Дивљи канаринац
| Дивљи канаринац | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Passeriformes |
| Породица: | Fringillidae |
| Род: | Serinus |
| Врста: | S. canaria
|
| Биномно име | |
| Serinus canaria | |
Дивљи канаринац, такође називан острвски канаринац и обичан канаринац (лат. Serinus canaria) је мала птица певачица која припада роду Serinus из породице Fringillidae. Главно станиште врсте су Канарска и Азорска острва, као и острво Мадеира. Углавном су жуто-зелене боје са браонкастим пругама по леђима, стим што их у заточеништву има и у другим бојама.
Ова птица је природни симбол Канарских острва заједно са канарском палмом.[2]
Опис
[уреди | уреди извор]Дивљи канаринац може бити дугачак од 10 до 12 cm са распоном крила од 21 до 23,7 cm и тежити од 8,4 до 24,3 g док је просечна тежина око 15 g.[3][4][5][6][7][8] Мужјаци имају жуто-зелену главу и доње делове тела, при чему су чело и лице претежно жути.[9] Предео око стомака је беличаст са тамним пругама по странама. Горњи делови су сиво-зелени и такође имају тамне пруге.[10] Женка је слична мужјаку али има сивљу главу и груди и доњи делови тела су мање жути. Младунчад су највећим делом браон боје са тамним пругама.
Око 10% је већи и дужи од свог рођака жутарице (Serinus serinus), перје му је више сиво и браон и има нешто краћа крила.[3]
Таксономија
[уреди | уреди извор]Карл фон Лине је први класификовао дивљег канаринца у својој књизи Systema Naturae. Лине је првобитно класификовао дивљег канаринца као подврсту жутарице (Serinus serinus) и доделио га роду зеба (Fringilla). Неколико деценија касније Жорж Кивје их је рекласификовао у род Serinus и они су преименовани. Најближи рођак дивљег канаринца је жутарица (Serinus serinus), ако се укрштају могу имати просечно око 25% репродуктивно способног потомства.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Дивљи канаринац је добио име по Канарским острвима, а не обратно. Име острва је изведеница латинске речи canariae insulae (срп. острво паса) које је први користио Арнобије, због великих паса које су држали становници острва.[11]
Распрострањеност и станиште
[уреди | уреди извор]Дивљи канаринац је ендемска врста и може се наћи само у региону Макаронезија у источном Антлантику (на Канарским острвима, Азорским острвима и острву Мадеири). На Канарским острвима има га на Тенерифима, Ла Гомери, Ла Палми, Јери, местимично на Гран Канарији и ретко на Лансароти и Фуертевентури где је тек од скоро почело њихово размножавање.[10][12] Уобичајен је на Мадеири укључујући и Порто Санто и „Пустињска острва” (порт. Ilhas Desertas) такође је примећен и на „Иле солважима” (порт. Ilhas Selvagens). Што се тиче Азора има га на свим острвима.[10] Процена популације је следећа: 80.000-90.000 пари на Канарским острвима, 30.000-60.000 пари на Азорским острвима и 4.000-5.000 пари на Мадеири.[3]
Има га у различитим стаништима од борових и ловорових шума до пешчаних дина. Најчешће се појављује у полуотвореним подручјима са малим дрвећем као нпр. воћњаци. Често се може наћи и у вештачким стаништима као што су паркови и баште.[3]
Понашање
[уреди | уреди извор]Парење
[уреди | уреди извор]Углавном се гнезде у групама где сваки пар брани један мали део територије. Гнезда која су купастог облика праве на висинама од 1–6 m (просечно 3–4 m) од земље на дрвећу или жбуновима.[10] Сакривено је лишћем и обично се налази на крају гране или на рачвастој грани. Направљено је од гранчица, траве, маховине и других биљних материјала укомбинованих са меким материјалима као што су коса и перје.[3]
На Канарским острвима јаја полажу од јануара до јула, на Мадеири од марта до јуна и од марта до јула на Азорским острвима. У гнездо полажу 3-4 јајета, а годишње одгаје 2-3 легла. Женка лежи на јајима 13-14 дана, а младунчад напуштају гнездо после 15-17 дана.[3]
Исхрана
[уреди | уреди извор]Хране се у јатима углавном трагајући за храном међу ниском вегетацијом. Углавном се храни семењем корова, трава и врста из рода фикуса. Хране се такође и другим биљним материјама као и малим инсектима.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ BirdLife International (2018). „Serinus canaria”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2018: e.T22720056A132137153. doi:10.2305/IUCN.UK.2018-2.RLTS.T22720056A132137153.en
.
- ^ „Ley 7/1991, de 30 de abril, de símbolos de la naturaleza para las Islas Canarias - in spanish”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2011. г. Приступљено 15. 11. 2016.
- ^ а б в г д ђ е Snow, D. W. & Perrins, C. M (1998). The Birds of the Western Palearctic. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-854099-1. concise ed.
- ^ Tubeworm (Lamellibrachia) longevity, ageing, and life history
- ^ „Canaries as Pets - Species Profile[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 20. 01. 2013. г. Приступљено 15. 11. 2016. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ http://mbe.oxfordjournals.org/content/16/1/2.full.pdf
- ^ CRC Handbook of Avian Body Masses. 1992. ISBN 978-0-8493-4258-5. by John B. Dunning Jr. (Editor). CRC Press .
- ^ Finches and Sparrows. 1999. ISBN 978-0691048789. by Peter Clement. Princeton University Press .
- ^ Clement, P., Harris, A., & and Davis, J (1993). Finches and Sparrows. ISBN 978-0-7136-8017-1.. Helm.
- ^ а б в г Tony Clarke, Chris Orgill & Tony Dudley (2006) Field Guide to the Birds of the Atlantic Islands, Christopher Helm, London.
- ^ Oxford English Dictionary
- ^ Clarke, Tony & Collins, David (1996). A Birdwatchers' Guide to the Canary Islands. ISBN 978-1-871104-06-6.. Prion, Huntingdon.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Canary videos, photos & sounds on the Internet Bird Collection
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
