Перо Зубац — разлика између измена
Ред 51: | Ред 51: | ||
=== Чланства === |
=== Чланства === |
||
[[Датотека:Pero Zubac to Ivan Bekjarev.jpg|мини|десно|Књига Пере Зупца са посветом глумцу [[Иван Бекјарев|Ивану Бекјареву]]]] |
[[Датотека:Pero Zubac to Ivan Bekjarev.jpg|мини|десно|Књига Пере Зупца са посветом глумцу [[Иван Бекјарев|Ивану Бекјареву]]]] |
||
Седамдесетих година двадесетог века Зубац је био, у два четверогодишња мандата, члан Извршног одбора [[Републичка заједница културе|Републичке заједнице културе]]. Члан је [[Удружење новинара Србије|Удружења новинара Србије]], [[Друштво књижевника Војводине|Друштва књижевника Војводине]] и [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]], у којем је једно време био и потпредседник, а од 2003. године је редовни члан Академије природних и хуманитарних наука [[Кнежеви Шчербатови|Кнежева Шчербатових]], [[Москва]], [[Русија|Руска Федерација]]. У августу 2013. године изабран је за дописног члана [[Војвођанска академија наука и уметности|Војвођанске академије наука и уметности]] (ВАНУ). Центар за мир и мултиетничку сарадњу [[Мостар]] изабрао га је 2005. године за почасног члана Центра. Такође, почасни је члан оснивач [[Адлигат|Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”]], у којем се налази и његов легат. |
Седамдесетих година двадесетог века Зубац је био, у два четверогодишња мандата, члан Извршног одбора [[Републичка заједница културе|Републичке заједнице културе]]. Члан је [[Удружење новинара Србије|Удружења новинара Србије]], [[Друштво књижевника Војводине|Друштва књижевника Војводине]] и [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]], у којем је једно време био и потпредседник, а од 2003. године је редовни члан Академије природних и хуманитарних наука [[Кнежеви Шчербатови|Кнежева Шчербатових]], [[Москва]], [[Русија|Руска Федерација]]. У августу 2013. године изабран је за дописног члана [[Војвођанска академија наука и уметности|Војвођанске академије наука и уметности]] (ВАНУ). Центар за мир и мултиетничку сарадњу [[Мостар]] изабрао га је 2005. године за почасног члана Центра. Такође, почасни је члан оснивач [[Адлигат|Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”]], у којем се налази и његов легат. Изабран је за почасног члана БХААС-а 2021. године, за редовног члана Словенске академије 2022. и 2024. за редовног члана ВАНУ.<ref>{{cite web |title=Pero Zubac – dopisni član {{!}} Vojvođanska akademija nauka i umetnosti |url=http://vanu.org.rs/?p=1677 |website=vanu.org.rs |access-date=2. 3. 2024}}</ref> |
||
Тренутно живи и ствара у Новом Саду. |
Тренутно живи и ствара у Новом Саду. |
Верзија на датум 2. март 2024. у 12:26
Перо Зубац | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 30. мај 1945. |
Место рођења | Невесиње, ДФ Југославија |
Држављанство | Србија |
Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду |
Перо Зубац (Невесиње, 30. мај 1945) српски је и југословенски књижевник, преводилац, сценариста и новинар.[1]
Аутор је више од педесет књига поезије и двадесет антологија југословенског и светског песништва. Члан је Удружења новинара Србије, Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије, у којем је једно време био и потпредседник. Почасни је члан оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, где се налази и његов легат.[2]
Биографија
У родном месту завршио је основну школу, а експерименталну гимназију похађао је у Лиштици и Зрењанину. Након завршене гимназије уписао је књижевност југословенских народа на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.[1]
Током своје богате и разноврсне каријере бавио се, између осталог, књижевношћу, новинарством, уредништвом, сценаристиком, менторским и преводилачким радом.
Књижевност
Као књижевник и песник, први пут је запажен крајем своје деветнаесте године, када је објавио „Мостарске кише”, љубавну поему која важи за једну од најлепших на српским просторима.[2] Током свог вишедеценијског књижевног рада, Зубац је објавио 50 књига поезије, као и 20 књига песама за децу, једну књигу есеја („Ти дани“, Стражилово, Нови Сад, 1976), лирску студију о Ленки Дунђерској, три књиге пародија на југословенско песништво („Пантологија нова”, „Смејуљци”, „Перодије”), али и 16 антологија југословенског и страног песништва. Објавио је више текстова о југословенској периодици на теме из совјетске и руске уметности.
На стране језике преведено му је 8 књига (две књиге на македонски, две на албански, једна на мађарски, једна на италијански, једна на шпански и једна на румунски језик), а његове песме превођене су на двадесет светских језика. Поему „Мостарске кише”, у преводу Ирине Чивалихине, објавио је московски часопис Работница у тиражу од чак 19.750.000 примерака.[2] Зубац се и сам бавио преводилачким радом, а песме је преводио са руског, мађарског, македонског и словеначког језика, и препевао са турског, холандског и немачког језика.
Његова поезија налази се у десетак страних и преко три стотине домаћих антологија песника и песништва за децу. Осим тога, заступљен је у читанкама и лектири у Србији, Хрватској, Црној Гори и Босни и Херцеговини.
На његове стихове компоновано је више кантата, соло песама, ораторијума, а за стихове је добио најзначајније награде на југословенским фестивалима у Опатији, Београду, Подгорици, Нишу, Доњем Милановцу, Панчеву, Рожајама и Никшићу.
Осам година био је ментор најталентованијих литерата у Војводини у Центру за таленте Републике Србије.
Новинарство
Перо Зубац је, као новинар, имао своје колумне и фељтоне у часописима Борба и Наша Борба (Београд), Побједа (Подгорица), Свету, Уни и Недељи (Сарајево), Оку (Загреб), Парадоксу, (Загреб), Дневнику (Нови Сад), Полету (Загреб), Раду (Београд), Гласу омладине (Нови Сад), НС недељнику (Нови Сад), Слободној Далмацији (Сплит) и Суботичким новинама (Суботица).
Био је главни уредник студентског листа Индекс, главни и одговорни уредник часописа за културу Поља у Новом Саду, уредник загребачке ревије Полет, уредник скопске Мисле, часописа Детињство Змајевих дечјих игара и часописа за дјецу Витез из Београда, али и сарадник бројних југословенских ревија, часописа и листова. Тренутно је уредник неколико едиција издавачке куће „Српска књига М“ из Руме и члан редакције часописа за културу „Кровови“ у Сремским Карловцима.
Сценаристика
Као телевизијски аутор и уредник, Зубац је написао и реализовао преко четири стотине сценарија за документарне, музичке, забавне, уметничке и емисије за децу и младе. Био је запослен на Телевизији Нови Сад више од тридесет година, а у Радио-телевизији Србије био је главни и одговорни уредник Културно-уметничког програма, уредник програма за децу и младе, координатор Програма за децу, као и помоћник главног и одговорног уредника Забавно-рекреативног и спортског програма. Био је и уредник популарних југословенских серијала за децу „Музички тобоган” и „Фазони и форе”, као и серије класичне музике Радио-телевизије Србије „Хармонија сфера“. У овим медијским кућама радио је све до пензионисања 2008. године.
Написао је сценарија за 8 документарних филмова за „Неопланта филм“ Нови Сад и целовечерњи филм „Центар филма” из Београда о Јовану Јовановићу Змају. Написао је сценарио и играо наратора у документарно-играном филму „Доба Дунђерских” у производњи „Кошутњак филма" из Београда који је премијерно приказан у Новом Саду јуна 2014. године.Такође, аутор је и коаутор бројних мултимедијалних спектакала (Дани младости, логорске ватре, отварања олимпијских такмичења).
За сценарио филма Кароља Вишека „Пинки” добио је Златну повељу међународног Београдског фестивала документарног и краткометражног филма.
Чланства
Седамдесетих година двадесетог века Зубац је био, у два четверогодишња мандата, члан Извршног одбора Републичке заједнице културе. Члан је Удружења новинара Србије, Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије, у којем је једно време био и потпредседник, а од 2003. године је редовни члан Академије природних и хуманитарних наука Кнежева Шчербатових, Москва, Руска Федерација. У августу 2013. године изабран је за дописног члана Војвођанске академије наука и уметности (ВАНУ). Центар за мир и мултиетничку сарадњу Мостар изабрао га је 2005. године за почасног члана Центра. Такође, почасни је члан оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, у којем се налази и његов легат. Изабран је за почасног члана БХААС-а 2021. године, за редовног члана Словенске академије 2022. и 2024. за редовног члана ВАНУ.[3]
Тренутно живи и ствара у Новом Саду.
Легат Пере Зупца
Перо Зубац један је од првих људи који су подржавали оснивање Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду,[4] где је уједно и почасни члан оснивач, као и члан Извршног савета.[2][5] У Удружењу је формирао и свој легат, поклонивши бројне књиге и предмете, укључујући и велики број издања са посветама, као и значајну колекцију књижевне периодике и рукописа. У више наврата потписивао је књиге за Збирку посвета које је формирало Удружење, а у којој се данас укупно налази више од 50.000 посвета.
Награде и признања
Добитник је бројних награда међу којима су:[1]
- „Награда пунолетства” ОК ССО Нови Сад
- „Горанов вијенац”
- „Горанова плакета” за књижевност за дјецу
- Награда „Јован Поповић”
- Награда „Жарко Васиљев”
- Октобарска награда Новог Сада
- Повеља Новог Сада
- Награда ослобођења Мостара
- Златна плакета града Вуковара
- Велика повеља града Краљева
- Награда ослобођења Кикинде
- „Златна кап сунца Мостара”
- „Стражилово”
- „Змајев штап”
- Награда Сремских Карловаца
- „Павле Адамов”
- Годишња награда Радио Београда
- Награда „Змајевих дечјих игара” за књижевност за децу
- Награда „Стара маслина” за књижевност за децу
- „Гашино перо”, за животно дело у књижевности за децу
- „Златни кључић” Смедеревске песничке јесени за књижевност за децу
- Златна чаша манифестације „Чаша воде са извора”
- Награда ослобођења Војводине
- Повеља Удружење књижевника Србије за животно дело[6]
- Почасни је грађанин српских села Мрчајеваца, Паноније и Крчедина.
- Повеља Удружења књижевника Србије[7]
Дела (библиографија)
Књижевна дела
|
Антологије
Драме
Либрето
Приредио
Мултимедијална дела
|
Референце
- ^ а б в „Перо Зубац”. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 5. 2. 2024.
- ^ а б в г „Легат Пере Зубца” (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-13.
- ^ „Pero Zubac – dopisni član | Vojvođanska akademija nauka i umetnosti”. vanu.org.rs. Приступљено 2. 3. 2024.
- ^ „Avanturista koji 250 godina čuva u kući milion knjiga”. Al Jazeera Balkans (на језику: бошњачки). 2018-12-09. Приступљено 2020-08-13.
- ^ „Управа и оснивачи” (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-13.
- ^ О, П. „Перо Зубац добитник Повеље за животно дело”. Politika Online. Приступљено 2023-02-16.
- ^ Куртеш, Александра (18. 2. 2023). „Пери Зупцу Повеља за животно дело”. Политика. Приступљено 20. 2. 2023.
Спољашње везе
- Перо Зубац: Интернет је спасио поезију - интервју („Културиште”, 05. април 2019)[мртва веза]
- Перо Зубац - интервју („Политика“, 2. септембар 2010)
- И данас се неки удварају уз „Мостарске кише“ („Политика“, 15. мај 2011)
- Још сањам мостарске кише („Вечерње новости“, 31. август 2013)
- Мостарске кише још га прате („Политика“, 27. јул 2015)
- Перо Зубац, Страница мог живота: Невесињски снегови далеко драгоценији од мостарских киша (1977)
- Дочек са капетаном Миком Антићем („Политика”, 2. јануар 2022)
- Рођени 1945.
- Невесињци
- Српски књижевници
- Српски песници
- Југословенски књижевници
- Југословенски песници
- Књижевници Републике Српске
- Чланови Удружења књижевника Србије
- Добитници награде Ленкин прстен
- Добитници Вукове награде
- Добитници Повеље Удружења књижевника Србије
- Добитници награде Златни кључић
- Носиоци Сретењског ордена
- Легати и збирке у Адлигату
- Оснивачи и чланови Адлигата