Пређи на садржај

Гатилузио

С Википедије, слободне енциклопедије
Гатилузио
ДржаваВизантијско царство (Ђеновљанска република)
Владарска титулаАрхонт (господар) Лезбоса
ОснивачФранческо I Гатилузио
Посљедњи владарНиколо Гатилузио
Владавина1355. — 1462.
Изумирање1462.
СмјенаОсманско царство
НационалностИталијани

Гатилузио (итал. Gattilusio) је била ђеновљанска породица која је у периоду од 1355. године до средине 15. века држала низ поседа у северном делу Егејског мора. Постоје претпоставке да је породица била у блиским везама са Палеолозима, владајућом династијом у Византијском царству.

Историја

[уреди | уреди извор]
Седиште Гатилузија, средњовековна тврђава у Митилени на Лезбосу

Родоначелници породице Гатилузио су два брата, Франческо и Николо Гатилузио. Били су нећаци Оберта Гатилузија. Име њиховог оца није познато. На основу грба породице, Ентони Лутрел је тврдио да им је мајка потицала из породице Дорија. Франческо је стекао наклоност византијског цара Јована V Палеолога. Помогао је византијском цару да збаци Јована Кантакузина са престола 1354. године. Као награду, Јован је Франческу даровао острво Лезбос (са Митиленом) јула 1355. године и руку своје сестре Марије. Временом, поседи Гатилузија се шире обухватајући Имброс, Самотраку, Лемнос и Тасос, као и копнени град Енос. Гатилузији су на својим поседима развијали рударство, трговину стипсом, производњу текстила и сл. Након пада Цариграда 1453. године, Гатилузији су кратко задржали своје територије. Оне убрзо падају под османску власт. Турци су 1456. године именовали Грка Критовула (хроничара) за гувернера Имброса, а власт Гатилузија је уклоњена. Господар Лезбоса, Доминико Гатилузио, је задављен. Наследио га је брат Николо. Османска флота опсела је острво 1462. године. Николо је заробљен и одведен у Цариград где је касније погубљен. Његовим смакнућем угашена је породица Гатилузио.

Археолошка ископавања у замку Митилене од 1984. године од стране Универзитета Британске Колумбије открила су погребну капелу породице Гатилузио и неколико гробница које вероватно припадају члановима породице. Зграда је након турског освајања претворена у џамију (1462). Канадска ископавања довела су до открића значајног броја кованог новца породице Гатилузио.

Династији Гатилузио припадала је и Јелена, супруга српског кнеза и деспота Стефана Лазаревића (1389-1427).

Господари Лезбоса

[уреди | уреди извор]

Господари Еноса

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Setton, Kenneth M. (1976). The Papacy and the Levant, 1204-1571: Volume I, The Thirteenth and Fourteenth Centuries. American Philosophical Society. ISBN 978-0-87169-114-9. 
  • Setton, Kenneth M. (1978). The Papacy and the Levant, 1204-1571: Volume II, The Fifteenth Century. American Philosophical Society. ISBN 978-0-87169-127-9. 
  • Miller, William (1913). „The Gattilusj of Lesbos (1355–1462)”. Byzantinische Zeitschrift. 22.  Спољашња веза у |journal= (помоћ)
  • Christopher Wright (2014). The Gattilusio lordships and the Aegean world 1355-1462. Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-26469-4.