Svetsko prvenstvo u ragbiju 2011.
 | |
| Detalji takmičenja | |
|---|---|
| Država domaćin |  Novi Zeland |
| Šampioni | Novi Zeland (Druga. titula) |
| Statistike turnira | |
| Odigrano utakmica | 48 |
| Najbolji strelac | Morn Stejn (62 poena) |
Svetsko prvenstvo u ragbiju 2011. (službeni naziv: 2011 Rugby World Cup) je bilo sedmo svetsko prvenstvo u ragbiju 15 koje se održalo na Novom Zelandu.[1] Prvenstvo se održalo od 9. septembra 2011. do 23. oktobra 2011.
Ovo svetsko prvenstvo u ragbiju, bilo je najveća sportska manifestacija na Novom Zelandu ikada[2], što i ne čudi, jer je poznato da Novozelanđani žive za ragbi.[3] Čak 133 000 navijača došlo je sa drugih kontinenata da poseti Novi Zeland i prisustvuje ragbi utakmicama.
Istorija se ponovila, Novi Zeland je posle 24 godine čekanja, ponovo osvojio trofej Veb Elis, pošto je u finalu bio bolji, kao i 1987., od Francuske sa 8:7 na stadionu Eden park. Po prvi učestvovala je selekcija Rusije, a jedno od najvećih iznenađenja dogodilo se u grupnoj fazi, kada je Tonga pobedila favorizovanu Francusku. Bronzanu medalju osvojili su ragbisti Australije pošto su u meču za treće mesto pobedili Vels. Šampioni iz 2007., "springboksi" eliminisani su već u četvrtfinalu od "valabisa". Pobedom u finalu, "ol bleksi" su se sa dve osvojene titule svetskog prvaka, tada izjednačili sa Australijom i Južnoafričkom Republikom.[4]
Izbor domaćina
[uredi | uredi izvor]Tri države su planirale da dobiju domaćinstvo ovog velikog sportskog događaja:
17. novembra 2005., svetska ragbi federacija je odlučila da Novi Zeland bude domaćin svetskog prvenstva 2011. Zanimljivo je da je prvo svetsko prvenstvo 1987., održano na Novom Zelandu i u Australiji. Vlada Novog Zelanda je uložila 310 000 000 novozelandskih dolara u organizaciju ovog svetskog prvenstva. Razorni zemljotres u Krajstčerču malo je poremetio raspored mečeva.
Kvalifikacije
[uredi | uredi izvor]Ragbi junion je globalni sport, koji se igra u 117 država članica Ujedinjenih nacija. 12 reprezentacija su zahvaljujući visokom plasmanu na prethodnom svetskom prvenstvu održanom u Francuskoj 2007., obezbedile direktan plasman. Ostalih 8 reprezentacija su se kvalifikovale kroz kontinentalna takmičenja. Rusija je bila debitant na ovom svetskom prvenstvu, a svih ostalih 19 najboljih reprezentacija sveta, bile su i na prethodnom svetskom prvenstvu.
| Region | Kvalifikacije |
|---|---|
| Evropa | 9 |
| Južna Amerika | 1 |
| Severna, Centralna Amerika i Karibi | 2 |
| Azija | 1 |
| Afrika | 2 |
| Okeanija | 5 |
Reprezentacije koje su se kvalifikovale
[uredi | uredi izvor]Na Svetskom prvenstvu u ragbiju 2011. je ukupno učestvovalo 20 reprezentacija, a to su:
Stadioni
[uredi | uredi izvor]
Utakmice svetskog prvenstva u ragbiju 2011., igrale su se na 12 stadiona, koji se nalaze na Novom Zelandu:
- Eden Park - 60.000
- Regionalni stadion u Velingtonu - 40.000
- Stadion Vaikato - 36.000
- Stadion Forsit bar - 30.000
- Stadion Nort Harbor - 30.000
- Stadion Jero - 26.000
- Stadion Ragbi park - 20.000
- Stadion Rotorua - 26.000
- Trafalgar Park - 18.000
- Okara Park - 18.000
- Meklin Park - 19.700
- Arena Manavatu - 15.000
Žreb
[uredi | uredi izvor]Žreb je održan 12. marta 2009. Raspored šešira je bio na osnovu pozicije na svetskoj ragbi rang listi.
Grupe
[uredi | uredi izvor]Grupa A
.jpg)
Grupa B
Grupa C
Grupa D
Takmičenje po grupama
[uredi | uredi izvor]20 najboljih ragbi reprezentacija sveta, bile su podeljene u 4 grupe. Dve najbolje plasirane reprezentacije su išle u četvrfinale, a trećeplasirane su obezbedile direktan plasman na sledeće svetsko prvenstvo u ragbiju, koje se 2015., održalo u Engleskoj. Po 4 boda dobijalo se za pobedu, 2 boda za nerešeno, 0 bodova za poraz, 1 bonus bod za 4 ili više postignutih eseja na jednoj utakmici i 1 bonus bod za poraz manji od 8 poena razlike.
.jpg)
Najveća senzacija dogodila se u grupi A, gde je Tonga savladala Francusku 19-14. U grupi B, Rumunija i Gruzija su pružile jak otpor Škotskoj i pokazale da ne zaostaju mnogo u odnosu na reprezentacije, koje se takmiče u kupu šest nacija. Debitant Rusija je dobro odigrala utakmicu protiv SAD u grupi C, ali to nije bilo dovoljno da se izbegne poraz. U sve četiri grupe prvoplasirana selekcija je imala maksimalni učinak, sa 4 pobede u 4 meča. "Springboksi" su dominirali u grupi D, Irci u grupi C, "crvene ruže" u grupi B i domaćini "Ol Bleksi" u grupi A.
.jpg)
Grupa A
Novi Zeland - Tonga 41:10
Francuska - Japan 47:21
Tonga - Kanada 20:25
Novi Zeland - Japan 83:7
Francuska - Kanada 46:19
Tonga - Japan 31:18
Novi Zeland - Francuska 37:17
Kanada - Japan 23:23
Francuska - Tonga 14:19
Novi Zeland - Kanada 79:15
Grupa B
Škotska - Rumunija 34:24
Engleska - Argentina 13:9
Škotska - Gruzija 15:6
Argentina - Rumunija 43:8
Engleska - Gruzija 41:10
Engleska - Rumunija 67:3
Argentina - Škotska 13:12
Gruzija - Rumunija 25:9
Engleska - Škotska 16:12
Argentina - Gruzija 25:7
Grupa C
Australija - Irska 32:6
Irska - SAD 22:10
Rusija - SAD 6:13
Australija - Irska 6:15
Italija - Rusija 53:17
Australija - SAD 67:5
Irska - Rusija 62:12
Italija - SAD 27:10
Australija - Rusija 68:22
Irska - Italija 36:6
Grupa D
Fidži - Namibija 49:25
Južnoafrička Republika 17:16
Samoa - Namibija 49:12
Južnoafrička Republika - Fidži 49:3
Vels - Samoa 17:10
Južnoafrička Republika - Namibija 87:0
Fidži - Samoa 7:27
Vels - Namibija 81:7
Južnoafrička Republika - Samoa 13:5
Vels - Fidži 66:0
Eliminaciona faza
[uredi | uredi izvor]
Kostur nokaut faze je bio takav, da je u finalu morala da se nađe jedna reprezentacija sa južne hemisfere i jedna reprezentacija sa Starog kontinenta. Vels je eliminisao Irsku u četvrtfinalu, ali je u polufinalu izgubio od Francuske, koja je u četvrfinalu bila bolja od Engleske. Novi Zeland je u četvrtfinalu pobedio Argentinu, a u polufinalu Australiju, koja je pre toga eliminisala tada još uvek aktuelnog šampiona sveta Južnoafričku Republiku. U meču za treće mesto Australija je bila bolja od Velsa, tako da su "valabisi" došli do bronzane medalje. U velikom finalu u najnaseljenijem gradu Oklandu, Novi Zeland je sa 8:7 pobedio Francusku. Posle više od dve decenije, Novozelanđani su mogli ponovo sa punim pravom, da kažu da su najveća ragbi sila na Zemlji.[1]
Četrvrtfinale
Irska - Vels 10:22
Engleska - Francuska 12:19
Južnoafrička Republika - Australija 9:11
Novi Zeland - Argentina 33:10
Polufinale
Vels - Francuska 8:9
Novi Zeland - Australija 20:6
Meč za bronzanu medalju
Vels - Australija 18:21
Finale
Novi Zeland - Francuska 8-7
| Francuska | 7 – 8 | Novi Zeland |
|---|---|---|
| Šampion Sveta u ragbiju 2011. |
|---|
Novi Zeland 2. titula |
Nagrade i statistika
[uredi | uredi izvor]Najbolji poenter
Morn Stejn - 62 poena
Najviše postignutih eseja
Vensan Klerk, Kris Ešton - 6 eseja
Najviše pogođenih pretvaranja
Morn Stejn - 14 konverzija
Najviše pogođenih penala
Piri Vepu - 11 kazni
Najviše drop golova
Tens Koce (Namibija) - 3 drop gola
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b „Novi Zeland 2011 Konačno, Novi Zeland[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 10. 03. 2016. g. Pristupljeno 08. 03. 2016. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
- ^ Christchurch loses all RWC games - Business - NZ Herald News
- ^ „Press Online :: Life style :: Ragbi je život, sve ostalo su sitnice[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 31. 03. 2019. g. Pristupljeno 08. 03. 2016. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
- ^ Svetsko prvenstvo radgbi - Novi Zeland sampion sveta | Sport, sportske vesti, fudbal, kosarka, tenis, rezultati | Nadlanu.com
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
