Анита Екберг
Анита Екберг | |
---|---|
Датум рођења | 29. септембар 1931. |
Место рођења | Малме, Шведска |
Датум смрти | 11. јануар 2015.83 год.) ( |
Место смрти | Рим, Италија |
Супружник | Ентони Стил, Рик Ван Нутер |
Родитељи | Густав Фредрик Екберг |
Керстин Анита Мариан Екберг (29. септембар 1931 — 11. јануар 2015) била је шведско-италијанска глумица и модел, најпознатија по својим улогама у шездесетим годинама. Екбергова је радила у Италији, која од 1964. године постаје стално мјесто њеног боравка.
Биографија
[уреди | уреди извор]Анита Екберг је рођена 29. септембра 1931. године у Малмеу, Сканија (регија у Шведској), као шесто од осморо дјеце Густава Фридрика Екберга. У раним тинејџерским годинама радила је као модел. На наговарање мајке пријављује се 1950. године за Мис Малмеа у свом родном граду, а затим и за Мис Шведске, на коме побјеђује. Следеће године одлази на такмичење за Miss Universe у Сједињеним Америчким Државама. Иако није побиједила, то такмичење јој као једној од финалних учесница доноси уговор са Universal Studiosom.
Каријера
[уреди | уреди извор]Када је отишла у Америку, врло мало је знала енглески језик, али је свеједно добијала лекције у драми, дикцији, јахању, плесу и мачевању. у Америци се састаје са Хауардом Хјузом, филмским продуцентом, који је предложио да промјени нос, зубе и презиме за које је сматрао да се исувише тешко изговара. Она је то задње, наиме, одбила сматрајући да ако неким случајем постане позната људи ће научити да изговарају, а уколико не, то неће ни бити важно. 1953. године појављује се накратко у неколико филмова, углавном непотписана на филмским шпицама. Прије велике свјетске славе, играла је доста мањих улога у филмовима као што су Artists and Models (1955), Hollywood or Bust (1956), а 1955. године је добила Златни глобус за глумицу која највише обећава за мању улогу Кинескиње у авантуристичком филму Blood Alley. Прву главну улогу добија у филму Back from Eternity (1956), те до краја педесетих глуми у разноразним филмовима, од којих ниједан, нажалост, не доспијева до шире публике: Interpol (1957), Valerie (1957), Paris Holiday (1958), Screaming Mimi (1958) i Nel segno di Roma (1959) Преокрет у њеном животу представља филм La dolce vita (1960) Федерика Фелинија. Она упечатљиво игра улогу Силвије и сцена код римске фонтане Треве постаје једна од најзапаженијих холивудских сцена. После тог филма долазе остали који само повећавају њену славу. Из задњег дијела каријере најзанимљивији су S+H+E: Security Hazards Expert (1980), Bigasa Lune Bámbola (1996) и Le nain rouge (1998). Службено се повлачи из каријере 2002. године након телевизијске серије.
Приватни живот и смрт
[уреди | уреди извор]Била је удата за британског глумца Ентонијем Стилом, са којим је брак трајао свега три године, од 1956—1959. године. Од 1963-1975 била је у браку са Риком Ван Нутером. Такође је била у романтичној вези са многим познатим особама као што су Френк Синатра, Гери Купер, Ерол Флин итд. Анита Екберг умире 11. јануара 2015. године у Риму, у доби од 83. године. Њена сахрана била је 14. јануара 2015. године, након чега је кремирана.
Филмографија
[уреди | уреди извор]Година | Филм |
---|---|
1953. | The Mississippi Gambler |
1953. | Abbott and Costello Go to Mars |
1953. | Take Me to Town |
1953. | The Golden Blade |
1955. | Blood Alley |
1955. | Artists and Models |
1956. | War and Peace |
1956. | Back from Eternity |
1956. | Hollywood or Bust |
1956. | Man in the Vault |
1956. | Zarak |
1957. | Interpol |
1957. | Valerie |
1958. | Paris Holiday |
1958. | Screaming Mimi |
1958. | The Man Inside |
1959. | Nel segno di Roma |
1960. | La dolce vita |
1960. | Apocalisse sul fiume giallo |
1960. | Le tre eccetera del colonnello |
1960. | Anonima cocottes |
1961. | A porte chiuse |
1961. | I mongoli |
1962. | Boccaccio '70 |
1963. | Call Me Bwana |
1963. | 4 for Texas |
1964. | Bianco, rosso, giallo, rosa |
1965. | The Alphabet Murders |
1965. | Das Liebeskarussell |
1966. | Come imparai ad amare le donne |
1966. | Way... Way Out |
1966. | Scusi, lei è favorevole o contrario? |
1967. | Il cobra |
1967. | La sfinge d'oro |
1967. | Woman Times Seven |
1968. | Crónica de un atraco |
1969. | If It's Tuesday, This Must Be Belgium |
1969. | Malenka |
1969. | Un sudario a la medida |
1969. | Blonde Köder für den Mörder |
1970. | Quella chiara notte d'ottobre |
1970. | Il divorzio |
1970. | Il debito coniugale |
1972. | Northeast of Seoul |
1972. | Casa d'appuntamento |
1972. | La lunga cavalcata della vendetta |
1975. | Das Tal der tanzenden Witwen |
1979. | Suor Omicidi |
1982. | Cicciabomba |
1986. | Dolce pelle di Angela |
1991. | Il conte Max |
1992. | Cattive ragazze |
1992. | Ambrogio |
1996. | Bámbola |
1996. | Le nain rouge |