Пређи на садржај

Департмани Колумбије

С Википедије, слободне енциклопедије
Департмани Колумбије и главни дистрикт
Distrito Capital y los Departamentos de Colombia (Spanish)
КатегоријаУнитарна држава
Локација Колумбија
Чланице32 департмана
1 дистрикт
Становништво6,407,102
Области10.966.500 km²
ВладаВлада

Колумбија је подељена на 32 департмана и један дистрикт (Богота).

Историја

[уреди | уреди извор]

Територијална организација Колумбије изгласана је 1886. године. Некада је Колумбија била подељена на мале колумбијске државе: Антикоа, Боливар, Каока, Кундинамарка, Магдалена, Панама, Сантандер и Толима.[1] Нова потписана конституција државе уклања федерализам, спаја све државе и ствара департмане. Неколико година касније, Панама постаје ѕнезависна држава и постаје Република Панама.[2] Департман Атлетико је створен 11. априла 1905. године након што је председник државе Рафаел Рејес одлучио да номинује гувернера за овај департман. Током историје држеве Колумбије су се мењале што је представљало велики проблем становницима и као и локализацији њихових кућа. Мењањем назива департмана и границе истих,[3] становници нису знали којем департману ће припасти. С временом устав Колумбије ограничио је све департмане и тиме је држава учврстила своје границе. Данас се департмани састоје од више општина. Сваки департман има гувернера који се бира сваке четврте године.

Списак департмана

[уреди | уреди извор]
Број Департман Гувернор Демократска странка Главни град Простор (km²) Популација Датум Застава
00 Богота[4] Клаудиа Лопез Green Богота 1.587 7.412.566 1538
01 Амазониас Жезус Галиндо Coalición 'Juntos por el Amazonas' Летисиа[5] 109.665 76.589 1991
02 Антиоква Анибан Гавириа Coalición 'Es el Momento de Antioquia' Меделин[6] 63.612 6.407.102 1826
03 Араука Хосе Факундо Coalición 'Unidos por Arauca' Араука[7] 23.818 262.174 1991
04 Атлантико Елза Ногера Coalición 'La Clave es la Gente' Баранкила[8] 3.388 2.535.517 1910
05 Боливар Винцент Антонио Conservative Картагена[9] 25.978 2.070.110 1857
06 Бојака Рамеро Багадам Green Тунђа[10] 23.189 1.217.376 1539
07 Калдас Луис Карлос Coalición 'Unidos por Caldas' Манизалес 7.888 998.255 1905
08 Какета Алфурио Гаска Conservative Флоренција[11] 88.965 401.849 1982
09 Касанаре Салоном Андреас CD Јопал 44.640 420.504 1991
10 Каука Елиас Ларахондо Coalición 'Porque Sí es Posible' Попајан[12] 29.308 1.464.488 1857
11 Касар Луис Алберто Гнеко Coalición 'Alianza por el Cesar' Валедупар[13] 22.905 1.200.574 1967
12 Шоко Ариал Парасиос Coalición 'Generando Confianza por un Mejor Chocó' Квибидо[14] 46.530 534.826 1947
13 Кордоба Орландо Давид Бетарес Liberal Монтериа 25.020 1.784.783 1952
14 Кудинамарка Никола Гарсиас Бурстос Coalición 'Gran Cundinamarca' Богота 24.210 2.919.060 1857
15 Гуениа Жуан Калос Хижан De La U Инирида 72.238 48.114 1963
16 Гуавиаре Хејдер Јовани CR San José del Guaviare   53.460 82.767 1991
17 Хуила Ерник Дусан Coalición 'Huila Crece' Неива 19.890 1.100.386 1905
18 Ла Гађира Немесио Ројс Coalición 'Un Cambio por La Guajira' Риохаша 20.848 880.560 1965
19 Магдалена Карлос Кајиседо G.S.C. Fuerza Ciudadana - Magdalena Санта Марта 23.188 1.341.746 1824
20 Мета Зулуага De La U Вилавиценцио 85.635 1.039.722 1960
21 Nariño Jhon Alexander Rojas Coalición 'Mi Nariño' Пасто 33.268 1.630.592 1904
22 Ноте де Сантадер Серано Герено Conservative Кукута 21.658 1.491.689 1910
23 Путумајо Буанарес Розено Coalición 'Así es el Putumayo, Tierra de Paz' Мокоа 24.885 348.182 1991
24 Квиндио Роберто Јаиро Liberal Армениа 1.845 539.904 1966
25 Ризаралда Салзар Осарио Conservative Переира 4.140 943.401 1966
26 Сан Андреас провинција   Everth Julio Hawkins Coalición 'Todos por un Nuevo Comienzo' Сан Андреас 52 61.280 1991
27 САнтадер Маорисио Агилар Coalición 'Siempre Santander' Букараманга 30.537 2.184.837 1857
28 Сукр Хектор Олимпио Liberal Синселеђо 10.917 904.863 1966
29 Толима Жозе Рикардо Conservative Ибаге 23.562 1.330.187 1886
30 Вале дел Каука Клара Руз Coalición 'Todos por el Valle del Cauca' Кали 22.140 4.475.886 1910
31 Вопре Елисер Перез CD Миту[15] 54.135 40.797 1991
32 Вишада Алваро Алвер Coalición 'Álvaro León Sabe Como Es' Пуерто Карено[16] 100.242 107.808 1991

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Compilación de la Legislación Aplicable al Distrito Capital :: RÈgimen Legal de Bogotá”. www.alcaldiabogota.gov.co. Приступљено 10. 4. 2021. 
  2. ^ Díaz, Marco E. Cortés. La anexión de los 6 municipios vecinos a Bogotá en 1954 (на језику: шпански). Univ. Nacional de Colombia. ISBN 978-958-701-695-6. 
  3. ^ Heraldo, El. „Comienza la era de la regionalización”. EL HERALDO (на језику: шпански). Приступљено 10. 4. 2021. 
  4. ^ „Compilación de la Legislación Aplicable al Distrito Capital :: RÈgimen Legal de Bogotá”. www.alcaldiabogota.gov.co. Приступљено 10. 4. 2021. 
  5. ^ „dane.gov.” (PDF). Dane. Приступљено 10. 4. 2021. 
  6. ^ „medellin const” (PDF). Constitution.gouv. Приступљено 10. 4. 2021. 
  7. ^ „Arauca”. www.dane.gov.co. Архивирано из оригинала 08. 04. 2020. г. Приступљено 10. 4. 2021. 
  8. ^ „Barranquilla - intangible heritage - Culture Sector - UNESCO”. web.archive.org. 5. 7. 2018. Архивирано из оригинала 05. 07. 2018. г. Приступљено 10. 4. 2021. 
  9. ^ „Biblioteca Luis Ángel Arango”. web.archive.org. 23. 9. 2006. Архивирано из оригинала 23. 09. 2006. г. Приступљено 10. 4. 2021. 
  10. ^ „Touca”. boyaca.gov. 
  11. ^ „Population” (PDF). www.dane.gov.co. 
  12. ^ „Popayan, Colombia appointed first UNESCO City of Gastronomy: UNESCO Culture Sector”. portal.unesco.org. Приступљено 10. 4. 2021. 
  13. ^ Forero, Juan (20. 12. 2004). „From Colombia's Upper Class, Rebel and His Foil Diverged”. The New York Times. Приступљено 10. 4. 2021. 
  14. ^ „Colombia: Departments, Municipalities, Cities, Localities, Metropolitan Areas - Population Statistics in Maps and Charts”. www.citypopulation.de (на језику: енглески). Приступљено 10. 4. 2021. 
  15. ^ Civil, Registraduría Nacional del Estado. „Registraduría Nacional del Estado Civil -”. Registraduria Nacional del Estado Civil (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 10. 04. 2021. г. Приступљено 10. 4. 2021. 
  16. ^ „Puerto Carreño - Vichada”. web.archive.org. 28. 9. 2007. Архивирано из оригинала 28. 09. 2007. г. Приступљено 10. 4. 2021.