Heba — Википедија

Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (rednih referenci). (detaljnije o uklanjanju ovog šablona obaveštenja)

Heba (grč. Ἥβη, lat. Hebe), je u grčkoj mitologiji bila boginja večne mladosti i nosilac pehara olimpskih bogova.^[1]

Mitologija

[uredi | uredi izvor]

Prema Homeru, Heba je bila kćerka boga Zevsa i boginje Here. Međutim, većina kasnijih zapisa govori da je Heba rođena sama od sebe (slično Atini). Bila je starogrčka boginja mladosti i uživanja; na gozbama bogova je točila nektar. Za standarde koje su postavili ostali bogovi, udala se relativno kasno i to za Herakla, najvećeg junaka grčih mitova. Kao boginja večne mladosti, podarila mu je, kao svadbeni poklon, besmrtnost.^[2]

Umetnost

[uredi | uredi izvor]

Lik boginje Hebe se sačuvao na brojnim slikama na vazama, gde je ona najčešće prikazivana u društvu bogova i sa Heraklom. Vaze potiču iz 5. veka p. n. e. i nalaze se u raznim zbirkama širom sveta, naročito u američkim i italijanskim.

Pretpostavlja se da skulptura iz Arejovog hrama na Agori, koja se nalazi u Narodnom arheološkom muzeju u Atini, predstavlja lik Hebe.

U novije vreme mnogi umetnici su slikali ili vajali lik Hebe.

Neka od najpoznatijih dela su:

Heba, sa likom Mm. D. Barim, skulptura, dvorski skulptor Luja XV i Luja XVI - A. Pajou
Heba, skluptura, Antonio Kanova, 1800. godina
Heba, skluptura, B. Torvaldsen, 1806. godine, Muzej u Kopenhagenu
Otmica Hebe, slika, G. C. Lot, druga polovina 17. veka, Galerija zamka Melnik, Češka
Heba, slika, H. Agrikola, Moravska galerija, Brno
Svadba Herakla i Hebe, opera, K. V. Gluk, 1747. godina
Hebine svečanosti, opera, Ž. F. Ramoa

Reference

[uredi | uredi izvor]

^ Zamarovski 1985, str. 124.
^ „Greek Mythological Story of Hebe and Hercules”. Greek Boston. Pristupljeno 16. 1. 2020.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. Zagreb.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]

Hebe na Vikimedijinoj ostavi.

Personifikacije (demoni) u grčkoj mitologiji

Emocije

Alg (tuga) • Anija (žalost) • Gel (smeh) • Dim (užas) • Elpida (nada) • Erida (sukob, svađa) • Eros (ljubav) • Eudemonija (sreća) • Eutimija (bodrenje, ohrabrenje) • Eufrosina (radost, razdraganost) • Zel (zavist) • Lisa (bes) • Nejkeje (kavga) • Nemeza (osveta) • Ojzos (mizerija) • Pentoj (oplakivanje) • Pot (čežnja) • Stiks (mržnja) • Filija (prijateljstvo) • Fob (strah, panika) • Frika (horor) • Fton (ljubomora) • Harmonija (slaganje) • Hedona (zadovoljstvo) • Himer (želja)

Ljudska stanja

Amehanija (bespomoćnost) • Ananka (potreba) • Aporija (želja) •Ah (bol) • Geras (starost) • Eutenija (prosperitet) • Eutihija (sreća) • Ker (mogućnost, prilika) • Kere (nasilna smrt) • Leta (zaborav) • Lim (glad) • Manija (ludilo) • Meta (pijanstvo) • Mnemosina (pamćenje) • Mojre (sudbina) • Mor (presuda) • Nos (bolest) • Oneiri (san) • Penija (siromaštvo) • Plut (bogatstvo) • Pon (naprezanje) • Ptoheja (prosjačenje) • Soterija (bezbednost) • Tanatos (smrt) • Tiha (sreća) • Heba (mladost) • Higija (zdravlje) • Hipnos (spavanje)

Osobine
Aglaja (slava) • Dol (lukavstvo) • Zel (takmičenje) • Kaleida (lepota) • Koalem (glupost) • Krat (snaga) • Sofija (mudrost) • Tehna (veština) • Haris (milost)

Moral

Adefagija (proždrljivost) • Aed (ili Ed, poštovanje) • Aergija (ili Ergija, lenjost) • Aeshina (ili Eshina, skromnost) • Aleteja (istina) • Anedeja (nemilosrdnost) • Apata (prevara) • Areta (vrlina) • Ata (obmana) • Dika (pravda) • Disebija (bezbožnost) • Elej (milost) • Epifron (razboritost) • Eukleja (dobra reputacija) • Eupraksija (ponašanje, stav, ophođenje) • Eusebija (pobožnost) • Kor (drskost, bezobrazluk, oholost) • Peitarhija (poslušnost) • Pistida (poverenje) • Pseudolog (laži) • Sofrosina (samokontrola) • Tras (brzopletost) • Filofrosina (dobrota) • Fon (ubistvo) • Hibrida (arogancija) • Hork (zakletva)

Glas i zvuk

Alala (bojni poklič) • Aleteja (istina) • Amfilogija (spor) • Angelija (poruka) • Ara (proklinjanje) • Gel (smeh) • Eufema (pohvala) • Kaliopa (rečitost) • Lite (molitve) • Metida (savet) • Mom (ismevanje) • Muzika (muzika) • Neik (svađa) • Paregor (uteha) • Pejto (ubeđivanje) • Profasis (izvinjenje) • Fema (glasina) • Hedilog (slatki razgovor) • Hesihija (tišina) • Homad (borbena graja) • Hork (zakletva)

Aktivnosti i događaji
Agon (takmičenje) • Alastor (krvna osveta) • Androktasija (pokolj, krvoproliće) • Bija (sila) • Maha (bitka) • Nika (pobeda) • Palioksida (povlačenje) • Poina (odmazda) • Pompa (povorka) • Praksidika (iznuđivanje pravde) • Projoksida (potera) • Talija (slavlje, praznik) • Teleta (inicijacija) • Fon (ubistvo) • Hismina (borba) • Hormet (napor)

Stanje društva
Demokrakija (demokratija) • Dika (pravda) • Disnomija (bezakonje) • Ekehejrija (primirje) • Ejrena (mir) • Eunomija (red) • Harmonija (harmonija) • Homoneja (saglasnost, sloga, sporazum) • Nom (zakon) • Polem (rat) • Temida (običaj)

Izvori
theoi.com: Abstract personifications

Olimpski bogovi

12 Olimpljana

Ostali

Muze

Harite

Prve Harite	Aglaja Eufrosina Talija
Kćerke Aglaje	Eukleja Eutenija Eufema Filofrosina

Hore

Boginje reda	Dika Eunomija Ejrena
Godišnja doba	Anatola Karpo Tala

Djeca Stiks

Normativna kontrola
Međunarodne	VIAF 2
Državne	Francuska BnF podaci Nemačka Izrael Sjedinjene Države
Ostale	Enciklopedija Britanika IdRef