Pređi na sadržaj

Patrik Juing

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Patrik Juing
Juing 2021.
Lični podaci
Datum rođenja (1962-08-05)5. avgust 1962.(62 god.)
Mesto rođenja Kingston, Jamajka
Državljanstvo SAD
Jamajka
Visina 2,13 m
Informacije o karijeri
Koledž Džordžtaun hojasi (1981—1985)
NBA draft 1985. / 1. pik, 1. runda
Odabrao: Njujork niksi
Prof. karijera 1985—2002.
Pozicija centar
Brojevi 33, 6
Trenerska
karijera
2002—danas
Seniorska karijera
Godine Klub
1985—2000. Njujork niksi
2000—2001. Sijetl supersoniksi
2001—2002. Orlando medžik
Reprezentativna karijera
Godine Reprezentacija
SAD
Trenerska karijera
2002—2003. Vašington vizardsi (pom.)
2003—2006. Hjuston roketsi (pom.)
2007—2012. Orlando medžik (pom.)
2013—2017. Šarlot hornetsi (pom.)
2017—2023. Džordžtaun hojasi
Statistika karijere
Poena24.815 (21,0 p. p. u.)
Skokova11.617 (9,8 s. p. u.)
Blokova2.894 (2,4 b. p. u.)

Statistika Uredi na Vikipodacima na basketball-reference.com
Statistika  Uredi na Vikipodacima na nba.com
Košarkaška kuća slavnih kao igrač

Patrik Juing (engl. Patrick Ewing; Kingston, 5. avgust 1962) bivši je američko-jamajkanski košarkaš, a sadašnji košarkaški trener. Igrao je na poziciji centra.

Najveći deo svoje košarkaške karijere proveo je u Njujork niksima, pa je u tom periodu bio i sinonim za ovu ekipu. Tokom 17 godina u NBA ligi 11 puta je učestvovao na Ol-star utakmicama.[1] Njegov dres sa brojem 33 je povučen iz upotrebe u ovoj ekipi. Dvostruki je osvajač Olimpijske medalje sa reprezentacijom SAD. Na 50-godišnjicu NBA lige svrstan je u najboljih 50 igrača u istoriji NBA lige.[2] Dva puta je izabran u Kuću slavnih u Springfildu: jednom individualno, a drugi put kao član originalnog „Drim tima“. Jedan je od najpoznatijih igrača koji se tokom svoje NBA karijere nisu domogli NBA prstena.[1]

Košarkaška karijera

[uredi | uredi izvor]

Iako se rodio na Jamajci već sa 12 godina se preselio kod porodice u Masačusetsu. Tamo je i počeo da se bavi košarkom iako je do tada pre svega pokazivao sklonost ka kriketu i fudbalu.

Koledž karijera

[uredi | uredi izvor]

Koledž karijeru proveo je na univerzitetu Džordžtaun, za koji je igrao od 1981. do 1985. godine. Već u prvoj sezoni uspeo je da dođe do NCAA finala, ali ne i do titule koju osvaja Severna Karolina sa Majklom Džordanom. Ipak uspeva da dođe do ove titule već u sledećoj sezoni i to protiv Hjustona za koga je igrao Hakim Olajdžuvon. Tokom cele koledž karijere, kod trenera Džordža Tompsona, juing je briljirao ali re svega u odbrani. Trener mu nije davao previše slobode u napadu.

Njujork niksi

[uredi | uredi izvor]
U dresu Njujork niksa

Bilo je jasno da će Juing biti prvi na draftu, i do tada je važilo pravilo da najslabiji tim bira prvi. Da se timovi ne bi takmičili ko će biti poslednji, komesar NBA lige Dejvid Stern je te sezone morao nešto da smisli. Odlučio je da će novčić prelomiti ko će od dva najlošija tima birati prvi. Tako da je faktički Patrik Juing i pre prelaska u NBA ligu, uspeo da je izmeni. Sa prve pozicije na draftu 1985. godine izabrala ga je ekipa Njujork niksa i u njoj će provesti najveći deo svoje igračke karijere. Postoji teorija zavere da je lutrija za prvog pika nameštena u korist Niksa, jer je tokom ubacivanja koverti sa grbovima ekipa jedna koverta udarila u bubanj, čime joj je jedna ivica bila blago iskrivljena, što je navodno olakšalo Dejvidu Sternu da odabere Njujork nikse, koji bi po toj teoriji dosta marketinški i igrački ojačali.[3][4]

Već u prvoj sezoni i pored povreda imao je veoma zapažen učinak, uz prosečnih 20 poena i 9 skokova po utakmici, pa je izabran za najboljeg novajliju godine.[5] I narednih godina je beležio zapažene sezone i izrastao u jednog od najdominantijih centara u NBA ligi. Međutim, sve to nije bilo dovoljno da se Njujork domogne šampionske titule. Sezone su se uglavnom završavale u finalu Istočne konferencije gde su ih čekali tada neprikosnoveni Bulsi predvođeni Majklom Džordanom. Ostaće zabeleženo duel u finalu istočne konferencije 1992. godine. Jednu utakmicu Patrik je odigrao fenomenalno i pored povrede koju je zadobio u prethodnoj.[6] I sledeće sezone su došli do finala Istoka, međutim tu je opet bio kraj. Razočarenje je bilo tim veće jer je Njujork vodio sa 3:2 u seriji.

Kada se Džordan povukao iz NBA činilo se da konačno Niksi mogu da dođu do titule. Međutim ovog puta su uspeli da dođu i do samog NBA finala, ali ne i do titule. U finalu ih je čekala ekipa Hjustona koja je tih godina bila predvođena igračima poput Olajdžuvona, Klajda Drekslera i dr. Opet su Niksi došli do prednosi, i sa 3:3 u seriji i kada je delovalo da će Patrik konačno doći do prstena, ponovo se sreća okrenula na drugu stranu. Pokazaće se i kasnije da je ovo bila jedinstvena prilika da Njujork dođe do tako dugo čekane titule, a i Patrikova najveća šansa da dođe do iste. Tim Niksa su činili još Entoni Mejson, Džon Starks, Čarls Oukli i Derik Harper.

Kasnijih godina Patrik je imao promenjen tim i ponovo bio u vrhu istočne konferencije, i u sezoni 1998/99 su Niksi sa poslednjeg (osmog) mesta neočekivano došli do velikog finala, međutim Juing nije odigrao nijedan finalni meč, pošto se povredio u drugom meču finala Istočne konferencije protiv Indijana pejsersa.[7] Bilo je primetno i posustajanje tada već vremešnog Patrika pa su ga i povrede često ometale da završi celu sezonu. Pred sam kraj karijere odigrao je jednu sezonu u Sijetlu i jednu Orlandu posle čega se konačno povlači iz igračke karijere.

NBA karijeru je okončao sa 1.183 odigrane utakmice u regularnom delu plus 139 u plej-ofu. Postigao je ukupno 24.815 poena u regularno i 2.813 poena u plej-ofu. Ipak ono što je najbitnije, NBA ligu je napustio bez osvojenog prstena.

Reprezentacija

[uredi | uredi izvor]

Bio je deo reprezentacije SAD koja je 1984. godine osvojila zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu. Tada nisu još uvek reprezentaciju SAD činili amaterski igrači sa koledža. Pored Patrika u timu su bili još i Majkl Džordan i Kris Malin koji će osam godina kasnije biti deo i prvog „drim tima“. Godine 1992. u Barseloni prvi put će i NBA košarkaši učestvovati na Olimpijskim igrama i mnogi smatraju da je to najbolji i jedini tim sastavljen od najboljih NBA igrača. On je bio nezaustavljiv na centarskoj poziciji. Tim se praktično prošetao do zlatne medalje jer su svakog protivnika pobeđivali velikim razlikama.

Zanimljivo je da je taj tim jedini poraz doživeo u pripremnoj utakmici protiv najboljih osam koledž igrača tog vremena koji će kasnije izrasti u NBA zvezde: Grent Hil, Amferni Peni Hardvej, Alan Hjuston, Bob Harli, Džamal Mešburn, Erik Montrouz, Rodni Rodžers i Kris Veber.[8]

NBA statistika

[uredi | uredi izvor]
Legenda
  OU Odigrano utakmica   SU  Startovao utakmica  MPU  Minuta po utakmici
 PŠ%  Procenat šuta iz igre  3P%  Procenat šuta za tri  SB%  Procenat šuta slobodnih bacanja
 SPU  Skokova po utakmici  APU  Asistencija po utakmici  UPU  Ukradenih lopti po utakmici
 BPU  Blokova po utakmici  PPU  Poena po utakmici  Podebljano  Najbolje u karijeri

Prosečno po utakmici

[uredi | uredi izvor]
Sezona Ekipa OU SU MPU PŠ% 3P% SB% SPU APU UPU BPU PPU
1985–86 Njujork 50 50 35.4 .474 .000 .739 9.0 2.0 1.1 2.1 20.0
1986–87 Njujork 63 63 35.0 .503 .000 .713 8.8 1.7 1.4 2.3 21.5
1987–88 Njujork 82 82 31.0 .555 .000 .716 8.2 1.5 1.3 3.0 20.2
1988–89 Njujork 80 80 36.2 .567 .000 .746 9.3 2.4 1.5 3.5 22.7
1989–90 Njujork 82 82 38.6 .551 .250 .775 10.9 2.2 1.0 4.0 28.6
1990–91 Njujork 81 81 38.3 .514 .000 .745 11.2 3.0 1.0 3.2 26.6
1991–92 Njujork 82 82 38.4 .522 .167 .738 11.2 1.9 1.1 3.0 24.0
1992–93 Njujork 81 81 37.1 .503 .143 .719 12.1 1.9 0.9 2.0 24.2
1993–94 Njujork 79 79 37.6 .496 .286 .765 11.2 2.3 1.1 2.7 24.5
1994–95 Njujork 79 79 37.0 .503 .286 .750 11.0 2.7 0.9 2.0 23.9
1995–96 Njujork 76 76 36.6 .466 .143 .761 10.6 2.1 0.9 2.4 22.5
1996–97 Njujork 78 78 37.0 .488 .222 .754 10.7 2.0 0.9 2.4 22.4
1997–98 Njujork 26 26 32.6 .504 .000 .720 10.2 1.1 0.6 2.2 20.8
1998–99 Njujork 38 38 34.2 .435 .000 .706 9.9 1.1 0.8 2.6 17.3
1999–00 Njujork 62 62 34.2 .435 .000 .731 9.7 0.9 0.6 1.4 15.0
2000–01 Sijetl 79 79 26.7 .430 .000 .685 7.4 1.2 0.7 1.2 9.6
2001–02 Orlando 65 4 13.9 .444 .000 .701 4.0 0.5 0.3 0.7 6.0
Karijera 1,183 1,122 34.3 .504 .152 .740 9.8 1.9 1.0 2.5 21.0
Plej-of 139 135 37.5 .469 .348 .718 10.3 2.0 0.9 2.2 20.2
Ol-star 9 3 21.1 .537 .000 .692 6.7 0.8 1.2 1.8 11.8

Rekordi

[uredi | uredi izvor]
Statistika Rekord Tim Protivnik Datum
Poeni 51 Njujork niksi Boston seltiksi 24. mart 1990.
Ubačenih šuteva 22 Njujork niksi Šarlot hornetsi 1. decembar 1990.
Šuteva 37 Njujork niksi San Antonio sparsi 26. mart 1991.
Postignutih trojki 1 Njujork niksi 19 puta
Pokušaja za tri poena 3 Njujork niksi 2 puta
Pogođenih slobodnih bacanja 18 Njujork niksi Indijana pejsersi 10. januar 1991.
Pokušanih slobodnih bacanja 23 Njujork niksi 2 puta
Skokova u napadu 11 Njujork niksi Milvoki baksi 20. februar 1996.
Skokova u odbrani 22 Njujork niksi Majami hit 19. decembar 1992.
Ukupno skokova 26 Njujork niksi Majami hit 19. decembar 1992.
Asistencija 11 Njujork niksi Šarlot hornetsi 19. april 1996.
Ukradenih lopti 5 Njujork niksi 4 puta
Blokova 9 Njujork niksi 3 puta
Odigranih minuta 54 Njujork niksi Atlanta hoksi 7. decembar 1991.

Nagrade i priznanja

[uredi | uredi izvor]
Dres Patrika Juinga u Kući slavnih u Springfildu[9]

Uspesi

[uredi | uredi izvor]

Reprezentativni

[uredi | uredi izvor]

Pojedinačni

[uredi | uredi izvor]

Trenerska karijera

[uredi | uredi izvor]

Ubrzo nakon okončanja igračke započeo je rad kao košarkaški trener. Od 2003. do 2006. godine bio je pomoćni trener u Hjuston rokitsima. Nakon toga prelazi u Orlando i jedan je od najzaslužniji za plasman Orlanda u NBA finale 2009. godine, pre svega zbog individualnog rada sa Dvajtom Hauardom koji je izrastao u najdominantnijeg centra tih godina. Godine 2013. postaje pomoćni trener u Šarlot bobketsima[10] gde se zadržao do danas.

Ostalo

[uredi | uredi izvor]

Zajedno sa svojim rivalom Hakimom Olajdžuvonom sa kojim je obeležio jednu eru u NBA ligi, je 2008. godine izabran u Kuću slavnih.[traži se izvor] Isto priznanje zaslužuje i dve godine kasnije kada biva izabran kao deo Drim tima koji je osvojio zlato na Olimpijskim igrama 1992.[11]

Njegov sin Patrik Juing Junior se takođe bavi košarkom i bio je izabran na draftu 2008. godine,[12] ali nije zabeležio nastupe u NBA ligi već igra po inostranim ekipama. Juing je poznat kao strastveni ljubitelj filma, a njegovi prijatelji su mnogi poznati glumci poput Edija Marfija i Denzela Vošingtona. Po sopstvenom priznanju, da nije košarkaš, voleo bi da je glumac ili kongresmen. Njegova zainteresovanost za politiku datira još iz studentskih dana kada je žestoko istupao protiv rasizma.[13] Takođe bio je spomenut u pesmi srpskog repera Voodoo Popeye, u pesmi "Rap Sodija", kao jugoslovenski inženjer.[traži se izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Simić, Nikola (05. 05. 2011). „Velikani bez prstena”. RTS. Pristupljeno 09. 09. 2015. 
  2. ^ (jezik: engleski)50 Greatest Players in NBA History
  3. ^ „Did David Stern Fix The 1985 NBA Draft?”. Youtube. Mike Korzemba. 3. mart 2016. Pristupljeno 27. jun 2021. 
  4. ^ „The fixed 1985 NBA lottery”. Youtube. Basketball John. Pristupljeno 27. jun 2021. 
  5. ^ 50 NBA veličanstvenih, drugo dopunjeno izdanje. Beograd 2003. autori: Vladimir Stanković, Aleksandar Ostojić. pp. 94.
  6. ^ (jezik: engleski)Brown, Clifton (17. 05. 1992). „Ewing Feels Good Enough”. New York Times. Pristupljeno 10. 09. 2015. 
  7. ^ „Patrick Ewing 1998-99 Game Log”. basketball-reference.com. Pristupljeno 27. jun 2021. 
  8. ^ „Kad su klinci srušili divove”. RTS. 6. 07. 2013. Pristupljeno 10. 09. 2015. 
  9. ^ (jezik: engleski)„Patrick Ewing Selected to Naismith Memorial Basketball Hall of Fame”. Georgetown University Athletics. 7. 04. 2008. Arhivirano iz originala 06. 06. 2015. g. Pristupljeno 09. 09. 2015. 
  10. ^ „Patrik Juing postao pomoćni trener Bobketsa”. nbaserbia.com. 11. 06. 2013. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 10. 09. 2015. 
  11. ^ „Drim tim u Kući slavnih”. RTV. 22. 01. 2010. Pristupljeno 10. 09. 2015. 
  12. ^ „Patrik Juing junior u Nemačkoj”. kosarka.rs. 04. 07. 2012. Arhivirano iz originala 29. 09. 2015. g. Pristupljeno 10. 09. 2015. 
  13. ^ 50 NBA veličanstvenih, drugo dopunjeno izdanje. Beograd 2003. autori: Vladimir Stanković, Aleksandar Ostojić. pp. 96.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]