Десетобој
| Атлетика Десетобој | |
|---|---|
   Десетобој комбинује четири дисциплине трчања, три дисциплине скакања и три дисциплине бацања. | |
| Светски рекорди | |
| Мушкарци |  Кевин Мајер 9126 поена (2018)[1] |
| Олимпијски рекорди | |
| Мушкарци |  Дамијан Ворнер 9018 поена (2021) |
| Рекорди светског првенства | |
| Мушкарци |  Ештон Итон 9045 поена (2015)[2][3][4] |
Десетобој или декатлон је атлетски вишебој (десет дисциплина) за мушкарце уведен као атлетска дисциплина 1884. године у САД. У програм Летњих олимпијских игара десетобој је први пут увршћен у Стокхолму 1912. Догађаји се одржавају два узастопна дана, а победници се одређују комбинованим учинком у свему. Учинак се оцењује на основу бодовног система у свакој дисциплини, а не на основу постигнуте позиције.[5] У десетобоју се такмиче углавном мушки спортисти, док се атлетичарке обично такмиче у седмобоју.[6][7]
Такмичење у десетобоју се одржава два дана по следећем распореду:
- први дан: 100 м, скок удаљ, бацање кугле, скок увис, 400 м
- други дан: 110 м препоне, бацање диска, скок мотком, бацање копља, 1.500 м
Традиционално, титулу „Највећег атлете света” добија онај који победи у десетобоју. Ово је почело када је Густав V из Шведске рекао Џиму Торпу: „Господине, ви сте највећи атлетичар на свету“ након што је Торп победио у десетобоју на Олимпијским играма у Стокхолму 1912. године.[8] Догађај је сличан петобоју одржаваном на Олимпијским играма у древној Грчкој,[9] и такође сличан такмичењу под називом „свеукупно“, које је одржавано на Аматерском првенству Сједињених Држава 1884. године.[10][11] Још један вишебој одржан је на Летњим олимпијским играма 1904. године.[12] Савремени десетобој се први пут појавио на Играма 1912.[13]
Рекорди у десетобоју
[уреди | уреди извор]
Према специјалним таблицама Међународне атлетске федерација (ИААФ), резултати се претварају у бодове и сабирају. Победник је атлетичар са највећим бројем бодова.[5]
Светски рекорди се званично воде од 1922. године.
Тренутни светски рекорд
- 9.126 бодова, Кевин Мајер,
Француска, Таланс, Француска 16. септембар 2018.
Резултати по дисциплинама код обарања светског рекорда
| Дисциплина | Резултат |
|---|---|
| 100 м | 10,55 с |
| скок удаљ | 7,80 м |
| бацање кугле | 16,00 м |
| скок увис | 2,05 м |
| 400 м | 48,42 с |
| 110 м препоне | 13,75 с |
| бацање диска | 50,54 м |
| скок мотком | 5,45 м |
| бацање копља | 71,90 м |
| 1.500 м | 4:36,11с |
Тренутни рекорд Србије
- 8275 Михаил Дудаш - Светско првенство Москва,
Русија, 10. август/11. август 2013.
- Резултати по дисциплинама при обарању рекорда Србије: 100 m (10,67 s), скок удаљ (7,51 m), бацање кугле (13,45 m), скок увис (1,96 m), 400 m (47,73 s), 110 m препоне (14,59 s), бацање диска (44,06 m), скок мотком (4,90 m), бацање копља (59,06 m), 1.500 m (4:26,62 s)
Списак најбољих десетобојаца
[уреди | уреди извор](15 најбољих резултата у десетобоју свих времена, стање на дан 8. децембра 2023.)[14]
| Бодови | Атлетичар | Држава | Место, Држава | Датум |
|---|---|---|---|---|
| 9.126 | Кевин Мајер | Француска
|
Таланс, Француска | 16. септембар 2018. |
| 9.045 | Ештон Итон | САД |
Пекинг, Кина | 29. август 2015. |
| 9.026 | Роман Шебрле |  Чешка |
Гецис, Аустрија | 27. мај 2001. |
| 9.018 | Демијен Ворнер | Канада |
Токио, Јапан | 5. август 2021. |
| 8.994 | Томаш Дворжак | Чешка |
Праг, Чехословачка | 4. јул 1999. |
| 8.909 | Пирс Лепаж | Канада |
Будимпешта, Мађарска | 26. август 2023. |
| 8.891 | Дан О’Брајен | САД |
Таланс, Француска | 9. септембар 1992. |
| 8.867 | Герет Скантлинг | САД |
Фејетвил, САД | 7. мај 2022. |
| 8.836 | Лео Нојгебауер |  Немачка |
Остин, САД | 8. јун 2023. |
| 8.832 | Брајан Клеј | САД |
Јуџин, САД | 30. јун 2008. |
| 8.815 | Ерки Нол |  Естонија |
Едмонтон, Канада | 7. август 2001. |
| 8.811 | Дејли Томпсон |  Уједињено Краљевство |
Штутгарт, Западна Немачка | 28. август 1986. |
| 8.790 | Треј Харди | САД |
Берлин, Немачка | 20. август 2009. |
| 8.784 | Том Папас | САД |
Пало Алто, САД | 22. јун 2003. |
| 8.756 | Линдон Виктор |  Гренада |
Будимпешта, Мађарска | 26. август 2023. |
Победници светских првенстава
[уреди | уреди извор]- Хелсинки 1983. — Дејли Томпсон
Уједињено Краљевство, 8.666 - Рим 1987. — Торстен Фос
Источна Немачка, 8.680 - Токио 1991. — Дан О’Брајен
САД, 8.812 СР - Штутгарт 1993. — Дан О’Брајен САД, 8.817 СР
- Гетеборг 1995. — Дан О’Брајен САД, 8.695
- Атина 1997. — Томаш Дворжак
Чешка, 8.837 СР - Севиља 1999. — Томаш Дворжак Чешка, 8.744
- Едмонтон 2001. — Томаш Дворжак Чешка, 8.902 СР
- Париз 2003. — Том Папас САД, 8.750
- Хелсинки 2005. — Брајан Клеј САД, 8.732
- Осака 2007. — Роман Шебрле Чешка, 8.676
- Берлин 2009. — Треј Харди САД, 8.790
- Тегу 2011. — Треј Харди САД, 8.607
- Москва 2013. — Ештон Итон САД, 8.809
- Пекинг 2015. — Ештон Итон САД, 9.045 СР
- Лондон 2017. — Кевин Мајер Француска, 8.768
- Доха 2019. — Никлас Каул
Немачка, 8.691 - Јуџин 2022. — Кевин Мајер Француска, 8.816
- Будимпешта 2023. — Пирс Лапаж
Канада, 8.909
Олимпијски победници
[уреди | уреди извор]- Стокхолм 1912. — Џим Торп САД, 8412,955
- Антверпен 1920. — Хелге Левланд
Норвешка, 6804,355 - Париз 1924. — Харолд Озборн САД, 7710,775
- Амстердам 1928. — Паво Ирјела
Финска, 8053 - Лос Анђелес 1932. — Џим Бауш САД, 8462,23
- Берлин 1936. — Глен Морис САД, 7.900
- Лондон 1948. — Роберт Матајас САД, 7.139
- Хелсинки 1952. — Роберт Матајас САД, 7.887
- Мелбурн 1956. — Милтон Кембел САД, 7.937
- Рим 1960. — Рафер Џонсон САД, 8.392
- Токио 1964. — Вили Холдорф
Немачка, 7887 - Мексико Сити 1968. — Бил Томеј САД, 8193
- Минхен 1972. — Николај Авилов
Совјетски Савез, 8.454 СР / ОР - Монтреал 1976. — Брус Џенер САД, 8.618 СР / ОР
- Москва 1980. — Дејли Томпсон Уједињено Краљевство, 8.495
- Лос Анђелес 1984. — Дејли Томпсон Уједињено Краљевство, 8.798 (8.847 СР по старим таблицама)
- Сеул 1988. — Кристијан Шенк Источна Немачка, 8.488
- Барселона 1992. — Роберт Змелик Чешка, 8.611
- Атланта 1996. — Дан О’Брајен САД, 8.824
- Сиднеј 2000. — Ерки Нол
Естонија, 8.641 - Атина 2004. — Роман Шебрле Чешка, 9.026 СР / ОР
- Пекинг 2008. — Брајан Клеј САД, 8.791
- Лондон 2012. — Ештон Итон САД, 8.869
- Рио де Жанеиро 2016. — Ештон Итон САД, 8.893
- Токио 2020. — Демијан Ворнер Канада, 9.018
.svg){kind=small}
Види још
[уреди | уреди извор]- Освајачи олимпијских медаља у атлетици — десетобој
- Освајачи медаља на светским првенствима у атлетици на отвореном — десетобој
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „World Records ratified”. IAAF. 26. 10. 2018. Приступљено 28. 10. 2018.
- ^ „Decathlon Results”. USATF. 23. 6. 2012. Архивирано из оригинала 12. 9. 2012. г. Приступљено 24. 6. 2012.
- ^ „World record for Eaton, dramatic wins for Jeter and Harper in Eugene – US Olympic Trials, Day 2”. IAAF. 24. 6. 2012. Приступљено 25. 6. 2012.
- ^ Chavez, Chris (28. 8. 2015). „Ashton Eaton sets decathlon world record; wins gold in Beijing”. Sports Illustrated. Приступљено 17. 5. 2016.
- ^ а б „Decathlon”. Encarta. 2008. Архивирано из оригинала 28. 10. 2009. г. Приступљено 6. 8. 2008.
- ^ „Heptathlon – Definition”. Merriam-webster.com. 2012-08-31. Приступљено 2013-08-18.
- ^ „IAAF Scoring Tables for Combined Events” (PDF). IAAF. април 2004. стр. 15. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 9. 2008. г. Приступљено 5. 8. 2012.
- ^ Flatter, Ron. „Thorpe preceded Deion, Bo”. espn.com. Приступљено 11. 12. 2020.
- ^ Waldo E. Sweet, Erich Segal (1987). Sport and recreation in ancient Greece. Oxford University Press.. . (p37). Retrieved on 7 May 2011.
- ^ „USA Outdoor Track & Field Champions: Men's All-Around”. USA Track & Field. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 21. 7. 2015.
- ^ Zarnowski, Frank (2005). All-around Men: Heroes of a Forgotten Sport. Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-5423-9.
- ^ „Athletics at the 1904 St. Louis Summer Games: Men's All-Around Championship”. Sports Reference LLC. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 21. 7. 2015.
- ^ „Athletics at the 1912 Stockholm Summer Games: Men's Decathlon”. Sports Reference LLC. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 21. 7. 2015.
- ^ „Decathlon - men - senior - outdoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-12-08.
Литература
[уреди | уреди извор]- „IAAF Scoring Tables for Combined Events” (PDF). IAAF. април 2004. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 9. 2008. г. Приступљено 9. 5. 2009.
- „12th IAAF World Championships In Athletics: IAAF Statistics Handbook” (PDF). Berlin: IAAF. 2009. стр. 546, 559—60, 649. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 8. 2009. г. Приступљено 7. 5. 2011.
- „Decathlon - men - senior - outdoor - all-time”. Top lists. IAAF. Приступљено 17. 5. 2016.
- Hymans, Richard; Matrahazi, Imre (2015). „Progression of IAAF World Records” (PDF). стр. 217. Приступљено 8. 1. 2019.
- Reinmuth, Gary (17. 5. 1986). „Hingsen objects”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 22. 01. 2017. г. Приступљено 17. 5. 2016.
- 1906 Athina Summer Games. Sports Reference. Retrieved on 2014-02-07.
- Athletics at the 1906 Athina Summer Games: Men's Pentathlon (Ancient). Sports Reference. Retrieved on 2014-05-22.
- Eric Lemming. Sports Reference. Retrieved on 2014-05-22.
- Athletics Athletics Men's Pentathlon Medalists. Sports Reference. Retrieved on 2014-05-22.
- Athletics Men's Decathlon Medalists. Sports Reference. Retrieved on 2014-05-22.
- Athletics Men's All-Around Championship Medalists. Sports Reference. Retrieved on 2014-05-22.
- Athletics Women's Pentathlon Medalists. Sports Reference. Retrieved on 2014-05-22.
- Athletics Women's Heptathlon Medalists. Sports Reference. Retrieved on 2014-05-22.
- Mallon, Bill (2012). TRACK & FIELD ATHLETICS - OLYMPIC RECORD PROGRESSIONS. Track and Field News. Retrieved on 2014-02-07.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- IAAF decathlon homepage
- IAAF list of decathlon records in XML
- Team Decathlon website
- Decathlon splits of Olympic, World and European medalists
- A downloadable Excel spreadsheet of multi-event scoring and age grading is available from the creator, Stefan Waltermann
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
