Афари

Афари

Застава етничке групе Афари
Афарац са камилама
Укупна популација
2.108.372
Региони са значајном популацијом
Етиопија	1.276.371
Еритреја	526.000
Џибути	306.000
Језици
афарски
Религија
ислам
Сродне етничке групе
агавци, амхарци, беџа, оромо, сахо, сомалци, харари, тиграјци, народ тигре и остали кушитски народи

Афари (афар. Qafár), или Данакили, кушитски су народ који према процјенама броји преко 1,5 милиона. Афари претежно живе у Данакилској пустињи у Етиопској регији Афар те у Еритреји и Џибутију, гдје чине око 35% становништва. Традиционално су номадски сточари па их се може пронаћи и у другим државама. Говоре афарски језик.

Историја

Преци данашњих Афара су се населили на плодном земљишту етиопске висоравни нешто прије 1000. године и углавном бавили сточарством. Након тога су почели постепену трансформацију према номадском стилу живота те се преселили у данашњу домовину. Од тог времена су упетљани у низ сукоба са сусједним племенима и народима.

Године 1975. Афарски ослободилачки фронт у Етиопији је под вођством бившег афарског султана отпочео неуспјешну побуну против етиопске власти. Дерг режим је након тога установио Аутономнну регију Асаб (која се данас зове Асеб и налази се Еритреји), иако су се мањи сукоби настављали до 1990. године. Слични, али нешто мање насилни покрети постојали су и у Џибутију.

Религија

Афари су конвертовали у ислам у 10. вијеку након контакта са Арапима. Врста ислама који исповиједају је синкретичка, али њихова религија укључује многе елементе старијих вјеровања.

Обичаји

Номадски Афари углавном узгајају козе, овце и краве у пустињи, гдје живе у шаторима. Организовани су у кланске породице. Класа асаимара (црвени) доминира политичким животом племена, а адоимара (бијели) је радничка класа. Сматрају да мушкарци наслијеђују снагу карактера од својих очева, али физичке карактеристике, попут висине, те нешто духовних карактеристика, од мајки.

Обрезивање се практикује међу дјечацима и дјевојчицама. И код мушкараца и код жена главни одјевни предмеет је 'санафил', прслук.

Савремени проблеми

На територији гдје живе Афари данас постоје само двије болнице и само петина Афара има доступ правилној здравственој њези. Већином болују од потхрањености. Њихова прехрана се највећим дијелом састоји само од хљеба и млијека. Много Афара болује од анемије због лоше и неадекватне прехране.

Због сиромаштва земље на којој живе и пустињског краја (годишње падне мање од 300 mm кише, а температуре се врло ријетко спуштају испод 40°C), немају природне изворе воде па им се она довози цистернама из других подручја.

Спољашње везе

• National Geographic - "Cruelest Place on Earth - Africa's Danakil Desert"