Пређи на садржај

Алергија

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 10. септембар 2024. у 19:26; аутор: Intermedichbo (разговор | доприноси) (→Спољашње везе)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Алергија
Копривњача, један од симптома алергије
СпецијалностиДерматологија
Имунологија
СимптомиЦрвене очи, сврабни осип, цурење из носа, отежано дисање, оток, кијање[1]
ТиповиАтопијска кијавица, алергије на храну, атопијски дерматитис, алергијска астма, анафилакса
УзроциГенетички и фактори животне средине[2]
Дијагностички методНа бази симптома, тест убода коже, крвни тест[3]
Слична обољењаНетолеранција за храну, тровање храном[4]
ПревенцијаРано излагање потенцијалним алергенима[5]
ЛечењеИзбегавање познатих алергена, лекова, имунотерапија алергенима [6]
ЛековиСтероиди, антихистамини, епинефрин, стабилизатори мастоцита, антилеукотриени[6][7][8][9]
ФреквенцијаЧеста[10]

Алергија, преосетљивост, хиперергија, је реакција преосетљивости неког органа или целог организма на поновно уношење антигена.[11] Алергија настаје као последица поновљеног сусрета антигена са претходно створеним специфичним антителима од стране имунског система. Реч алергија је грч. αλλεργια порекла и настала је спајањем речи (грч. αλλος-алос-промењен) и (грч. εργον-ергон-рад).[12] Алергијске болести су бројна стања узрокована преосетљивошћу имунског система на типично нешкодљиве супстанце у животној средини.[13] Ове болести укључују поленску грозницу, алергије на храну, атопијски дерматитис, алергијску астму и анафилаксију.[14] Симптоми могу укључивати црвене очи, сврабљиви осип, кијање, цурење носа, отежано дисање или оток.[1] Нетолеранција за храну и тровање храном су одвојена обољења.[3][4] Алергија може бити наследна (ектопијска), код особа са урођеном склоношћу, да на алергене са којима се свакодневно срећу у животу, стварају специфичну врсту антитела, и стечена која код појединих особа може настати у току свакодневног живота, након дуготрајног контакта са свакодневним или новим врстама антигена.[15]

Уобичајени алергени укључују полен и одређену храну.[13] Метали и друге супстанце такође могу стварати проблеме.[13] Храна, убоди инсеката и лекови су чести узроци тешких реакција.[2] Њихов развој је резултат како генетских фактора, тако и фактора околине.[2] Основни механизам укључује имуноглобулин Е антитела (IgE), део имунолошког система тела, који се везују за алерген, а затим за рецептор на мастоцитима или базофилима, где покрећу ослобађање запаљенских хемикалија попут хистамина.[16] Дијагноза се обично заснива на анамнези особе.[3] Даља испитивања коже или крви могу бити корисна у одређеним случајевима.[3] Позитивни тестови, међутим, не морају значити да постоји значајна алергија на дотичну супстанцу.[17]

Рано излагање потенцијалним алергенима може бити заштитно.[5] Третмани за алергије укључују избегавање познатих алергена и употребу лекова као што су стероиди и антихистаминици.[6] У тешким реакцијама препоручује се убризгавање адреналина (епинефрина).[7] Хипосензибилизација, којом постепено излажу људи све већим количинама алергена, корисна је за неке врсте алергија, као код поленске грознице и реакција на уједе инсеката.[6] Његова употреба код алергија на храну није јасна.[6]

Алергије су честе.[10] У развијеном свету око 20% људи је погођено алергијским ринитисом,[18] око 6% људи има бар једну алергију на храну,[3][5] а око 20% има атопијски дерматитис у неком тренутку.[19] Зависно од државе, око 1–18% људи има астму.[20][21] Анафилаксија се јавља код 0,05–2% људи.[22] Постоје индикације да се стопа многих алергијских болести повећава.[7][23][24] Реч „алергија“ први пут је употребио Клеменс фон Пиркует 1906. године.[2]

Основне поставке

[уреди | уреди извор]
Честице полена

Основна улога имунског система људског организма је да одбрани тело од свега страног и потенцијално штетног, било пореклом из унутрашње или спољне средине. На тај начин се код здравих особа ствара имуност, отпорност ка овим чиниоцима. Алергија представља промењено, преосетљиво стање имунског система појединих особа на материје из нашег окружења, а на које већина не реагује, јер суштински не представљају претњу.[15]

Склоност ка алергији је наследна и око 30% популације је склоно овим поремећајима, а код око 20% се она и испољи. Број оболелих је у сталном порасту у свету и код нас.

Алергени - узрочници алергије

[уреди | уреди извор]
Гриња - чести узрочник алергије

Материје које изазивају алергије називају се алергенима и подељени су у неколико великих група у односу на начин на који наш организам долази у додир са њима:

  • контактни алергени (хемикалије, козметика, накит..)
  • нутритивни алергени – храна (ораси, кикирики, чоколада, јаја, риба, млеко, конзерванси и адитиви у храни..)
  • респираторни алергени – из унутрашње средине, куће,[25] као што је прашина и гриње, длака домаћих животиња или из спољашње средине, као што су полени дрвећа,[26] трава и корова.

Симптоми

[уреди | уреди извор]

Када организам преосетљиве особе дође у контакт са алергеном у року од неколико минута, сати или дана испољиће се симптоми алергије. У случају респираторне алергије на полене, зрнца полена доспевају до коже, слузнице ока, носа, плућа и изазивају следеће симптоме:

  • Кожа – црвенило, оток, осећај свраба, осип
  • Очи – црвенило, сузење, свраб
  • Нос – кијање, запушеност, обилна воденаста секреција, свраб
  • Грло – осећај сливања секрета, осећај гребања, свраба
  • Плућа – суви кашаљ, отежано дисање, гушење.

Сви наведени симптоми могу бити испољени у благом облику када не ремете радну способност, али и у тежим облицима, па и драматичним када угрожавају живот (у случају гушења, анафилактичког шока исл.).

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

У случају алергије на полене дијагнозу поставља лекар на основу података које даје пацијент о својим тегобама, као и на основу тестова на кожи или из крви из којих се види да ли пацијент има антитела на одређену врсту алергена полена. Ови тестови се раде скоро у свакој болници.

Лечење

[уреди | уреди извор]

Уколико се симптоми алергије не лече од самог почетка имају склоност да се током година појачавају и јављају алергије и на друге, нове алергене. Познато је да пацијенти алергични на полене, често постану алергични и на кућну прашину и обратно. На нашем подручју више од 50% пацијената је алергично истовремено на 2 и више алергена. У случају алергије на полене након прекида изложености поленима (одлазак на места где нема тих биљака, затварање у просторије где постоје клима-уређаји који не пропуштају полен) или након узимања лекова тегобе се повлаче или смањују по интензитету у року од неколико сати или дана. Данас постоји велики број антиалергијских лекова и то у локалним или системским облицима који су прилагођени лечењу наведених тегоба. Тако се за кожне манифестације алергије могу промењивати кортикостероидне креме, код тегоба везаних за очи капи са антиинфлаторним дејством, код тегоба везаних за респираторне органе интраназални кортикостероидни спрејеви (флутиказон, мометазон, беклометазон). Од системских лекова се дају антихистаминици новије генерације (лоратадин), лекови за ширење дисајних путева у облику спреја за инхлацију, таблета или инјекција (бронходилататори). Антихистаминици се узимају превентивно пре очекиване неповољне концентрације полена у ваздуху. Најновији вид терапије код алергије на полене је имунотерапија са одговарајућим растућим дозама алергена који се дају у виду поткожних инјекција или у новије време у виду капи које се стављају под језик. Због могућих секундарних алергија, имуно терапија десензитивације се користи искључиво као последње решење код пацијената чији су симптоми изразито јаки и не одговарају на стандардну сезонску терапију. Од алергија најчешће обољевају деца и млади, али се могу појавити у било ком периоду живота.

Превенција

[уреди | уреди извор]

Превенција алегијских обољења почиње још од првих дана живота уклањањем из околине детета свих оних штетних фактора који могу допринети да се алергија испољи, а то су аерозагађење, пушење и сл. Следећи корак је уклањање алергена из околине, као што су перјана постељина или домаће животиње, затим одржавање добре хигијене стана, што смањује количину прашине. Код алергије на полене веома их је тешко избећи, осим ако пацијент има могућности да у периоду цветања оде у другу средину. Концентрација полена у ваздуху је најмања рано изјутра, када не дува ветар или после кише. Полен се може задржавати у одећи и коси. Могуће је уградити специјалне филтере који не пропуштају полен у стану, радном месту или колима у којима се налази клима. Стан би требало проветравати када нема ветра, јер се путем ветра полен шири и до 10 km од места цветања. Пожељно је уклонити цвеће из стана, поготово оно које цвета или је у вази. Неопходно је активно уклањати коров око места становања, радног места (фабрика, школа, њива) и тиме смањити количину полена у ваздуху. Код већине оболелих болест се испољи тек када број поленових зрнаца у ваздуху пређе 50/m³. Пожељно је информисати се преко средстава информисања (радио, новине, интернет) о количини полена у ваздуху и његовом кретању као и врсти, те томе прилагодити боравак напољу и терапију. Веома је важна редовна контрола код свог лекара и редовно узимање препоручених лекова.

У нашој средини током последњих десетак година све већи проблем представљају алергије на полене, а нарочито на полене корова. Од свих пацијената који су алергични на полене корова више од 80% је алергично и на полен парложне траве (амброзија). Због своје распрострањености и јаких алергогених својстава она ће и убудуће бити узрок нарушавања здравља код све већег броја становника.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Environmental Allergies: Symptoms”. NIAID. 22. 4. 2015. Архивирано из оригинала 18. 6. 2015. г. Приступљено 19. 6. 2015. 
  2. ^ а б в г Kay AB (2000). „Overview of 'allergy and allergic diseases: with a view to the future'”. British Medical Bulletin. 56 (4): 843—64. PMID 11359624. doi:10.1258/0007142001903481 Слободан приступ. 
  3. ^ а б в г д National Institute of Allergy and Infectious Diseases (јул 2012). „Food Allergy An Overview” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 5. 3. 2016. г. 
  4. ^ а б Bahna SL (децембар 2002). „Cow's milk allergy versus cow milk intolerance”. Annals of Allergy, Asthma & Immunology. 89 (6 Suppl 1): 56—60. PMID 12487206. doi:10.1016/S1081-1206(10)62124-2. 
  5. ^ а б в Sicherer SH, Sampson HA (фебруар 2014). „Food allergy: Epidemiology, pathogenesis, diagnosis, and treatment”. The Journal of Allergy and Clinical Immunology. 133 (2): 291—307; quiz 308. PMID 24388012. doi:10.1016/j.jaci.2013.11.020. 
  6. ^ а б в г д „Allergen Immunotherapy”. 22. 4. 2015. Архивирано из оригинала 17. 6. 2015. г. Приступљено 15. 6. 2015. 
  7. ^ а б в Simons FE (октобар 2009). „Anaphylaxis: Recent advances in assessment and treatment” (PDF). The Journal of Allergy and Clinical Immunology. 124 (4): 625—36; quiz 637—38. PMID 19815109. doi:10.1016/j.jaci.2009.08.025. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 6. 2013. г. 
  8. ^ Finn, DF; Walsh, JJ (септембар 2013). „Twenty-first century mast cell stabilizers.”. British Journal of Pharmacology. 170 (1): 23—37. PMC 3764846 Слободан приступ. PMID 23441583. doi:10.1111/bph.12138. 
  9. ^ May, JR; Dolen, WK (децембар 2017). „Management of Allergic Rhinitis: A Review for the Community Pharmacist.”. Clinical Therapeutics. 39 (12): 2410—19. PMID 29079387. doi:10.1016/j.clinthera.2017.10.006 Слободан приступ. 
  10. ^ а б „Allergic Diseases”. NIAID. 21. 5. 2015. Архивирано из оригинала 18. 6. 2015. г. Приступљено 20. 6. 2015. 
  11. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 33. ISBN 86-331-2075-5. 
  12. ^ Група аутора, Савремени приступ уртикарији и ангиоедему Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2020) Монографије научних скупова Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, Волумен 2, број 1, 2011.
  13. ^ а б в McConnell, Thomas H. (2007). The Nature of Disease: Pathology for the Health Professions. Baltimore, MD: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 159. ISBN 978-0-7817-5317-3. 
  14. ^ „Types of Allergic Diseases”. NIAID. 29. 5. 2015. Архивирано из оригинала 17. 6. 2015. г. Приступљено 17. 6. 2015. 
  15. ^ а б Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  16. ^ „How Does an Allergic Response Work?”. NIAID. 21. 4. 2015. Архивирано из оригинала 18. 6. 2015. г. Приступљено 20. 6. 2015. 
  17. ^ Cox L, Williams B, Sicherer S, Oppenheimer J, Sher L, Hamilton R, Golden D (децембар 2008). „Pearls and pitfalls of allergy diagnostic testing: report from the American College of Allergy, Asthma and Immunology/American Academy of Allergy, Asthma and Immunology Specific IgE Test Task Force”. Annals of Allergy, Asthma & Immunology. 101 (6): 580—92. PMID 19119701. doi:10.1016/S1081-1206(10)60220-7. 
  18. ^ Wheatley LM, Togias A (јануар 2015). „Clinical practice. Allergic rhinitis”. The New England Journal of Medicine. 372 (5): 456—63. PMC 4324099 Слободан приступ. PMID 25629743. doi:10.1056/NEJMcp1412282. 
  19. ^ Thomsen SF (2014). „Atopic dermatitis: natural history, diagnosis, and treatment”. ISRN Allergy. 2014: 354250. PMC 4004110 Слободан приступ. PMID 25006501. doi:10.1155/2014/354250. 
  20. ^ „Global Strategy for Asthma Management and Prevention: Updated 2015” (PDF). Global Initiative for Asthma. 2015. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 10. 2015. г. 
  21. ^ „Global Strategy for Asthma Management and Prevention” (PDF). Global Initiative for Asthma. 2011. стр. 2—5. Архивирано из оригинала (PDF) јул 2016. г. 
  22. ^ Leslie C. Grammer (2012). Patterson's Allergic Diseases (7 изд.). ISBN 978-1-4511-4863-3. 
  23. ^ Anandan C, Nurmatov U, van Schayck OC, Sheikh A (фебруар 2010). „Is the prevalence of asthma declining? Systematic review of epidemiological studies”. Allergy. 65 (2): 152—67. PMID 19912154. S2CID 19525219. doi:10.1111/j.1398-9995.2009.02244.x Слободан приступ. 
  24. ^ Pongdee, Thanai. „Increasing Rates of Allergies and Asthma”. American Academy of Allergy, Asthma & Immunology. 
  25. ^ Spieksma FT (1997). „Domestic mites from an acarologic perspective”. Allergy. 52: 360—368. 
  26. ^ Todo-Bom A, Tavares B. Aerobiology and allergenic pollens. Allerg Immunol (Paris) 36  189–190

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алергија&oldid=28432727”