Велики лабуд

Велики лабуд
	Велики лабуд
	Оглашавање великог лабуда
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Животиње
Класа:	Птице
Ред:	Пловуше
Породица:	Пловке
Потпородица:	Гуске
Род:	Cygnus
Врста:	C. cygnus
Биномно име
	Cygnus cygnus; (Linnaeus, 1758)
	Распрострањење великог лабуда Ареал гнежђења Присутан током целе године Ареал зимовања
Синоними
	Cygnus ferus

Велики лабуд (лат. Cygnus cygnus) велика је врста лабуда из фамилије пловки. Ово је европски пандан северноамеричком лабуду трубачу (Cygnus buccinator) и типска врста рода Cygnus. Специјски део имена врсте потиче од лат. cygnus и на латинском значи “лабуд”.^[2]

Опис

Изглед великог лабуда доста подсећа на малог лабуда (Cygnus columbianus). Велики лабуд је велика птица са дужином тела 140–165 центиметара и распоном крила од 205 до 275 центиметара. Тежи између 7,4 и 14 килограма, са просечном тежином око 9,8—11,4 килограма код мужјака и 8,2—9,2 за женке. Највећа забележена маса птице је била тешка 15,5 килограма код примерка ухваћеног на зимовању у Данској. Сматра се најтежом птицом летачицом.^[3]^[4] Остали морфометријски подаци су: дужина крила 56,2—63,5 центиметара, дужина тарзуса 10,4—13 центиметара и дужина кљуна је од 9,2 до 11,6 центиметара.^[5] Има угласти облик главе и варијабилнију шару на кљину, при чему увек има више жуте од црне боје, за разлику од кљуна малог лабуда. Као и остали сродници, велики лабуд је вокална птица чије је оглашавање јако слично лабуду трубачу.

Распрострањење и екологија

Дивљи лабудови, мали лабудови и лабудови неми пливају на поплавној ливади у поплавним равницама у Холандији. Лабудови лабудови су већи од малих лабудова и имају непрекидну жуту тачку на кљуну.

Велики лабуд захтева велике водене површине за живот, поготово када је у фази раста и сазревања, јер његове ноге не могу да понесу његову тежину на дужи период. Велики лабуд проводи пуно времена у пливању, претраживању воде у потрази за храном или у једењу биљака које расту на дну водених површина.^[6]

Велики лабуд има дубоки глас и упркос својој величини, моћан је летач. Може да мигрира стотинама или хиљадама километара до својих зимовалишта у јужној Европи и источној Азији. Гнезди се у подарктичкој Евроазији, јужније од гнездећег арела малог лабуда у тајгама. Ретко се среће на гнежђењу у Шкотској, где се последњих година гнездило не више од пет парова. Може да одлута до Индијског потконтинента^[7] и западне Северне Америке. Птице са гнежђења на Исланду се редовно виђају у Великој Британији и Ирској.

Велики лабуд је моногамна врста и лабудићи остају уз родитеље током зиме и понекад се придружују прошлогодишњим младунцима. Гнезди се у влажним подручјима, полудивља птица прави гнездо било где поред воде. У изградњи гнезда учествују оба пола, док јаја инкубира само женка. Женка полаже између 4 и 7 јаја (максимално 12). Лабудићи се испиљавају после 36 дана инкубације и имају браон-сиво паперје. Способни су за лет после 120—150 дана.

Пред полазак на миграцију, велики лабуд се окупља у већа јата. У груписању им помаже звучна сигнализација. ^[8] Лабуд који је довољно гласан може убедити до 61% осталих јединки да му се придруже.^[8] Лабуд који се не оглашава може окупити тек 35% јединки јата.^[8]

Ово је врло гласна птица, чије оглашавање подсећа на оглашавање малог лабуда, са тим да је звук великог лабуда резонантнији и има нискотонске деонице клоо-клоо-клоо груписане по три или четири у низу.

Грип

Велики лабуд је поштована птица у Европи.^[6] Он је национална птица Финске^[9] и приказан је на финској кованици од 1 евра. Велики лабуд је врста која је обухваћена Споразумом о заштити афричко-азијских миграторних птица мочварица (AEWA). Глобално ширење вируса грипа Х5Н1 је стигло до Уједињеног Краљевства априла 2006. године када је пронађен у угинулом великом лабуду. Лабудови су јако осетљиви на овај вирус.^[10]