Пређи на садржај

Вогошћа

Координате: 43° 54′ 05″ С; 18° 20′ 40″ И / 43.90145° С; 18.34436° И / 43.90145; 18.34436
С Википедије, слободне енциклопедије
Вогошћа
Поглед на Вогошћу из Благовца
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација БиХ
КантонКантон Сарајево
ОпштинаВогошћа
Становништво
 — 2013.Пад 10.568
Географске карактеристике
Координате43° 54′ 05″ С; 18° 20′ 40″ И / 43.90145° С; 18.34436° И / 43.90145; 18.34436
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Вогошћа на карти Босне и Херцеговине
Вогошћа
Вогошћа
Вогошћа на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број71320
Позивни број033
Веб-сајтwww.vogosca.ba

Вогошћа је градско насеље и сједиште општине Вогошћа, једне од девет општина Кантона Сарајево. Пре рата у Босни и Херцеговини припадала је Граду Сарајево.

Географија

[уреди | уреди извор]

Општина Вогошћа покрива 72 km², и удаљена је 6 km од центра Сарајева, 70 km од Зенице и 100 km од Тузле. Посједује комуникацијске везе, магистрални пут БродСарајевоМетковић, магистралну железничку пругу Винковци (Хрватска)–Сарајево–Плоче (Јадранско море). Подручје има развијену инфраструктуру, електроенергетске медије, угаљ, природни гас, природне ресурсе плодне долине ријеке Босне итд.

Овде се налази Спомен-костурница у Вогошћи.

Становништво

[уреди | уреди извор]

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, Општина Вогошћа (једна од приградских општина Града Сарајева) је имала 24.647 становника, распоређених у 21 насељеном месту.

Састав становништва – насеље Вогошћа
2013.[1]1991.1981.[2]1971.[3]
Укупно10 568 (100,0%)10 598 (100,0%)7 619 (100,0%)6 703 (100,0%)
Бошњаци9 529 (90,17%)3 724 (35,14%)12 140 (28,09%)11 940 (28,94%)1
Срби316 (2,990%)4 698 (44,33%)3 630 (47,64%)3 728 (55,62%)
Хрвати203 (1,921%)545 (5,142%)468 (6,143%)610 (9,100%)
Босанци168 (1,590%)
Босанци и Херцеговци105 (0,994%)
Неизјашњени104 (0,984%)
Остали53 (0,502%)340 (3,208%)89 (1,168%)88 (1,313%)
Муслимани44 (0,416%)
Албанци12 (0,114%)7 (0,092%)13 (0,194%)
Роми11 (0,104%)
Црногорци5 (0,047%)46 (0,604%)69 (1,029%)
Словенци5 (0,047%)20 (0,263%)20 (0,298%)
Југословени4 (0,038%)1 291 (12,18%)1 210 (15,88%)202 (3,014%)
Турци4 (0,038%)
Македонци3 (0,028%)9 (0,118%)33 (0,492%)
Православци1 (0,009%)
Непознато1 (0,009%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Већински насељена српским становништвом, Вогошћа је са околином од 1992. до 1996. била под контролом Војске Републике Српске. Дејтонским споразумом општина је у целини припала Федерацији БиХ, а српско становништво се у страху махом иселило и населило широм Републике Српске и других земаља.

Насељена мјеста

[уреди | уреди извор]

Благовац, Будишићи, Доња Вогошћа, Гареж, Гора, Граховиште, Хотоњ, Каменица, Кобиља Глава, Кремеш, Кривоглавци, Љубина-Потуровићи, Небочај, Перца, Семизовац, Свраке, Тиховићи, Угљешићи, Угорско, Вогошћа и Врапче.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Током 1980-их, Општина Вогошћа забележила је стабилан и динамичан развој и била је препознатљива по врло високом нивоу развијености у области индустрије. Вогошћа је била позната као друга општина у бившој Југославији по развијености тј. нивоу националног дохотка по глави становника. Таквом стању у највећој мери допринео је развој аутомобилске индустрије (Творница аутомобила Сарајево). У привредној структури шире регије рударство и индустрија представљају доминирајуће области у привређивању. Сарадња општине Вогошћа са другим земљама у предратном периоду била је на високом нивоу. Поред развијене инфраструктуре, локалног и међуградског саобраћаја Вогошћа има развијену телекомуникацијску и ПТТ мрежу са властитом централом од 12000 бројева, властити РТВ Сервис са предајником.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  2. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 
  3. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]