Пређи на садржај

Бодидарма

С Википедије, слободне енциклопедије
Бодидарма
Бодидарма, дрворез Јошитошија из 1887.
Лични подаци
Датум рођења483.
Место рођењаИндија,
Датум смрти540.
Место смртиShaolin Monastery,

Бодидарма (санскрт: बोधिधर्म Bodhidharma; на кинеском: Та Мо; око 470543.) је био индијски будистички монах који је, према предању, донео ч'ан, медитативну школу будизма, у Кину.[1] Он је живео током 5. или 6. века. Њему се традиционално приписују заслуге за пренос будизма у Кину и сматра се првим кинеским бутистичким патријархом. Према кинеској легенди, он је такође започео физичку обуку монаха манастира Шаолин која је довела до стварања шаолинског кунгфуа. У Јапану је познат као Дарума. Његово име на санскриту значи „дарма буђења (боди)”.[2]

Сматрају га 28. директним индијским потомком Буде Гаутаме, а у конеској Чан школи сматра се за првог патријаха.[1]

Мало је савремених биографских података о Бодидарми сачувано, а каснији извештаји постали су препуни легенди и непоузданих детаља.[3][note 1]

Описи његовог живота претежно су легендарни. Он је између 520. и 526. године из Индије дошао у Кину где је постао први тсу (патријарх, дословно предак) чан школе.[6][7] У Кини је Бодидарма предао учење Хуејкеју (486—593), који је био други кинески патријарх. Чан учење је тамо убрзо успоставило изванредан утицај.[7]

Данас научници углавном не узимају нарочито озбиљно ово предање. Заправо, историјску подлогу за ч'ан у Кини већ су били створили људи као што су Сенг-чао и Тао-шенг.[7]

Своја учења је заснивао на Ланкаватара сутри, а његова порука је сажета у чувеним стиховима:

Засебно преношење изван списа,
Независно од речи или слова,
Непосредно упућивање на ум,
Увиђање природе и постизање будаства.[8]

Радови који се приписују Бодидарми

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Постоје три главна извора за биографију Бодидарме:[4]
    • Yang Xuanzhi's The Record of the Buddhist Monasteries of Luoyang (547);
    • Tanlin's preface to the Two Entrances and Four Acts (6th century CE), which is also preserved in Ching-chüeh's Chronicle of the Lankavatar Masters (713–716);[5]
    • Daoxuan's Further Biographies of Eminent Monks (7th century CE).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 155. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Goodman & Davidson 1992, стр. 65.
  3. ^ McRae 2003, стр. 26-27.
  4. ^ Dumoulin, Heisig & Knitter 2005, стр. 85-90.
  5. ^ Dumoulin, Heisig & Knitter 2005, стр. 88.
  6. ^ E. Wood, „Zen Dictionary" (1962)
  7. ^ а б в Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije (str. 285-296.), NOLIT, Beograd, 1977.
  8. ^ Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]