Пређи на садржај

Алфа Ромео Ф1

С Википедије, слободне енциклопедије
Швајцарска Алфа Ромео
Пуно име Алфа Ромео Ф1 тим Орлен
Седиште Хинвил, Швајцарска
Шеф тима Француска Фредерик Васер
2024
Возачи 77. Финска Валтери Ботас
24. Кина Гуанју Џоу
Тест возачи 88. Пољска Роберт Кубица
99. Италија Антонио Ђовинаци
Шасија C42
Мотор Ферари 066/7
Статистика
Трке 187
Прва трка Велика награда Велике Британије 1950.
Прва победа Велика награда Велике Британије 1950.
Последња победа Велика награда Шпаније 1951.
Последња трка Велика награда Абу Дабија 2023.
Титуле конструктора 0
Титуле возача 2 (1950 и 1951)
Победе 10
Пол позиције 12
Најбржи кругови 14
Подијуми 26


Алфа Ромео је швајцарски тим Формуле 1 са седиштем у градићу Хинвил у Швајцарској. Алфа Ромео је као конструктор и снабдевач моторима учествовао у Формули 1 од 1950. до 1987. Тим је освојио прва два трофеја у конкуренцији возача 1950. и 1951.године, а онда је угашен. Тим Заубер основан је седамдесетих година 20. века и у почетку се такмичио на тркама спортских аутомобила, да би 1993. на Великој награди Јужне Африке такође почео да учествује и у тркама Формуле 1. Тим је 2005. продат немачком БМВ-у, да би од 2010. опет почео да на такмичења излази самостално. Од 2018. године тим се зове Алфа Ромео Заубер, да би од почетка сезоне 2019. тим почео да се зове Алфа Ромео.

Историја

[уреди | уреди извор]

Тим Алфа Ромео је учествовао у тркама Формуле 1 1950. и 1951.године када су Нино Фарина и Хуан Мануел Фанђо освајали шампионске титуле. Тим Заубер је учествовао у тркама формуле 1 од 1993. године. Најуспешнија сезона им је била 2001. година када је тим освојио четврто место у категорији конструктора. Те сезоне су за тим возили Ник Хајдфелд и Кими Рејкенен, а тест-возач им је био Фелипе Маса.

Током 2005. године БМВ је купио екипу Заубера. Оснивач тима Петер Заубер је остао у тиму као консултант. БМВ је у тркама Формуле 1 учествовао као произвођач мотора. Највећи успех им је био 1983. године када је Нелсон Пике освојио титулу са БМВ мотором.

На крају 2009. године БМВ је објавио да се повлачи из Формуле 1, а Петер Заубер је откупио екипу од немачког произвођача и наставио да се такмичи под именом Заубер.

2006. Почетак ере са БМВ-овим моторима

[уреди | уреди извор]

БМВ Заубер је у својој првој сезони у такмичењу Формула 1 освојио пето место у категорији конструктора са 36 поена. За тим су возили:

Највећи успеси тима у овој сезони су били два трећа места која су освојили Хајдфелд на Великој награди Мађарске и Кубица на Великој награди Италије.

На Великој награди Немачке Вилнев је доживео удес, након чега је до краја сезоне уместо њега возио Кубица.

Ник Хајдфелд на ВН Британије 2007.

Тим је у овој сезони остварио велики успех освајајући друго место у категорији конструктора две трке пре краја сезоне.

У сезони 2007. за БМВ Заубер су возили:

На Великој награди Канаде Кубица је доживео тежак удес, због чега је на следећој трци ВН САД возио Фетел. Фетел је на тој трци освојио 8. место и постао најмлађи возач Формуле 1 који је освојио поене. Пар трка касније двадесетогодишњи Немац је прешао у Скудера Торо Росо.

21. августа 2007. године БМВ Заубер је потврдио да су продужени уговори са оба возача и за 2008. сезону. Њихови болиди ће носити бројеве 3 и 4. Возачи су другу годину за редом били:

Екипа је имала доста проблема током предсезонских тестирања, али су они ипак решени до почетка шампионата, па је БМВ Заубер био један од главних конкурената Ферарију и Макларену. Екипа је имала одличан темпо током прве половине године. Роберт Кубица је на трећој трци сезоне у Бахреину освојио прву пол позицију за екипу, а након те трке БМВ Заубер је био лидер шампионата конструктора испред Ферарија и Макларена. Прву победу у историји екипе је остварио Роберт Кубица на Великој награди Канаде. Славље је употпунио Ник Хајдфелд који је трку завршио на другој позицији. Након тога, форма БМВ Заубера је била у благом паду све до краја шампионата. Главни разлог овога је била одлука екипе да све ресурсе преусмери на развој болида за следећу сезону пошто су 2009. на снагу ступала знатно другачија техничка правила. Екипа је на крају у шампионату конструктора била на трећем месту са 135 бодова. Кубица је завршио на четвртом месту у пласману возача са 75 поена, док је Хајдфелд био шести са 60.

Болид Заубера за сезону 2008.

За екипу су и у сезони 2009 возили:

Ово је била најгора година откако је БМВ преузео Заубер. Екипа је средином 2008. одлучила да жртвује сезону како би се сав фокус преусмерио на болид за 2009. Болид Ф1.09 ни у једном тренутку није био конкурентан. Возачи екипе су се само два пута пењали на подијум и то Хајдфелд у Малезији и Кубица и Бразилу (оба пута друго место). БМВ Заубер је такође био један од тимова који су највише подржавали увођење КЕРС система, али су га они на крају након пуно проблема у фази развоја користили само на једној трци. Резултати су се делимично поправили на крају године, али је већ било прекасно, па је БМВ објавио да ће након 2009. напустити формулу 1. Будућност тима је била у неизвесности по завршетку шампионата, али је на крају Питер Заубер повратио од БМВ-а пуно власништво над екипом и наставио да се такмичи.

2010. Повратак Заубера и Фераријевих мотора

[уреди | уреди извор]

Екипа је у сезони 2010 морала да се поново такмичи под именом БМВ Заубер, иако немачки произвођач више није имао никаквог утицаја. До овакве ситуације се дошло зато што Питер Заубер није на време поднео захтев за промену имена екипе. Заубер је 2010. прешао на Фераријеве моторе, а возачи су били:

Заубер је био веома брз током предсезонских тестирања, али су их технички проблеми спречавали да остваре неки значајнији резултат на првих шест трка сезоне. Први бод за екипу у 2010. је освојио Камуи Кобајаши на Великој награди Турске. Резултати су у другој половини године били бољи, а најбољи пласман је било шесто место Кобајашија на Великој награди Велике Британије. Екипа је на крају шампионат завршила на осмом месту у поретку конструктора са 44 бода. Кобајаши је био дванаести у пласману возача са 32 поена, док су де ла Роса и Хајдфелд на седамнаестој односно осамнаестој позицији имали по 6.

Екипа се од сезоне 2011 званично зове Заубер Ф1 Тим а, возачи су били:

Након дисквалификације оба возача са Велике награде Аустралије због нелегалности задњег крила, Заубер је на наредних шест трка константно био у бодовима. Серхио Перез је на Великој награди Монака доживео тежак удес па га је на трци у Канади заменио Педро де ла Роса. Форма тима је како је сезона одмицала била у благом паду, али је Заубер на крају био седми у шампионату конструктора са 44 бода. Камуи Кобајаши је поново освојио највише бодова за екипу (30), док је Серхио Перез сакупио 16 поена. Они су у шампионату возача завршили на дванаестом, односно шеснаестом месту. Екипа је у 2011. години користила Фераријев КЕРС систем.

Серхио Перез на ВН Малезије 2012.

Возачи екипе у сезони 2012 су:

Улогу шефа екипе је од Петер Заубер преузела Мониша Калтенборн и тако постала прва жена шеф једног тима Формуле 1. Зауберов болид Ц31 за 2012. је један од иновативнијих пошто користи веома интересантан концепт издувног система. Добра форма са предсезонских тестова је пренесена на прве трке сезоне. У Аустралији је Кобајаши био шести, а Перез осми. На Великој награди Малезије Серхио Перез је дошао до неочекиваног другог места и тако потврдио да има таленат за велика дела. Трећа трка није била толико добра првенствено због лоше стратегије тима па су Перез и Кобајаши завршили на десетом и једанаестом месту.

Антонио Ђовинаци на ВН Аустрије 2021.

Тим је након дугогодишњег партнерства са Алфом Ромео променио име у Алфа Ромео рејсинг. Шеф тима је остао Фредерик Васер, а возачи су Кими Рејкенен и Антонио Ђовинаци.[1]

Рејкенен се повукао на крају сезоне 2021. док је Ђовинаци напустити тим крајем 2021. Тим је потписао уговор са Валтеријем Ботасом и возачем Ф2 Гуанју Џоуом за сезону 2022.

Резултати у формули 1

[уреди | уреди извор]

(Подебљано означава освојена првенства)

Година Име Шасија Мотор Гуме Бр. Возачи Поени Шк
1950 Италија Алфа Ромео С.п.А. 158 158 1.5 L8 s P Н/Д Аргентина Хуан Мануел Фанхио
Италија Ђузепе Фарина
Италија Луиђи Фађоли
Уједињено Краљевство Рег Парнел
Италија Пиеро Таруфи
Италија Консалво Санеси
Н/Д
1951 Италија Алфа Ромео С.п.А. 159 158 1.5 L8 s P Н/Д Аргентина Хуан Мануел Фанхио
Италија Ђузепе Фарина
Италија Луиђи Фађоли
Италија Фелиће Бонето
Швајцарска Туло де Графенрид
Италија Консалво Санеси
Њемачка Паул Питш
Н/Д
19521978: Алфа Ромео се није такмичио као конструктор
1979 Италија Аутоделта 177
179
115-12 3.0 F12
1260 3.0 V12
G 35
36
Италија Бруно Ђакомели
Италија Виторио Брамбила
0 НК
1980 Италија Марлборо тим Алфа Ромео 179 1260 3.0 V12 G 22
22
22
23
Француска Патрик Депеје
Италија Виторио Брамбила
Италија Андреа де Чезарис
Италија Бруно Ђакомели
4 11.
1981 Италија Марлборо тим Алфа Ромео 179B
179C
179D
1260 3.0 V12 М 22
23
Сједињене Америчке Државе Марио Андрети
Италија Бруно Ђакомели
10 9.
1982 Италија Марлборо тим Алфа Ромео 179D
182
1260 3.0 V12 М 22
23
Италија Андреа де Чезарис
Италија Бруно Ђакомели
7 10.
1983 Италија Марлборо тим Алфа Ромео 183T 890T 1.5 V8 t М 22
23
Италија Андреа де Чезарис
Италија Мауро Балди
18 6.
1984 Италија Бенетон тим Алфа Ромео 184T 890T 1.5 V8 t G 22
23
Италија Рикардо Патрезе
Сједињене Америчке Државе Еди Чевер
11 8.
1985 Италија Бенетон тим Алфа Ромео 185T
184TB
890T 1.5 V8 t G 22
23
Италија Рикардо Патрезе
Сједињене Америчке Државе Еди Чевер
0 НК
19862018: Алфа Ромео се није такмичио као конструктор
2019 Швајцарска Алфа Ромео рејсинг C38 Ферари 064 1.6 V6 t P 7
99
Финска Кими Рејкенен
Италија Антонио Ђовинаци
57 8.
2020 Швајцарска Алфа Ромео рејсинг Орлен C39 Ферари 065 1.6 V6 t P 7
99
Финска Кими Рејкенен
Италија Антонио Ђовинаци
8 8.
2021 Швајцарска Алфа Ромео рејсинг Орлен C41 Ферари 065/6 1.6 V6 t P 7
88
99
Финска Кими Рејкенен
Пољска Роберт Кубица
Италија Антонио Ђовинаци
13 9.
2022 Швајцарска Алфа Ромео Ф1 тим Орлен C42 Ферари 066/7 1.6 V6 t P 24
77
Кина Џоу Гуанју
Финска Валтери Ботас
52* 6.*
Извор:[2]

* – Сезона у току.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Nema više Zaubera u F1 – u novoj sezoni je Alfa Romeo Racing”. 
  2. ^ „Alfa Romeo – Seasons”. StatsF1. Приступљено 15. 3. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]