Извор странице Општина Трговиште

{{For|општину у Бугарској|Општина Трговиште (Бугарска)}}
{{општина у Србији
| име=Општина Трговиште
| грб=Coat of arms of Trgovište.png
| мапа=Trgovište
| површина=370
| становништво={{decrease}} 4.316
| година_становништво= 2022
| густина=13.76
| округ=[[Пчињски управни округ|Пчињски]]
| седиште=[[Трговиште (Трговиште)|Трговиште]]
| председник_општине=Ненад Крстић
| странка=[[Српска напредна странка|СНС]]
| владајуће_странке=
| интернет=[http://www.trgoviste.rs www.trgoviste.rs]
}}
'''Општина Трговиште''' је [[територијална организација Републике Србије|општина]] на крајњем југу [[Србија|Србије]] у [[Пчињски управни округ|Пчињском округу]]. Седиште општине је у селу [[Трговиште (Трговиште)|Трговиште]]. 
Према подацима са последњег пописа [[Попис становништва 2022. у Србији|2022]]. године у општини је живело 4.316 становника<ref name=Попис2022>{{cite web |title=Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови) |url=https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Pdf/G20234001.pdf |website=popis2022.stat.gov.rs |access-date=9. 7. 2023.}}</ref> (према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011]]. било је 5.091 становника).<ref>{{cite web|title=Упоредни преглед броја становника  1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.|url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga20.pdf|publisher=Републички завод за статистику|location=Београд|date=2014}}</ref>	

== Географија ==
[[Датотека:Општина Трговиште-Пчињски округ.svg|мини|200п|десно|Општина Трговиште у [[Пчињски управни округ|Пчињском округу]]]]
Општина се граничи са општинама [[Општина Босилеград|Босилеград]], [[Град Врање|Врање]], [[Општина Бујановац|Бујановац]] и суседном државом [[Северна Македонија|Северном Македонијом]] у дужини од 47 km.

Надморска висина се креће од 805 метара (у месту Трговиште), до 1.825 метара на Големом Врху (планина [[Беле Воде (планина)|Беле Воде]]). Земљиште је планинског карактера и чине га планине: Беле Воде, Зладовачка планина, Лесничка планина, Копљача и Петрова гора. Реке у општини Трговиште су: Трипушница, Козједолска, Лесничка река и [[Пчиња]].

== Историја ==
Област Горње [[Пчиња|Пчиње]] је била слабо насељена у средњем веку. Од насељавања [[Словени|Словена]], ова област је била под влашћу [[Прво бугарско царство|првог бугарског царства]], а касније у центру [[Самуилово царство|Самуиловог царства]].
Политички догађаји који су се одиграли крајем 10. и почетком 11. века, морали су оставити трага у градитељству ове области. Победом [[Василије II|Василија II]] над [[Самуил (цар)|Самуилом]], [[Византија]] је вратила раније изгубљене територије Балкана, што је захтевало реорганизовање политичке и црквене управе и стављење становништва под његов утицај. Царском повељом из 1020. године, [[Василије II]] реорганизовао је [[Охридска архиепископија|Охридску патријаршију]], сада архиепископију, у којој се спомиње епископија Морзовишка, у чијем саставу је поред осталих места и [[Козјак (планина)|Козјак]] – данас име планине у чијем подножју се налази [[Манастир Прохор Пчињски]]. Њега је изградио византијски цар [[Роман IV Диоген]], на молбу потоњег свеца и патрона храма Прохора Пчињског. Систематска археолошка ископавања уз свестранију анализу досадашњих сазнања, потврдила би тврдњу да је првобитна скромна једнобродна црква саграђена у XI веку или почетком XII столећа.<ref>https://www.trgoviste.rs/prohor_pcinjski</ref>

Према речима [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]], Немања је у ратовима са Византијом између 1180–1190. године освојио област [[Врање|Врања]]. Припајањем новоосвојених територија Србији отворила се потреба за организацијом цркве коју је спровео [[Св. Сава]] 1220. године. Манастир је остао у саставу српске државе све до њеног дефинитивног пада. Овим крајем су током 14. века владали [[Дејановићи]]. Административни центар области је био град [[Велбужд]], који су [[Турци]] назвали [[Ћустендил]] или „Константинова бања” по [[Константин Дејановић Драгаш|Константину Драгашу]].
[[Датотека:Bogorodičina_crkva_na_Vražjem_kamenu.jpg|мини|200п|[[Богородичина црква на Вражјем камену]]]]
Након пада под турску власт, област Горње Пчиње постаје примамљива за досељенике из околних крајева, који су бежали од турског зулума. у 16. веку је подигнута [[Богородичина црква на Вражјем камену]], јединствена на [[Балканско полуострво|Балкану]]. Мештани су веровали да је ова црква уклета, те у њој се нису вршила венчања ни крштења.<ref name="СК">{{СК-САНУ|Линк=515|Име=Богородичина црква|Чланак=Вражји камен, Богородичина црква}}</ref> У овим пределима раније је постојало чак 23 средњевековне цркве и манастира од којих неке данас постоје само као топоними у овом крају.<ref>https://www.trgoviste.rs/bogorodicina_crkva</ref> Горња Пчиња је била под црквеном влашћу [[Охридска архиепископија|Охридске архиепископије]], 1557. [[Турци]] ову област препуштају [[Пећка патријаршија|пећкој патриаршији]], да би је 1766. предали на управу [[Цариградска патријаршија|цариградској патријаршији]], која је увела грчки језик у богослужење и настојала да спроведе хеленизацију становништва. Грчки свештеници [[Фанариоти]] су били већа пошаст од Турака за православне Словене у овом крају, средином 20. века, сељаци из Горње Пчиње су и даље препричавали како су [[Грци]] малтретирали њихове претке током 19. века и изнуђивали новац од сиромашног становништа. Са [[Бугарски народни препород|бугарским препородом]], почиње полако да се буди и становништво Горње Пчиње, те ова област ступа 1870. у састав скопске епархије [[Бугарска егзархија|бугарске егзархије]], која је коначно вратила богослужење на словенском језику, који су Пчињани разумели.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/84219/Bulgarian-Orthodox-Church "Bulgarian Orthodox Church"], Encyclopædia Britannica: "The struggle for an independent Bulgarian church, begun late in the 18th century, culminated in the establishment in 1870 of a Bulgarian exarchate." {{en}}</ref>  Турци са почетком [[Руско-турски рат (1877—1878)|руско турског рата]] 1877. забрањују рад [[Бугарска егзархија|бугарске егзархије]], многи свештеници из овог краја су убијени, а у цркве се враћају грчки фанариотски свештеници.

Горњу Пчињу је почетком 1878. ослободила српска војска након [[Ослобођење Врања 1878. године|битке за Врање]]., уз помоћ устаника [[Сима Соколовић|Симе Соколовића]] из [[Трн]]а. Са поразом Турске, [[Руси]] одлукама [[Санстефански споразум|Санстефанског споразума]] припајају овај крај [[Кнежевина Бугарска|Кнежевини Бугарској]], а српска војска је била дужна да се повуче, али на интервенцију великих сила на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]], Трговиште је враћено у састав [[Османско царство|Османског царства]]<ref>[http://www.hrono.ru/dokum/1800dok/1878sanstef.php Сан-Стефанский мир{{Ботовски наслов}}].</ref> Турски зулум над сељацима се повећао, као и напади и пљачке од стране [[Арнаути|Арнаута]], што је подстакло део становништва овог краја да се придужи [[Кумановски устанак|Кумановском устанку]] 1880. који је подстрекиван од [[Кнежевина Србија|Србије]]. Међу устаницима су били [[Чакр-паша]] из села [[Горњи Стајевац]] и [[Илија Черкез]] из [[Црвени Град|Црвеног града]]. [[Турци]] су устанак у крви угушили, сламању устанка су допринели и  про-бугарски мештани, који су ломили дух устаника говорећи како им Србија никада неће помоћи и како ће Горња Пчиња свеједно бити уједињена са [[Кнежевина Бугарска|Бугарском]]. [[Теодосије Гологанов]] је 1890. покушао да обнови рад бугарске цркве у крају 1890. али је овај потез осујећен интервенцијом српског конзула, који је запретио турском валији да ће интервенисати код скопског паше да буде смењен ако дозволи тако нешто у [[Прешевска каза|прешевској кази]], којој је Трговиште припадало. Бугари су покушали да отворе школу у [[Радовница|Радовници]] и [[Доњи Стајевац|Доњем Стајевцу]] 1897. али је тај покушај спречила турска жандармерија. Из Трговишта је и комитски војвода [[Крста Трговишки]], који након убиства турског жандарма бежи у [[Кнежевина Бугарска|Бугарску]], где је заведен бугарском пропагандом ступио у [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]].<ref>Момчило Златановић, ''Пчиња'', Трговиште 1996, 57-63.</ref>

Са почетком српске оружане акције у Македонији 1903. поједине комите из овог краја приступају српској организацији, мећу њима [[Стојан Коруба]], као и [[Крста Трговишки]], који постаје војвода. Трговиште и Горња Пчиња су коначно ослобођени од турске власти у октобру 1912. а јула 1913. званично постају део [[Краљевина Србија|Србије]].

== Становништво ==
После Другог светског рата број становника општине био је преко 15.000, али од тада траје процес економске миграције становништва ка развијенијим крајевима. Данас у општини живи нешто више од 5.000 људи.

{{Графикон постоци
| ширина=300px
| наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002]].<ref>{{cite book|title=Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима|publisher=Републички завод за статистику|location=Подгорица|date=септембар 2004|isbn=978-86-84433-00-0|pages=}}</ref>
| позадина=#ddd
| позиција=
| шипке=
{{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|6276|98.49}}
{{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|orange|28|0.44}}
{{Врста са постотком|[[Бугари]]|silver|12|0.19}}
{{Врста са постотком|остали|cyan|56|0.88}}
}}

{{Графикон постоци
| извор=<ref>[http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf Етничка структура након пописа 2011.]</ref>
| ширина=300px
| наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011]].
| позадина=#ddd
| позиција=centar
| шипке=
{{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|4977|97.76}}
{{Врста са постотком|[[Роми]]|red|29|0.57}}
{{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|orange|27|0.53}}
{{Врста са постотком|[[Бугари]]|silver|14|0.28}}
{{Врста са постотком|остали|cyan|44|0.86}}
}}

== Привреда ==
Општина Трговиште је најнеразвијенија у Републици Србији. Општина је удаљена од главних железничко-друмских саобраћајница, а нарочито негативно се на ово подручје одразило осамостаљење Републике Северне Македоније и стварање међудржавне границе. Средином 1980-их изграђени су погони фабрика ''[[Симпо]]'' (160 радника), ''[[Јумко]]'' (400 радника) и ''[[Коштана (обућа)|Коштана]]'' (400 радника). Од њих је до данас опстао само погон Симпа.

== Референце ==
{{reflist}}

== Спољашње везе ==
* {{званични веб-сајт|http://www.trgoviste.rs/}}
* [http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/07/04/srpski/D05070301.shtml Гранични прелаз и туризам једина нада] {{Wayback|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/07/04/srpski/D05070301.shtml |date=20211017001901 }} - чланак из Гласа јавности
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/trgoviste/ Сателитски снимак Трговишта]

{{Пчињски округ}}
{{Општина Трговиште}}
{{Окрузи и општине}}
{{Подножје|Србија}}
{{Општина клица}}

[[Категорија:Општина Трговиште|*]]
[[Категорија:Општине Србије|Трговиште]]
[[Категорија:Пчињски управни округ]]