Арес
Вила Хадриана, Тиволи
Бернини, 1622
Арес (антгрч. Άρης [Áres]) је грчки бог рата. Он је један од дванаест оломпијаца, најстарији син Зевса и Хере.[1] У хеленској књижевности, он често представља физички или насилни и неукроћени аспект рата, за разлику од његове сестре Атине у оклопу, чије функције као интелигентне богиње укључују војну стратегију и вештине војсковође.[2] Пандан Ареса у римској митологији је Марс.
Грци су били амбивалентни према Аресу: иако је отелотворивао физичку храброст неопходну за успех у рату, он је био опасна сила, „преплављујућа, незаситна у борби, деструктивна и склона покољу људи”.[3] Његови синови Фоб (страх) и Дим (терор) и његова љубавница, или сестра, Енио (завада) су га пратили на његовим ратним кочијама.[4] У Илијади, његов отац Зевс му каже да је он Бог који му је најомраженији.[5] Повезаност са Аресом даје местима и објектима дивљачки, опасни или милитаризовани квалитет.[6] Његова вредност као ратни бог ставља се под сумњу: за време Тројанског рата, где је Арес био на страни губитника, док је Атина, често приказивана у грчкој уметности како држи Нику (победу) у руци, фаворизовала триумфантне Грке.[3]
Арес има релативно ограничену улогу у грчкој митологији као што је приказано у књижевним наративима, иако се на његове многобројне љубавне афере и обилно потомство често спомињу.[7] Када се Арес појављује у митовима, он се обично суочава са понижењем.[8] Он је добро познат као љубавник Афродите, богиње љубави, која је била удата за Хефеста, бога заната.[9] Најпознатија прича која се односи на Ареса и Афродиту показује их изложе подсмеху.[10]
Митологија
[уреди | уреди извор]Арес је био бог ратовања, и то рата који је сам себи сврха. Радовао се смрти било јунака или обичних смртника, волео је мирис крви, борбу, звекет оружја, јауке и крике. Ареса никада није занимао узрок рата, па чак ни његов исход, за њега је било најважније само ратовање.
Арес је мрзео све остале богове, а међу њима и своје родитеље, а посебно је мрзео богињу Атину. И њега су мрзели сви богови; изузетак су само: Афродита - која је неговала и подржавала страст у њему[11], Ерида - која је волела рат колико и он, и Хад - који се радовао младим ратницима који су гинули у рату. Он је сматран за праоца Амазонки - племена ратоборних жена.
Арес је, готово увек приказиван у четверопрегу са коњима оседланим златним седлом. Коњи бога Ареса су бљували ватру, а он је носио бакарни оклоп, кацигу и копље, и само понекад и штит.
Његове су свете птице биле орао, детлић и лешинар, а најдража му је животиња био пас, тако да су се у његову част, у Спарти жртвовали пси. Арес је, у неким приликама био приказиван и са змијом.
Са богињом Афродитом, Арес је имао два сина, Дима и Фоба који су означавали ужас и страх, а уз њега је био и Кудоимос, демон звекета битке. Уз Дима и Фоба, Афродита је Аресу родила и Ероса и Антероса који су наследили Афродитине добре особине, као и кћерку Хармонију.
Хомер у својој Илијади говори да су Аресу правиле друштво и богиња неслоге и раздора Ерида, као и Енија, богиња ратног клања.
Оснивање Тебе
[уреди | уреди извор]Арес је био оснивач Тебе и праотац воденог змаја којег је убио Кадмо. Аресови потомци су, као врсни борци, настали од зуба змајевих, а Кадмо је, да би умилостио Ареса, оженио Аресову и Афродитину кћерку Хармонију, и тада је све доведено у склад и основана је Теба.
Арес и Афродита
[уреди | уреди извор]
Жак Луј Давид, 1824
Парис Бордон, 1560
У Хомеровој Одисеји Алкиној пева о митовима и описује сцену када је Хелије, посматрао Ареса и Афродиту како уживају једно у другом сакривени од очију богова.
Хелије је то пријавио већу богова са Олимпа, а Хефест је предложио да се Арес и Афродита ухвате на делу, па је направио мрежу са којом је мислио да, на делу ухвати љубавнике. Хефест је, у одређено време, бацио мрежу и ухватио Ареса и Афродиту, а затим је, незадовољан својом осветом, позвао богове и богиње да виде ухваћени пар.
Богиње су одбиле позив, а богови који су дошли нису могли, а да не примете Афродитину лепоту и многи су пожелели да буду на Аресовом месту.
Када су Ареса и Афродиту пустили, Арес је одјурио у своју домовину Тракију.
Арес и Алоади
[уреди | уреди извор]Дивови Алоади, От и Ефијалт су бацили Ареса у ланце и оставила га у бронзаној урни тринаест месеци. Маћеха дивова Ерибеја, је рекла Хермесу како да спасе Ареса.
Артемида је преварила Алоаиди обећавши Оту да ће се удати за њега, што је Ефијалта учинило љубоморним. Дивови су се почели свађати, а Артемида је претворивши се у белу кошуту стала између њих.
Алоади су били страствени ловци, и када угледаше кошуту између њих, бацише копља, а Артемида нестаде и они један другог убише.
Илијада
[уреди | уреди извор]Хомер у Илијади описује да Арес нема нимало поштовања ни оданости према Темиди, богињи праведности, јер је обећао Атини и Хери да ће се борити на страни Ахaјаца, али га је Афродита уверила да се бори на страни Тројанаца.
Диомед је, док се се борио са Хектором и видио Ареса како се бори на страни Тројанаца, па је позвао своје војнике да се полако повуку. Хера, Аресова мајка, када је видела мешање свога сина у рат, охрабрила је Диомеда да нападне Ареса.
Арес је бацио копље на Херу, али је Атина променила смер путање копља ка Аресовом телу и он је поклекнуо од превеликог бола и вратио се на Олимп. Видевши шта се догодило Тројанци су били принуђени да се повуку.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Hesiod, Theogony 921 (Loeb Classical Library numbering); Iliad, 5.890–896. By contrast, Ares's Roman counterpart Mars was born from Juno alone, according to Ovid (Fasti 5.229–260).
- ^ Walter Burkert, Greek Religion (Blackwell, 1985, 2004 reprint, originally published 1977 in German), pp. 141; William Hansen, Classical Mythology: A Guide to the Mythical World of the Greeks and Romans (Oxford University Press, 2005), p. 113.
- ^ а б Burkert, Greek Religion, p. 169.
- ^ Burkert, Greek Religion, p.169.
- ^ Iliad 5.890–891.
- ^ Hansen, Classical Mythology, pp. 114–115.
- ^ Hansen, Classical Mythology, pp. 113–114; Burkert, Greek Religion, p. 169.
- ^ Hansen, Classical Mythology, pp. 113–114. See for instance Ares and the giants below.
- ^ In the Iliad, however, the wife of Hephaestus is Charis, "Grace," as noted by Burkert, Greek Religion, p. 168.
- ^ Odyssey 8.266–366; Hansen, Classical Mythology, pp. 113–114.
- ^ „Ares”. Greek Mythology. Приступљено 17. 1. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Antoninus Liberalis, The Metamorphoses of Antoninus Liberalis: A Translation with a Commentary, edited and translated by Francis Celoria, Routledge, 1992. ISBN 978-0-415-06896-3. Online version at ToposText.
- Apollodorus, Apollodorus, The Library, with an English Translation by Sir James George Frazer, F.B.A., F.R.S. in 2 Volumes. Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1921. ISBN 0-674-99135-4. Online version at the Perseus Digital Library.
- Burkert, Walter, Greek Religion, Harvard University Press, 1985. ISBN 0-674-36281-0. Internet Archive.
- Etymologicum Magnum, Friderici Sylburgii (ed.), Leipzig: J.A.G. Weigel, 1816. Internet Archive.
- Gantz, Timothy, Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources, Johns Hopkins University Press, 1996, Two volumes: ISBN 978-0-8018-5360-9 (Vol. 1), ISBN 978-0-8018-5362-3 (Vol. 2).
- Grimal, Pierre, The Dictionary of Classical Mythology, Wiley-Blackwell, 1996. ISBN 978-0-631-20102-1. Internet Archive.
- Hansen, William, Handbook of Classical Mythology, ABC-CLIO, 2004. ISBN 978-1-57607-226-4. Internet Archive.
- Hard, Robin, The Routledge Handbook of Greek Mythology: Based on H.J. Rose's "Handbook of Greek Mythology", Psychology Press, 2004. ISBN 9780415186360. Google Books.
- Hesiod, Theogony, in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914. Online version at the Perseus Digital Library. Internet Archive.
- Homer, The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, Ph.D. in two volumes. Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924. Online version at the Perseus Digital Library.
- Homer, The Odyssey with an English Translation by A.T. Murray, Ph.D. in two volumes. Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1919. Online version at the Perseus Digital Library.
- Homeric Hymn 8 to Ares, in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914. Online version at the Perseus Digital Library.
- Hyginus, Gaius Julius, De Astronomica, in The Myths of Hyginus, edited and translated by Mary A. Grant, Lawrence: University of Kansas Press, 1960. Online version at ToposText.
- Hyginus, Gaius Julius, Fabulae, in The Myths of Hyginus, edited and translated by Mary A. Grant, Lawrence: University of Kansas Press, 1960. Online version at ToposText.
- Libanius (2008). Libanius's Progymnasmata: Model Exercises in Greek Prose Composition and Rhetoric. Превод: Craig A. Gibson. Atlanta: Society of Biblical Literature. ISBN 978-1-58983-360-9.
- Nonnus, Dionysiaca, Volume II: Books 16–35, translated by W. H. D. Rouse, Loeb Classical Library No. 345, Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press, 1940. Online version at Harvard University Press. ISBN 978-0-674-99391-4. Internet Archive (1940).
- Oxford Classical Dictionary, revised third edition, Simon Hornblower and Antony Spawforth (editors), Oxford University Press, 2003. ISBN 0-19-860641-9. Internet Archive.
- Pausanias, Pausanias Description of Greece with an English Translation by W.H.S. Jones, Litt.D., and H.A. Ormerod, M.A., in 4 Volumes. Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1918. Online version at the Perseus Digital Library.
- Peck, Harry Thurston, Harpers Dictionary of Classical Antiquities, New York, Harper and Brothers, 1898. Online version at the Perseus Digital Library.
- Pseudo-Plutarch, De fluviis, in Plutarch's morals, Volume V, edited and translated by William Watson Goodwin, Boston: Little, Brown & Co., 1874. Online version at the Perseus Digital Library.
- Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, London (1873). Online version at the Perseus Digital Library.
- Stephanus of Byzantium, Stephani Byzantii Ethnica: Volumen I Alpha - Gamma, edited by Margarethe Billerbeck, in collaboration with Jan Felix Gaertner, Beatrice Wyss and Christian Zubler, De Gruyter, 2006. ISBN 978-3-110-17449-6. Online version at De Gruyter. Google Books.
- Tripp, Edward, Crowell's Handbook of Classical Mythology, Thomas Y. Crowell Co; First edition (June 1970). ISBN 0-690-22608-X. Internet Archive.
- Gulizio, Joannn. „A-re in the Linear B Tablets and the Continuity of the Cult of Ares in the Historical Period” (PDF). Journal of Prehistoric Religion. 15: 32—38. Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г.
- Raymoure, K.A. (2012). „a-re”. Minoan Linear A & Mycenaean Linear B. Deaditerranean. Архивирано из оригинала 2016-03-18. г. Приступљено 2014-03-08.
- „The Linear B word a-re”. Palaeolexicon, Word study tool of ancient languages.
