Пређи на садржај

Галилејско језеро

Координате: 32° 50′ 00″ С; 35° 35′ 00″ И / 32.833333° С; 35.583333° И / 32.833333; 35.583333
С Википедије, слободне енциклопедије
Галилејско језеро
Галилејско језеро
Координате32° 50′ 00″ С; 35° 35′ 00″ И / 32.833333° С; 35.583333° И / 32.833333; 35.583333 32° 50′ 00″ С; 35° 35′ 00″ И / 32.833333° С; 35.583333° И / 32.833333; 35.583333
Типмономиктичко
ПритокеЈордан
ОтокеЈордан
Земље басена Израел
Макс. дужина21 km
Макс. ширина13 km
Површина161—169 km2
Прос. дубина25,6 m
Макс. дубина43 m
Запремина3,6—4,3 km3
Над. висина−213 до −208,8 m
Галилејско језеро на карти Израела
Галилејско језеро
Галилејско језеро
Водена површина на Викимедијиној остави

Галилејско језеро (хебр. ‏ים כנרת‎ – јам кинерет = „море Кинерет“ (прим. кинерет на хебр. значи „виолиница“), арап. بحيرة طبريا‎ – бухајрат табарија, или بحر الطبريين‎ – бахр ат-табаријајин = „језеро Тиберијадско“), назива се још Галилејско море, Кинеретско море, Тиберијадско језеро и Генезаретско језеро, највеће је слатководно језеро на територији Израела.

Назив Галилејско добило је по покрајини Галилеји у којој се налази. Генезарет је његово старије име према граду који је постојао уз његову обалу, а Тиберијадско се називало од 1. века по граду Тиберијади. Кинерет је његово данашње службено име.

Географија

[уреди | уреди извор]
Галилејско језеро, сателитски снимак

Галилејско језеро дуго је 21, а широко око 13 километара. Површина му је 166 km². Дубоко је 48 метара. Налази се 212 метара испод нивоа мора, што га чини другим најнижим на свету (на првом је месту Мртво море). У њега се на северу улива и на југу из њега истиче река Јордан која се касније улива у Мртво море.

Историја

[уреди | уреди извор]

На североистоку језера пронађени су остаци библијског града Кинерет, који научници датирају у средње и позно бронзано доба. Галилејско језеро лежи на древном римском путу via maris, који је повезивао Египат са севернијим римским провинцијама.

Римско царство

[уреди | уреди извор]

Галилејско језеро спомиње се у делима историчара Јосифа Флавија, али и у Јеванђељима. По јеванђељима, Христос уз њега деловао: ту је ходао по води, позвао 5 апостола (Андрију, Петра, Јакова, Јована и Матеја), нахранио пет хиљада људи, а на брду изнад њега је одржао беседу на гори, помиње се и град Далманута на обали језера.

Новије доба

[уреди | уреди извор]

Почетком 20. века Јевреји су почели досељивање на језеро, види ционизам, 1909. основан је први кибуц.

Године 1947. основана је држава Израел која је обухватала и Галилејско језеро.

Североисточну обалу заузела је Сирија 1948.

Израел га је целог заузео 1967, као и Голанску висораван уз источну обалу језера. Сирија и до данас захтева североисточну обалу језера. На обалама је смештено више кибуца који се баве туризмом и пољопривредом (нпр. узгој банана). По њему дневно плови око 230 бродова, а туризам је јако развијен.

Галилејско језеро, панорама

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]