Karbon (perioda)

Pojednostavljena geološka tabela

ERA	PERIOD
Kenozoik	Kvartar
	Neogen
	Paleogen
Mezozoik	Kreda
	Jura
	Trijas
Paleozoik	Perm
	Karbon
	Devon
	Silur
	Ordovicijum
	Kambrijum

Perioda karbona je započeo pre oko 360 miliona godina, nakon jedne od najvećih katastrofa koja je dovela do izumiranja oko 70% morskih životinja. Pripada paleozoiku. Karbon predstavlja veoma važan period u razvitku suvozemnog načina života — tokom njega razvila se u potpunosti šumska vegetacija prečica i kalamita, a do kraja periode postojali su već svi razdeli suvozemnih biljaka, što je omogućilo diverzifikiaciju ostalih suvozemnih organizama, kao i uspostavljanje kompleksnijih ekoloških odnosa.

Podela

Karbon se u Evropi obično deli na dve epohe: donji karbon (silez) i gornji karbon (dinant). Epohe se dalje dele na vekove.

Karbon

Perioda	Epoha	Vek	Početak (Ma)	Kraj (Ma)
Karbon
	Gornji karbon (silez)	Stefanij	305	299
		Vestfalij	316,5	305
		Namirij	330,9 ± 0,2	316,5
	Donji karbon (dinant)	Vizej	346,7 ± 0,4	330,9 ± 0,2
		Turnej	358,9 ± 0,4	346,7 ± 0,4

Karbon se može podeliti na sledeće epohe i vekove.

Perioda	Epoha (Evropa)	Vek (Evropa)	Epoha (ICS)	Vek (ICS)	Ma
Perm					mlađa
Karbon	Gornji karbon (silez)	Stefanij	Pensilvanij	Gzelij	298,9–303,7
		Vestfalij		Kasimovij	303,7–307,0
				Moskovij	307,0–315,2
				Baškirij	315,2–323,2
		Namirij
			Misisipij	Serpuhovij	323,2–330,9
	Donji karbon (dinant)	Vizej		Vizej	330,9–346,7
		Turnej		Turnej	346,7–358,9
Devon					starija
Podela karbona u Evropi u poređenju sa zvaničnom podelom ICS-a (od 2018)

Biljke

Pretpostavljeni izgled karbonske šume

otisak kore prečice Sigillaria

Biljni svet karbona se ne razlikuje umnogome od biljnog sveta kasnog devona. Vegetacijski, karbon je obilovao šumama, koje su stvarale drvenaste prečice (Lepidodendrales), rastavići i njihovi srodnici (Equisetophyta), kao i primitivne biljke sa semenom (semenice, Lignophyta). Najniže spratove ovih šuma su naseljavale paprati nalik na današnju bujad.

Rod Sigillaria je obuhvatao tipične močvarne prečice, koje su dostizale visinu i do 30m. Poznate prečice su i rodovi Lepidodendron, Halonia, Lepidophloios. Calamites je rastavić visok do 10 metara i sačinjavao je guste džinovske ševare. Poznat je i rastavić Sphenophyllostachis. Rod Cordaites je, poput drugih tadašnjih golosemenica, nastanjivao suvlje predele. Smatra se izumrlim rođakom četinara.

Karbon je bio pogodno vreme za razvoj bujnih šuma, jer je klima bila topla i vlažna. Takođe, novostvorene planine bile su izložene jakoj eroziji tako da su sedimenti, spirani sa njihovih padina doprineli formiranju velikih delti u severnoj hemisferi. Tu su šume mogle da bujaju. Ostaci ovih šuma su se fosilizacijom pretvarali u ugalj, po čemu je cela perioda dobila naziv. Naime, u tzv. močvarnim šumama tog doba stalnim ciklusima rastenja i umiranja rastinja stvarao se debeli sloj treseta, koji se kasnije, prekriven sedimentima pretvarao u ugalj (sabijanjem i okamenjavanjem). Najznačajnije u vezi sa biljkama karbona je da je upravo u tom periodu otpočela evolucija biljaka sa semenom. Ipak, prave semenice su se razvile tek kasnije.

Kopneni beskičmenjaci

Meganeura je imao raspon krila preko pola metra

Vrlo česti beskičmenjaci u ovoj periodi su bili zglavkari. Kopnom su gmizale džinovske bubašvabe i gujini češljevi u potrazi za biljnom hranom, a njih su lovile škorpije duge i do 75cm. Insekti, među njima i džinovski vilini konjici, su bile jedine životinje koje su letele i nebo karbona je pripadalo samo njima. Insekti i drugi zglavkari su bili plen tadašnjih vodozemaca i gmizavaca.

Vodozemci

Petrolacosaurus kansensis je bio primitivni gmizavac iz kasnog karbona

Prvi vodozemci karbona su uveliko zavisili od vode. Njihove larve, punoglavci, disali su na škrge i plivali uz pomoć peraja. Čak i odrasli se nisu suviše udaljavali od vode, jer njihova nežna koža nije mogla da spreči isušivanje. Ipak, osvajanje kopna je postalo prioritet, jer je voda bila prepuna opasnosti, a i utakmica za hranu je bila velika, ne samo sa ribama i vodenim škorpijama, već i između samih vodozemaca. Da bi se prilagodili kopnenom načinu života, bilo je potrebno da se evoluciono razvije koža sa krljuštima koja će da sačuva vodu u telu. Kod njihovih jaja razvijala se deblja i elastična opna, koja se naziva amnion i koja je zaštićena poroznom ljuskom, tako da propušta vazduh. Na taj način je embrion mogao da diše. Mladunci koji su se izlegali više nisu punoglavci, već minijaturne kopije odraslih, potpuno sposobne da žive na kopnu.

Gmizavci

Eogyrinus je bio 5m dugačak vodozemac koji je izgledom i načinom života podsećao na aligatora

Gmizavci su nastali izgleda pred kraj karbona od svojih predaka vodozemaca. Bitno su se razlikovali od današnjih guštera, pre svega u građi lobanje. Naime, pored nosnih otvora i očnih duplji nisu imali drugih otvora. Gmizavci sa takvom lobanjom pripadaju grupi anapsida i danas je imaju samo još kornjače. Kod ostalih gmizavaca razvili su se dodatni otvori koji smanjuju težinu i pružaju uporište za pričvršćivanje viličnih mišića. Očigledno su karbonski gmizavci imali primitivne odlike, ali su za razliku od vodozemaca imali grudni koš koji može da se širi. To je zato što gmizavci usisavaju vazduh u pluća, dok ga vodozemci gutaju.

Život u morima

Mora u doba karbona su vrvela od života. Vrlo česte su bile ribe koje su svoj „procvat“ doživele još u devonu. Glavni predatori su bile ajkule. Jedna od njih, Stethacanthus je iznad glave imala čudnu zupčastu izraslinu.

Kraj karbona

U karbonu je Zemlja imala dva velika kontinenta: Lauraziju (koju su činili današnja Azija, Evropa i Severna Amerika) i Gondvane (spoj Južne Amerike, Afrike, Antarktika i Australije). Nakon karbona usledio je perm, poslednji period u paleozojskoj eri. Do početka perma, pre 286 miliona godina, kopnene mase na Zemlji su obrazovale jedan superkontinent znan kao Pangea.

Literatura

• Beerling, David (2007). The Emerald Planet: How Plants Changed Earth's History. Oxford University Press. ISBN 9780192806024. 
• „The Carboniferous Period”. www.ucmp.berkeley.edu. Arhivirano iz originala 2012-02-10. g. 
• Biello, David (28. 6. 2012). „White Rot Fungi Slowed Coal Formation”. Scientific American. Arhivirano iz originala 30. 6. 2012. g. Pristupljeno 8. 3. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Blackwell, Meredith; Vilgalys, Rytas; James, Timothy Y.; Taylor, John W. (2008). „Fungi. Eumycota: mushrooms, sac fungi, yeast, molds, rusts, smuts, etc”. Arhivirano iz originala 2008-09-24. g. Pristupljeno 2008-06-25. 
• Conybeare, W. D.; Phillips, William (1822). Outlines of the geology of England and Wales : with an introductory compendium of the general principles of that science, and comparative views of the structure of foreign countries. Part I. London: William Phillips. OCLC 1435921. 
• Cossey, P.J.; Adams, A.E.; Purnell, M.A.; Whiteley, M.J.; Whyte, M.A.; Wright, V.P. (2004). British Lower Carboniferous Stratigraphy. Geological Conservation Review. Peterborough: Joint Nature Conservation Committee. str. 3. ISBN 1-86107-499-9. 
• Davydov, Vladimir; Glenister, Brian; Spinosa, Claude; Ritter, Scott; Chernykh, V.; Wardlaw, B.; Snyder, W. (mart 1998). „Proposal of Aidaralash as Global Stratotype Section and Point (GSSP) for base of the Permian System” (PDF). Episodes. 21: 11—18. doi:10.18814/epiiugs/1998/v21i1/003. Pristupljeno 7. 12. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Dudley, Robert (24. 3. 1998). „Atmospheric Oxygen, Giant Paleozoic Insects and the Evolution of Aerial Locomotor Performance” (PDF). The Journal of Experimental Biology. 201 (Pt 8): 1043—1050. PMID 9510518. Arhivirano (PDF) iz originala 24. 1. 2013. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Floudas, D.; Binder, M.; Riley, R.; Barry, K.; Blanchette, R. A.; Henrissat, B.; Martinez, A. T.; et al. (28. 6. 2012). „The Paleozoic Origin of Enzymatic Lignin Decomposition Reconstructed from 31 Fungal Genomes”. Science. 336 (6089): 1715—1719. Bibcode:2012Sci...336.1715F. PMID 22745431. S2CID 37121590. doi:10.1126/science.1221748. hdl:10261/60626 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Garwood, Russell J.; Edgecombe, Gregory (2011). „Early terrestrial animals, evolution and uncertainty”. Evolution: Education and Outreach. 4 (3): 489—501. doi:10.1007/s12052-011-0357-y . 
• Garwood, Russell J.; Dunlop, Jason A.; Sutton, Mark D. (2009). „High-fidelity X-ray micro-tomography reconstruction of siderite-hosted Carboniferous arachnids”. Biology Letters. 5 (6): 841—844. PMC 2828000 . PMID 19656861. doi:10.1098/rsbl.2009.0464. 
• Garwood, Russell J.; Sutton, Mark D. (2010). „X-ray micro-tomography of Carboniferous stem-Dictyoptera: New insights into early insects”. Biology Letters. 6 (5): 699—702. PMC 2936155 . PMID 20392720. doi:10.1098/rsbl.2010.0199. 
• Haq, B. U.; Schutter, SR (2008). „A Chronology of Paleozoic Sea-Level Changes”. Science. 322 (5898): 64—68. Bibcode:2008Sci...322...64H. PMID 18832639. S2CID 206514545. doi:10.1126/science.1161648. 
• Heckel, P.H. (2008). „Pennsylvanian cyclothems in Midcontinent North America as far-field effects of waxing and waning of Gondwana ice sheets”. Resolving the Late Paleozoic Ice Age in Time and Space:Geological Society of America Special Paper. 441: 275—289. ISBN 978-0-8137-2441-6. doi:10.1130/2008.2441(19). 
• Hogan, C. Michael (2010). „Fern”. Encyclopedia of Earth. Washington, DC: National council for Science and the Environment. Arhivirano iz originala 9. 11. 2011. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Kaiser, Sandra (1. 4. 2009). „The Devonian/Carboniferous boundary stratotype section (La Serre, France) revisited”. Newsletters on Stratigraphy. 43 (2): 195—205. doi:10.1127/0078-0421/2009/0043-0195. Pristupljeno 7. 12. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Kazlev, M. Alan (1998). „The Carboniferous Period of the Paleozoic Era: 299 to 359 million years ago”. Palaeos.org. Arhivirano iz originala 2008-06-21. g. Pristupljeno 2008-06-23. 
• Krulwich, R. (2016). „The Fantastically Strange Origin of Most Coal on Earth”. National Geographic. Pristupljeno 30. 7. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Martin, R. Aidan. „A Golden Age of Sharks”. Biology of Sharks and Rays | ReefQuest Centre for Shark Research. Arhivirano iz originala 2008-05-22. g. Pristupljeno 2008-06-23. 
• Menning, M.; Alekseev, A.S.; Chuvashov, B.I.; Davydov, V.I.; Devuyst, F.X.; Forke, H.C.; Grunt, T.A.; et al. (2006). „Global time scale and regional stratigraphic reference scales of Central and West Europe, East Europe, Tethys, South China, and North America as used in the Devonian–Carboniferous–Permian Correlation Chart 2003 (DCP 2003)”. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology. 240 (1–2): 318–372. Bibcode:2006PPP...240..318M. doi:10.1016/j.palaeo.2006.03.058. 
• Monastersky, Richard (13. 5. 1995). „Ancient Animals Got a Rise out of Oxygen”. Science News. Arhivirano iz originala 3. 1. 2013. g. Pristupljeno 1. 5. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Ogg, Jim (jun 2004). „Overview of Global Boundary Stratotype Sections and Points (GSSP's)”. Arhivirano iz originala 23. 4. 2006. g. Pristupljeno 30. 4. 2006. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Paproth, Eva; Feist, Raimund; Flajs, Gerd (decembar 1991). „Decision on the Devonian-Carboniferous boundary stratotype” (PDF). Episodes. 14 (4): 331—336. doi:10.18814/epiiugs/1991/v14i4/004. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Sahney, S.; Benton, M.J.; Falcon-Lang, H.J. (2010). „Rainforest collapse triggered Pennsylvanian tetrapod diversification in Euramerica”. Geology. 38 (12): 1079—1082. Bibcode:2010Geo....38.1079S. doi:10.1130/G31182.1. 
• Stanley, S.M. (1999). Earth System History. New York: W.H. Freeman and Company. ISBN 978-0-7167-2882-5. 
• Robinson, JM (1990). „Lignin, land plants, and fungi: Biological evolution affecting Phanerozoic oxygen balance.”. Geology. 18 (7): 607—610. Bibcode:1990Geo....18..607R. doi:10.1130/0091-7613(1990)015<0607:llpafb>2.3.co;2. 
• Scott, A. C.; Glasspool, I. J. (18. 7. 2006). „The diversification of Paleozoic fire systems and fluctuations in atmospheric oxygen concentration”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 103 (29): 10861—10865. Bibcode:2006PNAS..10310861S. PMC 1544139 . PMID 16832054. doi:10.1073/pnas.0604090103. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Verberk, Wilco C.E.P.; Bilton, David T. (27. 7. 2011). „Can Oxygen Set Thermal Limits in an Insect and Drive Gigantism?”. PLOS ONE. 6 (7): e22610. Bibcode:2011PLoSO...622610V. PMC 3144910 . PMID 21818347. doi:10.1371/journal.pone.0022610. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Ward, P.; Labandeira, Conrad; Laurin, Michel; Berner, Robert A. (7. 11. 2006). „Confirmation of Romer's Gap is a low oxygen interval constraining the timing of initial arthropod and vertebrate terrestrialization”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 103 (45): 16818—16822. Bibcode:2006PNAS..10316818W. PMC 1636538 . PMID 17065318. doi:10.1073/pnas.0607824103. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Wells, John (3. 4. 2008). Longman Pronunciation Dictionary (3rd izd.). Pearson Longman. ISBN 978-1-4058-8118-0. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „A History of Palaeozoic Forests - Part 2 The Carboniferous coal swamp forests”. Forschungsstelle für Paläobotanik. Westfälische Wilhelms-Universität Münster. Arhivirano iz originala 2012-09-20. g. 
• Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Carboniferous System”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press. 

Spoljašnje veze

• „Geologic Time Scale 2004”. International Commission on Stratigraphy (ICS). Arhivirano iz originala 6. 1. 2013. g. Pristupljeno 15. 1. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Examples of Carboniferous Fossils
• 60+ images of Carboniferous Foraminifera
• Carboniferous (Chronostratography scale)