Пређи на садржај

Глума

С Википедије, слободне енциклопедије
Сара Бернар као Хамлет

Глума је психички процес деловања појединца на сопствене карактерне особине да би искрено одговорио на задате имагинарне околности. Глумци или глумице су особе запослене у позоришту, телевизији, филму или било којем другом приповедачком медију, који казују причу кроз лик и кроз изговарање или певање писаног текста. Глума се може ослањати и на говор тела, па текст и вербална комуникација нису увек нужни.

Глума је и назив који користимо за скуп глумачких вештина помоћу којих глумац обликује лик у неком сценском делу.

Већина раних извора на Западу који истражују уметност глуме (Грчки: ὑπόκρισις, hypokrisis) разматрају је као део реторике.[1]

Систем глуме

[уреди | уреди извор]

Суштина глуме је потиснути себе да би могли постати неко други. Свест о томе да убеђења граде карактер, као и сећање на време када нису имали изграђен карактер глумцима помаже да схвате да се најпре морају психички вратити у своје детињство и почети да размишљају као деца. По способности да се врати у такво стање мери се квалитет глумца, неки од највећих глумаца који су глумили крајње тешке драмске улоге у ствари су омиљени дечји глумци. Из тог стања глумац полако почиње прихватати карактер лика који треба тумачити. Предрасуде и убеђења лика некада су видљива из самога текста где лик истиче своје идеале, док се у другим случајевима карактер поприма уживљавањем у сваку мисао исказану у тексту, мозаик мисли се склапа и добија се карактер. Једна од највећих грешака у размишљању глумца почетника јесте да је глума, нарочито позоришна посвећена публици. Публика је у ствари извор енергије коју глумац прихвата док је на сцени, каналише је током интеракције на подијуму и враћа публици. Најбољи начин да публика схвати поруку сцене јесте да преузме вибрације које су прошле кроз интеракцију ликова. Глума се у ствари игра за интеракцију. Интеракција глуме зрачи у свим правцима и помаже да свако осети оно што је осећао писац током писања дела.

Биографије и аудиције

[уреди | уреди извор]

Глумци и глумице морају да направе биографију када се пријављују за улоге. Глумачки животопис се веома разликује од уобичајеног животописа; генерално је краћи, са списковима уместо параграфа, и требало би да има слику главе на полеђини.[2] Понекад резиме садржи и кратак снимак од 30 секунди до 1 минута који приказује способности глумаца, тако да регрутни редитељ може да види претходне представе, ако их има. У биографији глумаца је потребно да се наведу пројекти у којима је особа раније глумила, као што су представе, филмови или емисије, као и посебне вештине и њихове контакт информације.[3]

Аудиција је чин извођења било монолога или стране (редова за један лик)[4] које шаље регрутни режисер. Аудиција подразумева показивање умећа глумца да се представи као друга особа; може трајати само два минута. За позоришне аудиције то може бити дуже од два минута, или могу извести више од једног монолога, јер сваки регрутни режисер може имати различите захтеве за глумце. Глумци би требало да иду на аудиције обучени за улогу, како би регрутном режисеру било лакше да их визуализује као лик. За телевизију или филм морају да прођу кроз више од једне аудиције. Често се глумци позивају на другу аудицију у последњем тренутку, и дају им се текстови истог јутра или претходне ноћи. Аудиција може бити стресан део глуме, посебно ако неко није обучен за аудицију.

Проба

[уреди | уреди извор]

Проба је процес у којем глумци припремају и вежбају представу, истражујући преокрете сукоба између ликова, тестирајући специфичне радње у сцени и проналазећи средства за преношење одређеног смисла. Неки глумци настављају да увежбавају сцену током целе представе како би сцену задржали свежом у својим мислима и узбудљивом за публику.[5]

Публика

[уреди | уреди извор]

Познато је да критичка публика са процењивачким гледаоцима изазива стрес код глумца током извођења,[6] (погледајте Бод & Брутен). Бити пред публиком која дели причу чини глумце изузетно рањивим. Шокантно, глумац обично оцењује квалитет свог наступа више од својих гледалаца.[7] Откуцаји срца су генерално увек виши током наступа са публиком у поређењу са пробом, али оно што је занимљиво је да ова публика такође изазива већи квалитет извођења. Једноставно речено, док јавни наступи изазивају изузетно висок ниво стреса код глумаца (више од оних аматерских), стрес заправо побољшава перформансе, подржавајући идеју „позитивног стреса у изазовним ситуацијама“.[8]

Откуцаји срца

[уреди | уреди извор]

У зависности од тога шта глумац ради, његов или њен број откуцаја срца ће варирати. Ово је начин на који тело реагује на стрес. Пре шоа долази до повећања броја откуцаја срца због анксиозности. Док глуми глумац има појачан осећај изложености што ће повећати извођачку анксиозност и повезано физиолошко узбуђење, као што је број откуцаја срца.[9] Пулс се повећава током представа више него на пробама због повећаног притиска, који се јавља због чињенице да представа има потенцијално већи утицај на каријеру глумца.[9] Након емисије може се видети смањење срчане фреквенције због закључка активности изазивања стреса. Често се откуцаји срца враћају у нормалу након завршетка представе или перформанса;[10] међутим, током аплауза након наступа долази до брзог скока стопе откуцаја срца.[11] То се може видети не само код глумаца већ и код јавних говора и музичара.[10]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Csapo and Slater (1994, 257); hypokrisis, which literally means "acting," was the word used in discussions of rhetorical delivery.
  2. ^ „How To Make An Acting Resume That Works For You”. Daily Actor (на језику: енглески). Приступљено 2017-11-16. 
  3. ^ Kantilaftis, Helen (2015-08-27). „How to Make An Actor Demo Reel”. Student Resources (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-30. 
  4. ^ „What Are the Sides for Acting Auditions? (Showbiz Term of the Day)”. www.youryoungactor.com. Приступљено 2017-11-16. 
  5. ^ „Rehearsal”. 
  6. ^ Bode, D; Brutten, E (1963). „A palmar sweat investigation of the effect of audience variation upon stage fright”. Speech Monographs. 30 (2): 92—96. doi:10.1080/03637756309375363. 
  7. ^ Konijin, Elly A. (1991). „What's on between the actor and his audience? Empirical Analysis of emotion processes in the theatre”. Ур.: Wilson, Glenn D. Psychology and Performing Arts. Swets & Zeitlinger. ISBN 978-0312653163. 
  8. ^ Richard S. Lazarus; Folkman, Susan (15. 3. 1984). stress, appraisial and coping. New York Springer. 
  9. ^ а б Yoshie, M (2009). „Music performance anxiety in skilled pianists: effects of social-evaluative performance situation on subjective, autonomic, and electromyographic reactions”. Exp Brain Res. 199 (2): 117—26. PMID 19701628. S2CID 12759663. doi:10.1007/s00221-009-1979-y. 
  10. ^ а б Wells, Ruth (4. 10. 2012). „Matter Over Mind: A Randomised-Controlled Trial of Single-Session Biofeedback Training on Performance Anxiety and Heart Rate Variability in Musicians”. PLOS ONE. 7 (10): e46597. Bibcode:2012PLoSO...746597W. PMC 3464298 Слободан приступ. PMID 23056361. doi:10.1371/journal.pone.0046597 Слободан приступ. 
  11. ^ McKinney, Mark (1983). „The Effects of Audience Size on High and Low Speech-Anxious Subjects During an Actual Speaking Taks”. Basic and Applied Social Psychology. 4 (1): 73—87. doi:10.1207/s15324834basp0401_6. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Boleslavsky, Richard (1933). Acting: the First Six Lessons. New York: Theatre Arts,. (1987) Boleslavsky, Richard (1933). Acting: The First Six Lessons. Taylor & Francis. ISBN 0-878-30000-7. .
  • Benedetti, Jean. 1999. Stanislavski: His Life and Art. Revised edition. Original edition published in 1988. Benedetti, Jean (1990). Stanislavski: A Biography. London: Methuen. ISBN 0-413-52520-1. .
  • Brustein, Robert. 2005. Letters to a Young Actor. Brustein, Robert Sanford (фебруар 2005). Letters to a Young Actor: A Universal Guide to Performance. New York: Basic Books. ISBN 0-465-00806-2. .
  • Csapo, Eric, and William J. Slater. 1994. The Context of Ancient Drama.. Csapo, Eric; Slater, William J. (1995). The Context of Ancient Drama. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 0-472-08275-2. .
  • Elam, Keir. 1980. The Semiotics of Theatre and Drama. New Accents Ser. Elam, Keir (јануар 1980). The Semiotics of Theatre and Drama. London and New York: Methuen. ISBN 0-416-72060-9. .
  • Hagen, Uta and Haskel Frankel. 1973. Respect for Acting.. Hagen, Uta; Frankel, Haskel (15. 9. 1973). Respect for Acting. New York: Macmillan. ISBN 0-025-47390-5. .
  • Halliwell, Stephen, and trans., ур. (1995). Aristotle. ISBN 978-0-674-99563-5. . Poetics. Loeb Classical Library ser. Aristotle vol. 23. Cambridge, MA: Harvard University Press. .
  • Hodge, Alison (2000). Hodge, Alison,, ур. Twentieth Century Actor Training. Psychology Press. ISBN 0-415-19452-0. .
  • Magarshack, David. 1950. Stanislavsky: A Life. London and Boston: Faber, (1986) Magarshack, David (1986). Stanislavsky: A Life. Faber & Faber. ISBN 0-571-13791-1. .
  • Meisner, Sanford, and Dennis Longwell. 1987. Sanford Meisner on Acting.. Meisner, Sanford; Longwell, Dennis (12. 7. 1987). Sanford Meisner on Acting. New York: Vintage. ISBN 978-0-394-75059-0. .
  • Pavis, Patrice. 1998. Dictionary of the Theatre: Terms, Concepts, and Analysis. Trans. Christine Shantz. Pavis, Patrice (јануар 1998). Dictionary of the Theatre: Terms, Concepts, and Analysis. Toronto and Buffalo: University of Toronto Press. ISBN 0802081630. .
  • Stanislavski, Konstantin. 1938. An Actor's Work: A Student's Diary. Trans. and ed. Jean Benedetti. London and New York: Routledge, (2008) Stanislavsky, Konstantin (јануар 2008). An Actor's Work: A Student's Diary. Routledge. ISBN 978-0-415-42223-9. .
  • Stanislavski, Konstantin. 1957. An Actor's Work on a Role. Trans. and ed. Jean Benedetti. London and New York: Routledge, (2010) Stanislavsky, Konstantin (2010). An Actor's Work on a Role. Routledge. ISBN 978-0-415-46129-0. .
  • Wickham, Glynne. 1959. Early English Stages: 1300—1660. Vol. 1. London: Routledge.
  • Wickham, Glynne. 1969. Shakespeare's Dramatic Heritage: Collected Studies in Mediaeval, Tudor and Shakespearean Drama. London: Routledge. Wickham, Glynne William Gladstone (1969). Shakespeare's Dramatic Heritage: Collected Studies in Mediaeval, Tudor and Shakespearean Drama. Routledge & K. Paul. ISBN 0-710-06069-6. .
  • Wickham, Glynne (1981). Early English Stages: 1300—1660. ISBN 0-710-00218-1.  Vol. 3. London: Routledge. .
  • Zarrilli, Phillip B.,, ур. (2002). Acting (Re)Considered: A Theoretical and Practical Guide. ISBN 0-415-26300-X. . Worlds of Performance Ser. 2nd edition. London and New York: Routledge. .
  • Adedeji, Joel (1969). „Traditional Yoruba Theater”. African Arts. 3 (1): 60—63. JSTOR 3334461. doi:10.2307/3334461. 
  • Banham, Martin, ed. 1995. The Cambridge Guide to Theatre. Rev. ed. Banham, Martin (21. 9. 1995). The Cambridge Guide to Theatre. Cambridge: Cambridge UP. ISBN 978-0-521-43437-9. .
  • Banham, Martin, Errol Hill, and George Woodyard, eds. 2005. The Cambridge Guide to African and Caribbean Theatre.. Banham, Martin; Hill, Errol; Woodyard, George (20. 1. 2005). The Cambridge Guide to African and Caribbean Theatre. Cambridge: Cambridge UP. ISBN 978-0-521-61207-4. .
  • Baumer, Rachel Van M., and James R. Brandon, eds. 1981. Sanskrit Theatre in Performance. Delhi: Motilal Banarsidass, (1993) Baumer, Rachel Van M.; Brandon, James R. (1993). Sanskrit Drama in Performance. Motilal Banarsidass Publ. ISBN 978-81-208-0772-3. .
  • Beacham, Richard C. 1996. The Roman Theatre and Its Audience. Cambridge,. Beacham, Richard C. (1991). The Roman Theatre and Its Audience. MA: Harvard UP. ISBN 978-0-674-77914-3. .
  • ––. 2005. The Art of the Actor: The Essential History of Acting, From Classical Times to the Present Day.. Benedetti, Jean (2005). The Art of the Actor: The Essential History of Acting, from Classical Times to the Present Day. London: Methuen. ISBN 0-413-77336-1. .
  • Brandon, James R. 1981. Introduction. In Baumer and Brandon (1981, xvii–xx).
  • ––, ed. 1997. The Cambridge Guide to Asian Theatre. 2nd, rev. ed. Brandon, James R.; Banham, Martin (28. 1. 1997). The Cambridge Guide to Asian Theatre. Cambridge: Cambridge UP. ISBN 978-0-521-58822-5. .
  • Brinton, Crane, John B Christopher, and Robert Lee Wolff. 1981. Civilization in the West: Part 1 Prehistory to 1715. 4th ed. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall. Brinton, Crane; Christopher, John B.; Wolff, Robert Lee (1981). Civilization in the West: Prehistory to 1715. Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-134924-7. .
  • Brockett, Oscar G. and Franklin J. Hildy. 2003. History of the Theatre. Ninth edition, International edition. Boston: Allyn and Bacon. Brockett, Oscar; Hildy, Franklin J. (јул 2002). History of the Theatre. Allyn & Bacon, Incorporated. ISBN 0-205-41050-2. .
  • Brown, Andrew. 1995. "Ancient Greece." In Banham (1995, 441–447).
  • Cartledge, Paul. 1997. "'Deep Plays': Theatre as Process in Greek Civic Life." In Easterling (1997, 3–35).
  • Cohen, Robert, and Donovan Sherman. . "Chapter 7: Theatre Traditions." Theatre: Brief Edition. 2020. OCLC 1073038874. . Twelfth ed. New York, NY. Cohen, Robert; Sherman, Donovan (2020). Theatre: Brief. McGraw-Hill Education. ISBN 978-1-260-05738-6. OCLC 1073038874. .
  • Counsell, Colin. 1996. Signs of Performance: An Introduction to Twentieth-Century Theatre.. Counsell, Colin (1996). Signs of Performance: An Introduction to Twentieth-century Theatre. London and New York: Routledge. ISBN 978-0-415-10643-6. .
  • Davidson, John. 2005. "Theatrical Production." In Gregory (2005, 194–211).
  • Duffy, Eamon. 1992. The Stripping of the Altars: Traditional Religion in England, 1400–1580.. Duffy, Eamon (1992). The Stripping of the Altars: Traditional Religion in England, C.1400-c.1580. New Haven: Yale UP. ISBN 978-0-300-06076-8. .
  • Easterling, P. E., ed. 1997. The Cambridge Companion to Greek Tragedy. Cambridge Companions to Literature ser. Easterling, P. E. (2. 10. 1997). The Cambridge Companion to Greek Tragedy. Cambridge: Cambridge UP. ISBN 0-521-42351-1. .
  • Falossi, F. and Mastropasqua, F. "L'Incanto Della Maschera." Vol. 1 Prinp Editore, Torino:2014 www.prinp.com. Falossi, Ferdinando; Mastropasqua, Fernando (2014). L'Incanto della maschera: Origini e forme di una testa vuota. Prinp editore. ISBN 978-88-97677-50-5. 
  • Finley, Moses I. 1991. The Ancient Greeks: An Introduction to their Life and Thought.. Finley, Moses I. (1977). The Ancient Greeks. London: Penguin. ISBN 978-0-14-013707-1. .
  • Goldhill, Simon. 1997. "The Audience of Athenian Tragedy." In Easterling (1997, 54–68).
  • ––. 1999. "Programme Notes." In Goldhill and Osborne (2004, 1–29).
  • ––. 2008. "Generalizing About Tragedy." In Felski (2008b, 45–65).
  • Goldhill, Simon, and Robin Osborne, eds. 2004. Performance Culture and Athenian Democracy. New edition. Goldhill, Simon; Osborne, Robin (5. 8. 2004). Performance Culture and Athenian Democracy. Cambridge: Cambridge UP. ISBN 978-0-521-60431-4. .
  • Gregory, Justina, ed. 2005. A Companion to Greek Tragedy. Blackwell Companions to the Ancient World ser. Malden, MA and Oxford: Blackwell. Gregory, Justina (28. 4. 2008). A Companion to Greek Tragedy. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-7549-4. .
  • Grimsted, David. 1968. Melodrama Unveiled: American Theatre and Culture, 1800–50.. Grimsted, David (1968). Melodrama Unveiled; American Theater and Culture, 1800-1850. Chicago: U of Chicago P. ISBN 978-0-226-30901-9. .
  • Gurr, Andrew. 1992. The Shakespearean Stage 1574–1642. Third ed. Gurr, Andrew (23. 1. 1992). The Shakespearean Stage, 1574-1642. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-42240-X. .
  • Hume, Robert D. (1990). The Development of English Drama in the Late Seventeenth Century. Clarendon Press. ISBN 978-0-19-811799-5.  Пронађени су сувишни параметри: |last1= и |last= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |first1= и |first= (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |year= / |date= mismatch (помоћ).
  • Janko, Richard, trans. 1987. Poetics with Tractatus Coislinianus, Reconstruction of Poetics II and the Fragments of the On Poets. By Aristotle. Aristotle; Janko, Richard (јануар 1987). Aristotle: Poetics. Cambridge: Hackett. ISBN 0-87220-033-7. .
  • Kovacs, David. 2005. "Text and Transmission." In Gregory (2005, 379–393).
  • Ley, Graham. 2006. A Short Introduction to the Ancient Greek Theater. Rev. ed. Ley, Graham (2006). A Short Introduction to the Ancient Greek Theater: Revised Edition. Chicago and London: U of Chicago P. ISBN 978-0-226-47761-9. .
  • –. 2007. The Theatricality of Greek Tragedy: Playing Space and Chorus.. Ley, Graham (март 2007). The Theatricality of Greek Tragedy: Playing Space and Chorus. Chicago and London: U of Chicago P. ISBN 978-0-226-47757-2. .
  • McCullough, Christopher, ed. 1998. Theatre Praxis: Teaching Drama Through Practice. New Directions in Theatre Ser. McCullough, Christopher (30. 10. 1998). Theatre Praxis: Teaching Drama Through Practice. London: Macmillan. ISBN 978-0-333-64996-1. . New York: St Martin's P. McCullough, Christopher (15. 11. 1998). Theatre Praxis: Teaching Drama Through Practice. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-312-21611-5. .
  • ––. Theatre and Europe (1957–1996). 1996. ISBN 978-1-871516-82-1.  Intellect European Studies ser. Exeter: Intellect. .
  • McDonald, Marianne. 2003. The Living Art of Greek Tragedy.. McDonald, Marianne (18. 7. 2003). The Living Art of Greek Tragedy. Bloomington: Indiana UP. ISBN 978-0-253-21597-0. .
  • McKay, John P., Bennett D. Hill, and John Buckler. 1996. A History of World Societies. 4th ed. McKay, John P.; Hill, Bennett D.; Buckler, John (1996). A History of World Societies. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-75377-4. .
  • Milhous, Judith (1979). Thomas Betterton and the Management of Lincoln's Inn Fields, 1695-1708. Southern Illinois University Press. ISBN 978-0-8093-0906-1.  Пронађени су сувишни параметри: |last1= и |last= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |first1= и |first= (помоћ).
  • Milling, Jane, and Graham Ley. 2001. Modern Theories of Performance: From Stanislavski to Boal. Basingstoke,. Milling, Jane; Ley, Graham (31. 10. 2000). Modern Theories of Performance: From Stanislavski to Boal. Hampshire and New York: Palgrave. ISBN 978-0-333-77542-4. .
  • Moreh, Shmuel. . „Live Theater in Medieval Islam.”. Studies in Islamic History and Civilization in Honour of Professor David Ayalon. 1986. ISBN 978-965-264-014-7.  Ed. Moshe Sharon. Cana, Leiden: Brill. 565–601. .
  • Munby, Julian, Richard Barber, and Richard Brown. 2007. Edward III's Round Table at Windsor: The House of the Round Table and the Windsor Festival of 1344. Arthurian Studies ser. Munby, Julian; Barber, Richard; Brown, Richard (2008). Edward III's Round Table at Windsor: The House of the Round Table and the Windsor Festival of 1344. Woodbridge: Boydell P. ISBN 978-1-84383-391-8. .
  • Noret, Joël. 2008. "Between Authenticity and Nostalgia: The Making of a Yoruba Tradition in Southern Benin." African Arts 41.4 (Winter): 26–31.
  • Pavis, Patrice. 1998. Dictionary of the Theatre: Terms, Concepts, and Analysis. Trans. Christine Shantz. Pavis, Patrice (јануар 1998). Dictionary of the Theatre: Terms, Concepts, and Analysis. Toronto and Buffalo: U of Toronto P. ISBN 978-0-8020-8163-6. .
  • Pelling, Christopher. 2005. "Tragedy, Rhetoric, and Performance Culture." In Gregory (2005, 83–102).
  • Rehm, Rush. 1992. Greek Tragic Theatre. Theatre Production Studies ser. Rehm, Rush (1994). Greek Tragic Theatre. London and New York: Routledge. ISBN 0-415-11894-8. .
  • Richmond, Farley. 1995. "India." In Banham (1995, 516–525).
  • Richmond, Farley P., Darius L. Swann, and Phillip B. Zarrilli, eds. 1993. Indian Theatre: Traditions of Performance. U of Hawaii P. Richmond, Farley P.; Swann, Darius L.; Zarrilli, Phillip B. (1990). Indian Theatre: Traditions of Performance. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1322-2. .
  • Soyinka, Wole. 1973. "The Fourth Stage: Through the Mysteries of Ogun to the Origin of Yoruba Tragedy." In The Morality of Art: Essays Presented to G. Wilson Knight by his Colleagues and Friends. Ed. Douglas William Jefferson. London: Routledge and Kegan Paul. 119–134. Knight, George Wilson (1969). The Morality of Art: Essays Presented to G. Wilson Knight by His Colleagues and Friends. Routledge & K. Paul. ISBN 978-0-7100-6280-2. .
  • Styan, J. L. 2000. Drama: A Guide to the Study of Plays.. Styan, J. L. (2000). Drama: A Guide to the Study of Plays. New York: Peter Lang. ISBN 978-0-8204-4489-5. .
  • Taplin, Oliver. 2003. Greek Tragedy in Action. Second edition. Taxidou, Olga (2004). Tragedy, Modernity and Mourning. London and New York: Routledge. ISBN 978-0-7486-1987-0. .
  • Taxidou, Olga (2004). Tragedy, Modernity and Mourning. Edinburgh UP. ISBN 0-7486-1987-9. .
  • Thornbrough, Emma Lou. 1996. The Ancient Greeks. Acton, MA: Copley. Thornbrough, Emma Lou (1996). The Ancient Greeks. Copley Pub. ISBN 978-0-87411-860-5. .
  • Tsitsiridis, Stavros, "Greek Mime in the Roman Empire (P.Oxy. 413: Charition and Moicheutria", Logeion 1 (2011) 184–232.
  • Vernant, Jean-Pierre, and Pierre Vidal-Naquet. 1988. Myth and Tragedy in Ancient Greece. Trans. Janet Lloyd. New York: Zone Books, 1990.
  • Walton, J. Michael. 1997. Introduction. In Plays VI. By Euripides. Methuen Classical Greek Dramatists ser. London: Methuen. vii–xxii. Euripides (1997). Euripides Plays: 6: Hippolytos; Suppliants and Rhesos. Bloomsbury Academic. ISBN 0-413-71650-3. .
  • Williams, Raymond (1966). Modern Tragedy. Chatto & Windus. ISBN 0-7011-1260-3.  Пронађени су сувишни параметри: |last1= и |last= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |first1= и |first= (помоћ).
  • Zarrilli, Phillip B. 1984. The Kathakali Complex: Actor, Performance and Structure. [S.l.]: South Asia Books. Zarrilli, Phillip Barry (1984). The Kathkali Complex. BRILL. ISBN 978-0-391-03029-9. .

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Глума&oldid=28854381”