Likaon (Pelazgov sin)

Zevs pretvara Likaona u vuka; bakropis, Hendrik Goltzius.

Likaon (grč. Λυκάων) je u grčkoj mitologiji bio kralj Arkadije.

Mitologija

Bio je sin Pelazga i Okeanide Malibeje ili nimfe Kilene. Sa više žena imao je dvadeset i dva ili pedeset sinova i dve kćerke, Diju i Kalistu. Njegovi sinovi su osnovali mnoge gradove na Peloponezu, a sam Likaon je civilizovao Arkadiju. Prema starijem predanju, on je pobožan i pravedan vladar, koji je osnovao grad Likosauru, podigao Hermesov hram na Kileni i uspostavio Zevsov kult na brdu Likeju. Njega je nasledio najstariji sin Niktim. Prema jednom kasnijem predanju, Likaon i njegovi sinovi su bili bezbožnici, što je saznao i sam Zevs. Da bi se uverio u to, došao je u njihovu kuću prerušen u siromašnog putnika. Likaon ga je doduše ljubazno primio, ali mu je za obed poslužio pomešane iznutrice životinje i jednog deteta. Zgrožen, Zevs je prevrnuo sto i mesto gde je to učinio je postalo poznato kao Trapez. Munjom je pobio Likaona i njegove sinove, osim Niktima, koga je spasila Geja i koji je nasledio očev presto. Prema drugom predanju, Likaon je zapravo ubio i kao obed poslužio svog sina Niktima (ili unuka Arkada), zbog čega ga je Zevs pretvorio u vuka, a njegovog sina oživeo. Postoji i predanje prema kome je Zevs podučavao Likaona i zbog toga mu redovno dolazio u kuću, a znatiželjni sinovi, kako bi utvrdili da li zaista bog posećuje njihovog oca, poslužili su mu ljudsko meso, zbog čega su kažnjeni smrću. U svakoj varijanti, kada se Zevs vratio na Olimp, zgađen ljudskim ponašanjem, poslao je potop.

Kult

Ovaj mit govori o prinošenju ljudskih žrtava Likejskom Zevsu. Verovalo se da onaj ko okusi ljudsko meso postaje vuk, ali da može da poprimi ljudski izgled ako se deset godina suzdrži od toga. Prema nekim tumačenjima, ovaj mit je zapravo moralna anegdota kojom su savrmeniji Grci izražavali gnušanje prema drevnom i varvarskom običaju kanibalizma koji se održavao u Arkadiji. Običaj se primenjivao kako bi se umilostivili vukovi da ne napadaju stada. Likaonovo ime znači „od vučice“, ali i „od svetlosti“, što je u vezi sa Zevsovom munjom kojom je pobio zlikovce i koji nije odobravao ovakve običaje.

Vidi još

• Likaonidi