Pređi na sadržaj

Karbon (perioda)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pojednostavljena geološka tabela
ERA PERIOD
Kenozoik Kvartar
Neogen
Paleogen
Mezozoik Kreda
Jura
Trijas
Paleozoik Perm
Karbon
Devon
Silur
Ordovicijum
Kambrijum

Perioda karbona je započeo pre oko 360 miliona godina, nakon jedne od najvećih katastrofa koja je dovela do izumiranja oko 70% morskih životinja. Pripada paleozoiku. Karbon predstavlja veoma važan period u razvitku suvozemnog načina života — tokom njega razvila se u potpunosti šumska vegetacija prečica i kalamita, a do kraja periode postojali su već svi razdeli suvozemnih biljaka, što je omogućilo diverzifikiaciju ostalih suvozemnih organizama, kao i uspostavljanje kompleksnijih ekoloških odnosa.

Podela

[uredi | uredi izvor]

Karbon se u Evropi obično deli na dve epohe: donji karbon (silez) i gornji karbon (dinant). Epohe se dalje dele na vekove.

Karbon
Perioda Epoha Vek Početak (Ma) Kraj (Ma)
Karbon
Gornji karbon
(silez)
Stefanij 305 299
Vestfalij 316,5 305
Namirij 330,9 ± 0,2 316,5
Donji karbon
(dinant)
Vizej 346,7 ± 0,4 330,9 ± 0,2
Turnej 358,9 ± 0,4 346,7 ± 0,4

Karbon se može podeliti na sledeće epohe i vekove.

Perioda Epoha
(Evropa)
Vek
(Evropa)
Epoha
(ICS)
Vek
(ICS)
Ma
Perm mlađa
Karbon Gornji karbon
(silez)
Stefanij Pensilvanij Gzelij 298,9–303,7
Vestfalij Kasimovij 303,7–307,0
Moskovij 307,0–315,2
Baškirij 315,2–323,2
Namirij
Misisipij Serpuhovij 323,2–330,9
Donji karbon
(dinant)
Vizej Vizej 330,9–346,7
Turnej Turnej 346,7–358,9
Devon starija
Podela karbona u Evropi u poređenju sa zvaničnom podelom ICS-a (od 2018)

Biljke

[uredi | uredi izvor]
Pretpostavljeni izgled karbonske šume
otisak kore prečice Sigillaria

Biljni svet karbona se ne razlikuje umnogome od biljnog sveta kasnog devona. Vegetacijski, karbon je obilovao šumama, koje su stvarale drvenaste prečice (Lepidodendrales), rastavići i njihovi srodnici (Equisetophyta), kao i primitivne biljke sa semenom (semenice, Lignophyta). Najniže spratove ovih šuma su naseljavale paprati nalik na današnju bujad.[1][2]

Rod Sigillaria je obuhvatao tipične močvarne prečice, koje su dostizale visinu i do 30m. Poznate prečice su i rodovi Lepidodendron, Halonia, Lepidophloios. Calamites je rastavić visok do 10 metara i sačinjavao je guste džinovske ševare. Poznat je i rastavić Sphenophyllostachis. Rod Cordaites je, poput drugih tadašnjih golosemenica, nastanjivao suvlje predele. Smatra se izumrlim rođakom četinara.[1]

Karbon je bio pogodno vreme za razvoj bujnih šuma, jer je klima bila topla i vlažna. Takođe, novostvorene planine bile su izložene jakoj eroziji tako da su sedimenti, spirani sa njihovih padina doprineli formiranju velikih delti u severnoj hemisferi. Tu su šume mogle da bujaju. Ostaci ovih šuma su se fosilizacijom pretvarali u ugalj, po čemu je cela perioda dobila naziv. Naime, u tzv. močvarnim šumama tog doba stalnim ciklusima rastenja i umiranja rastinja stvarao se debeli sloj treseta, koji se kasnije, prekriven sedimentima pretvarao u ugalj (sabijanjem i okamenjavanjem). Najznačajnije u vezi sa biljkama karbona je da je upravo u tom periodu otpočela evolucija biljaka sa semenom. Ipak, prave semenice su se razvile tek kasnije.[3]

Kopneni beskičmenjaci

[uredi | uredi izvor]
Meganeura je imao raspon krila preko pola metra

Vrlo česti beskičmenjaci u ovoj periodi su bili zglavkari. Kopnom su gmizale džinovske bubašvabe i gujini češljevi u potrazi za biljnom hranom, a njih su lovile škorpije duge i do 75cm. Insekti, među njima i džinovski vilini konjici, su bile jedine životinje koje su letele i nebo karbona je pripadalo samo njima. Insekti i drugi zglavkari su bili plen tadašnjih vodozemaca i gmizavaca.[3]

Vodozemci

[uredi | uredi izvor]
Petrolacosaurus kansensis je bio primitivni gmizavac iz kasnog karbona

Prvi vodozemci karbona su uveliko zavisili od vode. Njihove larve, punoglavci, disali su na škrge i plivali uz pomoć peraja. Čak i odrasli se nisu suviše udaljavali od vode, jer njihova nežna koža nije mogla da spreči isušivanje. Ipak, osvajanje kopna je postalo prioritet, jer je voda bila prepuna opasnosti, a i utakmica za hranu je bila velika, ne samo sa ribama i vodenim škorpijama, već i između samih vodozemaca. Da bi se prilagodili kopnenom načinu života, bilo je potrebno da se evoluciono razvije koža sa krljuštima koja će da sačuva vodu u telu. Kod njihovih jaja razvijala se deblja i elastična opna, koja se naziva amnion i koja je zaštićena poroznom ljuskom, tako da propušta vazduh. Na taj način je embrion mogao da diše. Mladunci koji su se izlegali više nisu punoglavci, već minijaturne kopije odraslih, potpuno sposobne da žive na kopnu.[3]

Gmizavci

[uredi | uredi izvor]
Eogyrinus je bio 5m dugačak vodozemac koji je izgledom i načinom života podsećao na aligatora

Gmizavci su nastali izgleda pred kraj karbona od svojih predaka vodozemaca. Bitno su se razlikovali od današnjih guštera, pre svega u građi lobanje. Naime, pored nosnih otvora i očnih duplji nisu imali drugih otvora. Gmizavci sa takvom lobanjom pripadaju grupi anapsida i danas je imaju samo još kornjače. Kod ostalih gmizavaca razvili su se dodatni otvori koji smanjuju težinu i pružaju uporište za pričvršćivanje viličnih mišića. Očigledno su karbonski gmizavci imali primitivne odlike, ali su za razliku od vodozemaca imali grudni koš koji može da se širi. To je zato što gmizavci usisavaju vazduh u pluća, dok ga vodozemci gutaju.[3]

Život u morima

[uredi | uredi izvor]

Mora u doba karbona su vrvela od života. Vrlo česte su bile ribe koje su svoj „procvat“ doživele još u devonu. Glavni predatori su bile ajkule. Jedna od njih, Stethacanthus je iznad glave imala čudnu zupčastu izraslinu.[1]

Kraj karbona

[uredi | uredi izvor]

U karbonu je Zemlja imala dva velika kontinenta: Lauraziju (koju su činili današnja Azija, Evropa i Severna Amerika) i Gondvane (spoj Južne Amerike, Afrike, Antarktika i Australije). Nakon karbona usledio je perm, poslednji period u paleozojskoj eri. Do početka perma, pre 286 miliona godina, kopnene mase na Zemlji su obrazovale jedan superkontinent znan kao Pangea.[3]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Grupa autora. 1982. Ilustrovana enciklopedija Priroda. Vuk Karadžić. Beograd.
  2. ^ Grupa autora, 2003. Atlas fosila i minerala. Kreativni centar: Beograd.
  3. ^ a b v g d Berni D. 2001. Velika enciklopedija dinosaurusa. Zmaj. Novi Sad.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Era:
Periode: