:
DF 18 Мишел Мајсијен Ушао у игру 46
MF 15 Џек Родвел Ушао у игру 78
MF 8 Крејг Гарднер Ушао у игру 79
Тренер:
Енглеска Стјуарт Пирс

Играч утакмице:
Њемачка Месут Езил

Помоћне судије:
Белгија Joël De Bruyn
Мађарска György Ring
Четврти судија:
Португалија Педро Пронеска

Европско првенство у фудбалу 2009. — млади до 21 године
Победник
Њемачка
Немачка
Прва титула
  1. ^ а б в „Lineup complete for 2009 Under-21 finals”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 15. 10. 2008. Приступљено 16. 10. 2008. 
  2. ^ а б „Holders handed Switzerland test”. uefa.com. Union of European Football Associations. 13. 2. 2007. Приступљено 3. 12. 2008. 
  3. ^ „Regulations of the UEFA European Under-21 Championship 2007/09” (PDF). uefa.com. Union of European Football Associations. Приступљено 3. 12. 2008. 
  4. ^ а б UEFA.com (2008-10-15). „Lineup complete for 2009 Under-21 finals”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-18. 
  5. ^ а б в UEFA.com (2008-09-10). „U21 play-off picture complete”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-18. 
  6. ^ „Spanien, England och Italien blev seedade”. svenskfotboll.se (на језику: Swedish). Svenska Fotbollförbundet. 28. 11. 2008. Архивирано из оригинала 08. 12. 2008. г. Приступљено 2. 12. 2008. 
  7. ^ UEFA.com (2009-04-23). „New U21 stadiums up and running”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-18. 
  8. ^ а б UEFA.com (2009-04-15). „Sweden gears up for U21 finals”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-18. 
  9. ^ „Sweden's five cities fit for 2009”. uefa.com. Union of European Football Associations. 8. 2. 2007. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]