Pređi na sadržaj

Sladoled

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sladoled
Sladoled sa šlagom i vaferom.
Vrsta jelaDesert
Glavni sastojciMleko sisara/biljno mleko ili krem.
  Mediji: Sladoled

Sladoled je hladan desert, napravljen od mlečnih proizvoda, kao što je zgusnuto mleko, kombinovano sa veštačkim ukusima i zaslađivačima, kao što je šećer. Ova mešavina se prilikom hlađenja meša da bi se izbeglo formiranje kristala leda.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Rano smrznuti deserti

[uredi | uredi izvor]

Poreklo smrznutih deserta je nejasno, iako postoji nekoliko izveštaja o njihovoj istoriji. Neki izvori opisuju hranu nalik sladoledu kao poreklom iz Persije još 550. godine pre nove ere..[1][2][3] Koristeći ledene kuće i ledene bazene, Persijanci su mogli da služe i proizvode faludeh i šerbet tokom cele godine.[4]

Kakigori je bio japanski desert sa ledom i aromatizovanim sirupom. Poreklo kakigorija datira još iz hejanskog perioda u japanskoj istoriji, kada su blokovi leda sačuvani tokom hladnijih meseci bivali obrijani i servirani sa slatkim sirupom japanskoj aristokratiji tokom leta.[5] Kakigorijevo poreklo se pominje u Zapisima pred san, knjizi zapažanja koju je napisao Sei Šonagon, koji je služio na Carskom dvoru tokom hejanskog perioda.[6][7]

Najraniji poznati zapisani postupak za veštačko pravljenje leda nije poznat iz kulinarskih tekstova, već iz spisa arapskog istoričara Ibn Abi Usajbije iz 13. veka u njegovoj knjizi Kitab Uyun al-anba fi tabaqat-al-atibba (Knjiga izvora informacija o klasama lekara) o medicini u kojoj Ibn Abu Usajbija pripisuje proces još starijem autoru, Ibn Baktavajhi, o kome se ništa ne zna.[8]

Proizvodnja sladoleda je postala lakša sa otkrićem endotermnog efekta.[9] Pre toga, krema se mogla lako ohladiti, ali ne i zamrznuti. Dodavanje soli koje snižava tačku topljenja leda, ima efekat izvlačenja toplote iz kreme i omogućava joj da se zamrzne.

Južna Azija

[uredi | uredi izvor]
Kulfi u šolji od matke iz Indije.

U šesnaestom veku, Mogulsko carstvo je koristilo štafete konjanika da donesu led sa Hindukuša u svoj glavni grad Delhi. Led je korišćen u voćnim šerbetima.[10] Takođe je korišćen za pravljenje kulfija, popularnog zamrznutog mlečnog deserta sa Indijskog potkontinenta koji se često opisuje kao „tradicionalni indijski sladoled“.[11]

Evropa

[uredi | uredi izvor]
Sladoled sa šlagom i voćem u porciji Plaža Ljoret De Mar španija

Tehnika „zamrzavanja“ nije poznata ni u jednom evropskom izvoru pre 16. veka.[9] Tokom šesnaestog veka, autori su pominjali efekat rashladnog sredstva koji se dešavao kada je so dodata u led i uzrokovala njegovo smrzavanje. Ali tek u drugoj polovini sedamnaestog veka, šerbeti i sladoledi su pravljeni ovim procesom.[12]

Rasprostiranje sladoleda širom Evrope ponekad se pripisuje mavarskim trgovcima, ali češće Marku Polu. Iako se to ne pominje ni u jednom od njegovih spisa, Polu se često pridaju zasluge za uvođenje deserta u stilu šerbeta u Italiju nakon što je to naučio tokom svojih putovanja u Kinu.[13] Kaže se da je italijanska vojvotkinja Katarina de Mediči uvela aromatizovani šerbet u Francusku kada je dovela italijanske kuvare sa sobom u Francusku nakon udaje za vojvodu od Orleana (Henri II od Francuske) 1533. godine.[14][15] Sto godina kasnije, Čarls I iz Engleske je navodno bio toliko impresioniran „zamrznutim snegom“ da je svom proizvođaču sladoleda ponudio doživotnu penziju u zamenu za čuvanje formule u tajnosti, tako da je sladoled mogao da bude kraljevski prerogativ.[16] Nema dokaza koji podržavaju mnoge od ovih legendi.[13][17]

Francuska

[uredi | uredi izvor]

Godine 1651, Italijan Frančesko dej Kolteli otvorio je kafić za sladoled u Parizu, a proizvod je postao toliko popularan da je tokom narednih 50 godina otvoreno još 250 kafića u Parizu.[18][19]

Engleska

[uredi | uredi izvor]

Prvo zabeleženo pominjanje sladoleda u Engleskoj bilo je 1671. Elijas Ešmol je opisao jela koja su servirana na prazniku Svetog Đorđa u Vindzoru za Čarlsa II 1671. godine, što je uključivalo „jedan tanjir sladoleda“.[20] Jedini sto na banketu sa sladoledom bio je kraljev.[21] Prvi recept za sladoled na engleskom objavljen je u Receptima gospođe Meri Ils, knjizi posvećenoj poslastičarstvu, u Londonu 1718. godine.[22][23][24][20]

Zanimljivosti u vezi sa sladoledom

[uredi | uredi izvor]
Porcija sladoleda, Sijarinska Banja 2019.g.
  • Upalu grla od sladoleda uglavnom dobijaju oni kojima je grlo već napadnuto bakterijama.
  • Sladoled se u Rusiji više jede zimi nego leti, jer je visoko kaloričan.
  • Britanska predsednica vlade Margaret Tačer, po zanimanju inženjerka tehnologije, svoju karijeru je započela pronalaskom hemijskog jedinjenja koje se dodaje sladoledu da bi bio kremast.[25]
  • Zanimljiva anegdota o poreklu korneta pripisuje se Ernestu Hamviju koji je radeći na Svetskom sajmu u Sent Luisu 1904. godine, primetio da je prodavac sladoleda na obližnjem štandu ostao bez čašica za serviranje. Hamvi je došao do savršenog rešenja - savio je jedan od svojih vafla u oblik korneta, pustio da se ohladi i tako je nastao najpopularniji način posluživanja sladoleda. Posuđe i kašike više nisu bile potrebne.[26]
  • Prvi sladoled na štapiću nastao je zaslugom Krisa Nelsona poslastičara iz Ajove, koji je bio inspirisan dečkom po imenu Daglas Resenden koji nije mogao da odluči između lizalice i sladoleda.
  • Univerzitet Đelato u blizini Bolonje privlači hiljade poslastičara iz različitih zemalja zainteresovanih za usavršavanje svojih veština u proizvodnji sladoleda.
  • Poznati su slučajevi nekih poslastičara koji su u sladoled dodavali antibiotike, da bi sladoled bio bakteriološki ispravan, a to može biti veoma opasno za one koji su alergični na antibiotike.
    Izlog sladoleda u Rimu.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Farrokh, Dr Kaveh. „The Unknown Origins of Ice Cream in Ancient Iran”. Dr. Kaveh Farrokh (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-04-05. 
  2. ^ Book of Firsts (na jeziku: engleski). RW Press. ISBN 978-1-909284-29-6. „c. 550-530 BC, First mention of flavoured snow or ice : during the Persian Empire” 
  3. ^ Marks, Gil (2010-11-17). Encyclopedia of Jewish Food (na jeziku: engleski). HMH. ISBN 978-0-544-18631-6. 
  4. ^ „Yakhchal: Ancient Refrigerators”. Earth Architecture. 9. 9. 2009. 
  5. ^ „Nice ice, baby: what's in those pricier Japanese shaved ice desserts”. South China Morning Post (na jeziku: engleski). 2019-08-18. Pristupljeno 2020-04-08. 
  6. ^ „The Pillow Book”. World History Encyclopedia. Pristupljeno 2020-04-08. 
  7. ^ Yako, Nao (2019-09-26). „Natural ice becoming popular source for shaved frozen treat”. Honolulu Star-Advertiser (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-04-09. 
  8. ^ Weir, Caroline; Weir, Robin (2010). Ice Creams, Sorbets & Gelati:The Definitive Guide. str. 217. 
  9. ^ a b Goldstein, Darra, ur. (2015). The Oxford Companion to Sugar and Sweets. 
  10. ^ Tannahill, Reay (1989). Food in HistoryNeophodna slobodna registracija. New York: Three Rivers Press. ISBN 0-517-88404-6. OCLC 32450569. 
  11. ^ Caroline Liddell, Robin Weir (15. 7. 1996), Frozen Desserts: The Definitive Guide to Making Ice Creams, Ices, Sorbets, Gelati, and Other Frozen Delights, Macmillan, 1996, ISBN 978-0-312-14343-5, „'... Kulfi is the traditional Indian ice cream and has a strongly characteristic cooked-milk flavor and dense icy texture. ... The basis of making kulfi is to reduce a large volume of milk down to a very small concentrated amount ...'” 
  12. ^ Day, Ivan (2009). Cooking in Europe, 1650-1850. Westport, Conn.: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-34625-5. OCLC 428816114. 
  13. ^ a b Weir, Caroline; Weir, Robin (2010). Ice Creams, Sorbets & Gelati:The Definitive Guide. str. 9. 
  14. ^ Powell, Marilyn (2005). Cool: The Story of Ice CreamNeophodna slobodna registracija. Toronto: Penguin Canada. ISBN 978-0-14-305258-6. OCLC 59136553. 
  15. ^ Migoya, Francisco J. (2008). Frozen Desserts. The Culinary Institute of America. str. 2. ISBN 978-0470118665. 
  16. ^ Goff, H. Douglas. „Ice Cream History and Folklore”. Dairy Science and Technology Education Series. University of Guelph. Pristupljeno 9. 8. 2008. 
  17. ^ Clarke, Chris (2004). Science of Ice CreamSlobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata. Royal Society of chemistry. str. 4. 
  18. ^ Visser, Margaret (1999). Much Depends on Dinner (illustrated izd.). Grove Atlantic Press. str. 297. ISBN 978-0-8021-3651-0. Pristupljeno 13. 5. 2009. 
  19. ^ „Restaurant Le Procope” (na jeziku: italijanski). procope.com. Pristupljeno 13. 5. 2009. 
  20. ^ a b Davidson, Alan (2014). Tom Jaine, ur. The Oxford Companion to Food. Illustrated by Soun Vannithone (3rd izd.). Oxford University Press. str. 403. ISBN 978-0-19-967733-7. OCLC 890807357. 
  21. ^ Stallings, W.S. Jr. (novembar 1979). „Ice Cream and Water Ices in 17th and 18th Century England”. Petit Propos Culinaires (3). 
  22. ^ Eales, Mary (1985) [1718]. Mrs. Mary Eales's Receipts. London: Prospect Books. ISBN 0-907325-25-4. OCLC 228661650. 
  23. ^ „Mrs. Mary Eales's Receipts”. www.gutenberg.org. 
  24. ^ Grace, Maria (2018). How Jane Austen Kept her Cool - An A to Z History of Georgian Ice Cream. Great Britain: White Soup Press. ISBN 9780998093796. 
  25. ^ „The official site of the Prime Minister’s Office”. Arhivirano iz originala 25. 08. 2008. g. Pristupljeno 01. 12. 2009. 
  26. ^ „The Murky, Delicious History of the Ice Cream Cone”. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Sladoled na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сладолед&oldid=27910239”