Духовна музика
Духовна музика се изводи и компонује у религијске сврхе.[1] Ритуална музика, духовна или не, се изводи и компонује за ритуале. Религиозне песме су описане као извор снаге, као и средство за ублажавање бола, побољшање расположења и помоћ у откривању смисла нечије патње. Док се стил и жанр увелико разликују у различитим традицијама, верске групе и даље деле различите музичке праксе и технике.
Религијска музика поприма многе облике и варира у различитим културама. Религије као што су ислам, јудаизам и синизам то показују, раздвајајући је на различите облике и стилове музике који зависе од различитих верских пракси.[2][3][4] Религијска музика у различитим културама описује њену употребу сличних инструмената, који се користе у складу са стварањем ових мелодија. бубњеви (и бубњање), на пример, се често виђају у бројним религијама као што су растафари и синизам, док се дувачки инструменти (рог, саксофон, труба и варијације таквих) могу наћи у исламу и јудаизму.[5][6]
У свакој религији, сваки облик религиозне музике, унутар одређене религије, разликује се за различите сврхе. На пример, у исламској музици, неке врсте музике се користе за молитву, док се друге користе за прославе.[7] Слично, оваква варијација је присутна међу многим другим религијама.
Хришћанска музика
[уреди | уреди извор]Према неким научницима, најранија музика хришћанства била је музика јеврејског богослужења, са примесама сиријског утицаја.[8] Сматра се да је ова музика била између певања и говорења, или говорења са неком ритуалном каденцом[9]. Ипак, постоји још једно мишљење које сматра да је хришћанска црквена музика настала из аскетских монашких редова.[10]
Хришћанска музика је музика која је писана како би исказала персоналну или заједничку веру у хришћанство. Неке од честих тема хришћанске музике су похвале, богослужења, покајање и ламенти; и њене форме варирају у различитим деловима света.
Као и све остале музичке форме, стварање, извођење, важност, па чак и дефиниција хришћанске музике варира у зависности од културе и друштвеног контекста. Хришћанска музика се изводи и компонује за разне сврхе, од естетског задовољства до религијског или церемонијалног окупљања.
Исламска музика
[уреди | уреди извор]Исламске "песме" потичу од молитва. Молитве се изводе кроз окретање ка Меки и са коленима на поду у поклонима и рецитовању Светих речи из Курана.[11] Ове молитве дешавају се дневно (пет пута на дан) и окупљају вернике кроз мелодичне молитве које је често обухвате својом јачином и читав град. У исламу импликација коју носи молитва лежи у томе да је она ритуална, јер директно носи Божију реч која се треба изводити како колективно, тако и индивидуално.[11]
Историја исламске молитве
[уреди | уреди извор]"Шта могу рећи о њиховој молитви? Они се моле са таквом фокусираношћу и посвећеношћу да док сам их посматрао остао без даха.", рекао је Риколд де Монте 1228. године.[11] Уметност исламске молитве лежи у слављењу Бога. Al Salat је најчешће коришћена реч која се односи на институционализовану молитву и једна је од најстаријих молитва у исламском свету[12]. На исламске молитве, традиције, обичаје и идеје утицале су абрахамске религије[13]. Исламска молитва настала је када је пророк Мухамед (Божији гласник), по предању, у пећини богослужио Алаху. Верује се да је кроз овај чин богослужења Мухамед комуницирао са абрахамским пророком Мојсијем.[11] Данас ове молитве изводе се у рецитовању Курана и песама написаним од пророка.
Ширење исламске молитве
[уреди | уреди извор]Ислам се ширио кроз Арабију уз помоћ пророка, кроз трговинске путеве попут Пута свиле и кроз конфликте и рат. Кроз Пут свиле трговци и чланови ране муслиманске вере стигли су до Кине и подигли џамије око 627. године нове ере.[14] Како су са Блиског истока мушкарци долазили у Кину, женили су се Азијанткама, што је довело до ширења вере и исламске традиције.
Сик музика
[уреди | уреди извор]Сик музика је киртанска варијанта певања химни из централног текста сикизма Гуру Грант Сахиба.
Са стварањем и извођењем почела је у касном 16. веку кроз музичке експресије мистичне поезије, уз музички инструмент рабаб. Изводио ју је Баи Мардана, пратилац Гуруа Нанака - оснивача сикизма.[15] Пратећи Нанака, сви сикистички гуруи певали су у класичном и фолклорном стилу, у пратњи перкусија или жичаних инструмената. Текст је био главна фигура и он је био најбитнији, док је музика имала споредну улогу.
Јеврејска музика
[уреди | уреди извор]Најранија музика у синагоги била је заснована на истом систему као она која је извођена у Храму у Јерусалему. Традиционално постоји музика која се изводи у синагогама и она која се изводи кроз молитве, а постоји и посебан жанр музике - клезмер. Иако неки елементи јеврејске музике датирају из библијских времена, диференцијације у ритму и звуку могу бити узроковане и самом локацијом јеврејске заједнице. У 19. веку религијска реформа увела је црквену музику у стилу класичне музике. У отприлике то време, академици су почели да се баве и тим питањем у оквиру етномузикологије. Јеврејска музика диференцира кроз јеврејске заједнице и данашњи извођачи ове музике свесни су ових различитих утицаја.
Шинто музика
[уреди | уреди извор]Шинто музика је церемонијална музика шинтоизма (шинто(神道)). Шинтоизам је нативна религија Јапана.
Кагура или "забава за богове" укључује музику, плес и поезију.
Форме варирају за различите фестивале и празнике, а потичу чак из осмог века наше ере.
Будистичка музика
[уреди | уреди извор]Будистичка музика је музика креирана или инспирисана будизмом и део је будистичке уметности.
Зороастријска музика
[уреди | уреди извор]Музика је у зороастризму била од самог оснивања ове религије. Пре доласка ислама у Персију постоје списи који потврђују да је зороастризам одвећ познавао хорске и соло наступе. Већина ових песама се не изводи, али остају забележене и познате данас. Текстови ових песама налазе се или у Авести или Гатасу.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Religious Music Genre Overview | AllMusic". AllMusic. Retrieved 2018-06-09.
- ^ A. Rasheid, Omar. „Muslim Prayer and Public Spheres: An Interpretation of the Quranic Verse 29:45”. Interpretation: A Journal of Bible and Theology. 68: 41.
- ^ „Jewish Sacred Music | Sacred Music Radio” (на језику: енглески). 2013-08-28. Приступљено 2022-05-20.
- ^ „InKAS – Korean shamanism”. inkas.org. Приступљено 2022-05-04.
- ^ „Instruments | Hong Kong Quanzhen Temples Taoist Ritual Music”. daoistmusichk.org. Приступљено 2022-05-04.
- ^ „BBC – Religions – Rastafari: Worship and customs”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-09.
- ^ „Muslim Call to Prayer | Smithsonian Folkways Magazine”. folkways.si.edu (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-28.
- ^ Conomos 2003
- ^ Foley 2008,[page needed].
- ^ Taruskin and Gibbs 2013, p. 9.
- ^ а б в г A. Rasheid, Omar. "Muslim Prayer and Public Spheres: An Interpretation of the Quranic Verse 29:45". Interpretation: A Journal of Bible and Theology. 68: 41.
- ^ Khalee, Mohammed (1999). "The Foundation of Muslim Prayer". Medieval Encounters. 5.
- ^ Hienz, Justin (August 2008). "SIXTH AND SEVENTH CENTURY RELIGIOUS INFLUENCES ON THE SALĀT RITUAL". THE ORIGINS OF MUSLIMS PRAYER.
- ^ waheed. "Islam Enters the Far East - The Religion of Islam". www.islamreligion.com. Retrieved 2018-10-16.
- ^ Christopher Shackle; Arvind Mandair. Teachings of the Sikh Gurus: Selections from the Sikh Scriptures. Routledge. 2013. стр. xxiii—xxiv. ISBN 978-1-136-45108-9.
Литература
[уреди | уреди извор]- Conomos, Dimitri (2003). "Early Christian and Byzantine Music: History and Performance". Monachos.net (February). Reprinted Archdiocesan School of Byzantine Music: Greek Orthodox Archdioces of America, 15 November 2012 (accessed 7 October 2016).
- Foley, Edward (2008). From Age to Age: How Christians Have Celebrated the Eucharist. Liturgical Press; Collegeville. ISBN 978-0-8146-3078-5.
- Taruskin, Richard; Gibbs, Christopher (2013). The Oxford History of Western Music (College изд.). New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-509762-7.
- Fertonani, Cesare; Raffaele Mellace; Cesare Toscani, ур. (2014). La Musica Sacra nella Milano del Settecento. Atti del convegno internazionale. Milano, 17-18 maggio 2011. Cantar sottile 3. Milan: LED Edizioni Universitaire. ISBN 978-88-7916-658-4.
- Chen, Pi-Yen (2010). Chinese Buddhist monastic chants. Middleton, Wis.: A-R Editions. ISBN 9780895796721.
- Chen, Pi-yen (2002). „The contemporary practice of the Chinese Buddhist daily service: Two case studies of the traditional in the post-traditional world”. Ethnomusicology. 46 (2): 226—249. JSTOR 852780. doi:10.2307/852780.
- Indaratana Maha Thera, Elgiriye (2002). Vandana: The Album of Pali Devotional Chanting and Hymns (PDF). Penang, Malaysia: Mahindarama Dhamma Publication. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-11-14. г.
- Khantipalo, Bhikkhu (1982). Lay Buddhist Practice: The Shrine Room, Uposatha Day, Rains Residence (The Wheel No. 206/207). Kandy, Sri Lanka: Buddhist Publication Society. Transcribed (1995).
- Thanissaro Bhikkhu (trans.) (1997). AN 5.57, Upajjhatthana Sutta: Subjects for Contemplation.
- „Smot Poetry Chanting”. Cambodian Living Arts. 2014-01-22. Архивирано из оригинала 2014-07-14. г. Приступљено 2014-07-04.
- „Ghitassara”. Архивирано из оригинала 2007-11-21. г. Приступљено 2007-11-09.
- Loori, John Daido (2007). „Symbol and Symbolized”. Mountain Record: The Zen Practitioner's Journal. XXV (2). Архивирано из оригинала 2010-11-15. г.
- Yasuda, Joshu; Anzan, Hoshin. „Gabyo: Painted Rice Cakes by Eihei Dogen Zenji”. White Wind Zen Community. Архивирано из оригинала 2008-03-07. г. Приступљено 2008-03-26.
- Loori, John Daido (1997). „Zen Mountain Monastery Dharma Talk”. Mountain Record: The Zen Practitioner's Journal. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г.
- „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2015-07-22. г. Приступљено 2014-04-24.
- „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2015-09-23. г. Приступљено 2014-04-24.
- „Buddhism In America”. Time. 13. 10. 1997. Архивирано из оригинала 22. 11. 2008. г. Приступљено 25. 4. 2013.
- „The transcendental experience behind classical orchestras conducted by Sergiu Celibidache”. Приступљено 2021-03-30.
- „"Leonard Cohen Outs Himself As A Pseudo-Buddhist" on AllanShowlater.com”. 12. 7. 2020. Архивирано из оригинала 20. 07. 2023. г. Приступљено 31. 3. 2021.
- „Michael Jordan Touchdown Pass Interview”. 6. 4. 2017. Приступљено 5. 3. 2020.
- „Japanese Monastics Share Ancient Buddhist Sutras Through Modern Music”. Приступљено 31. 3. 2021.
- „Four Buddhist Composers”. 18. 2. 2020. Приступљено 31. 3. 2021.
- Larson, Kay (2012). Where the heart beats: John Cage, Zen Buddhism, and the inner life of artists. New York: Penguin Press. ISBN 9781594203404. Архивирано из оригинала 24. 05. 2021. г. Приступљено 19. 07. 2023.
- „Beyond Singing: The Journey”. Beyond Singing. Архивирано из оригинала 2009-11-05. г. Приступљено 2009-09-20.<