Ароматичне биљке
Изглед
Ароматичне биљке су биљке које садрже етарско уље, смешу миришљавих, лако испарљивих једињења, од којих преовлађују терпени. Етарско уље у биљкама настаје и сакупља се у посебним секреторним структурама које могу бити на површини (секреторне трихоме) или у унутрашњости (секреторне ћелије, шупљине и канали) биљака. Постоји више хиљада врста ароматичних биљака, које припадају породицама Pinaceae, Rutaceae, Apiaceae, Lamiaceae, Asteraceae и другим. Биљке са етарским уљима користе се као зачини, у медицини, прехрамбеној и козметичкој индустрији.[1]
Одабране ароматичне биљке Србије
[уреди | уреди извор]- Јела
- Смрча
- Оморика
- Клека
- Хмељ
- Дивља ружа
- Јасенак
- Анис
- Морач
- Селен
- Пашканат
- Мирођија
- Добричица
- Жалфија
- Мускатна жалфија
- Матичњак
- Вранилова трава
- Мајчина душица
- Тимијан
- Барска нана
- Коњски босиљак
- Питома нана
- Босиљак
- Смиље
- Пелен
- Сремуш
- Иђирот
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јанчић Р, Стошић Д, Мимица Дукић Н, Лакушић Б: Ароматичне биљке Србије, Дечје новине, Горњи Милановац, 1995.