Buš (film)
Buš | |
---|---|
Izvorni naslov | W. |
Režija | Oliver Stoun |
Scenario | Stenli Vajzer |
Producent | Moric Borman Džon Kilik Bil Blok Pol Hanson Erik Koplof |
Glavne uloge | Džoš Brolin Džejms Kromvel Elizabet Benks Elen Berstin Skot Glen Tandivej Njuton Džefri Rajt Joan Grifid Tobi Džouns |
Muzika | Pol Kantelon |
Direktor fotografije | Fidon Papamajkl |
Montaža | Džuli Monro Džo Hatšing Aleksis Čavez |
Producentska kuća | Global Entertainment Group QED International Emperor Motion Pictures Millbrook Pictures Onda Entertainment |
Studio | Lionsgate |
Godina | 2008. |
Trajanje | 129 minuta |
Zemlja | SAD |
Jezik | engleski |
Budžet | 25,1 miliona dolara |
Zarada | 29,5 miliona dolara |
Veb-sajt | www |
IMDb veza |
Buš (engl. W.) je američki biografski dramski film iz 2008. godine, baziran na životu Džordža V. Buša. Film je režirao Oliver Stoun, scenario je napisao Stenli Vajzer, dok je u naslovnoj ulozi Džoš Brolin. U ostalim ulogama su Džejms Kromvel, Elizabet Benks, Elen Berstin, Skot Glen, Tandivej Njuton, Džefri Rajt, Joan Grifid, Tobi Džouns i Ričard Drajfus. Snimanje je počelo 12. maja 2008. u Luizijani, a film je realizovan 17. oktobra iste godine.[1]
Radnja
[uredi | uredi izvor]Godine 1966, Džordž V. Buš podnosi inicijaciju svojih kolega sa Univerziteta Jejl kao zavet bratstvu Delta Kapa Epsilon. Tokom hejzinga, Buš se uspešno priseća imena i nadimaka mnogih članova bratstva i navodi da je političko nasleđe njegove porodice nasledstvo za koje on nije zainteresovan. Nakon što je Buš priveden u Nju Džerziju zbog neurednosti nakon fudbalske utakmice, njegov otac Džordž H. V. Buš izjavljuje je da će mu pomoći, ali poslednji put. Nakon diplomiranja na Jejlu, Buš se zaposlio na nalazištu nafte u Teksasu, ali je dao otkaz nakon nekoliko nedelja. Godine 1971, „Junior” otkriva svoje stvarne težnje u razgovoru sa ocem: rad u profesionalnom bejzbolu. Buš je primljen u Poslovnu školu na Harvardu, uz pomoć svog oca. Nakon pijančenja tokom noći, Buš se zabija automobilom u svoje porodično imanje i izaziva oca na tuču. Njegov mlađi brat, Džeb, zaustavlja borbu.
Godine 1977, Buš najavljuje da će se kandidovati za Kongres kao zastupnik teksaškog 19. okruga. Na jednoj proslavi, Buš upoznaje svoju buduću suprugu Loru Lejn Velč. Tokom debate, Buša kritikuje njegov demokratski protivnik, Kent Hans, koji govori da Buš nije pravi Teksašanin i da je potrošio priloge za kampanju kako bi priredio zabavu punu alkohola za maloletne studente Teksaškog tehnološkog univerziteta. Buš loše prolazi u debati i gubi na izborima, ali sa najvećim brojem glasova za republikanskog kandidata u istoriji države.
Godine 1986, Buš postaje ponovo rođeni hrišćanin, odriče se alkohola i popravlja vezu sa ocem. Stariji Buš ga poziva da pomogne u onome što postaje njegova predsednička kampanja 1988. godine, iako sam Buš sumnja da ga je otac pozvao samo zato što je Džeb bio zauzet. Bušov politički savetnik, Karl Rouv, govori mu da ima potencijal da se proslavi, ali da još uvek nije ništa uradio u životu. Buš postaje izvršni direktor bejzbol tima Teksas rendžersi, dok njegov otac nadgleda pobedu u Zalivskom ratu. Iako savezničke snage dobijaju rat u roku od 100 sati, stariji Buš odlučuje da ne napadne Irak, ni svrgne Sadama Huseina. Nakon što je njegov otac izgubio od Bila Klintona na predsedničkim izborima 1992, Buš za poraz krivi očevu odluku da ne svrgne Sadama.
Godine 1994, Buš se kandiduje za guvernera Teksasa. Uprkos protivljenju roditelja da uđe u trku, on pobeđuje i sledeće godine postaje 46. guverner Teksasa. Godine 2000, uspešno se kandiduje za predsednika. Nakon napada 11. septembra 2001. godine, Buš je označio Iran, Irak i Severnu Koreju kao „osovine zla”. Buš 2002. godine traži dokaze da je Sadam stvarao nuklearno oružje i da je pripremio vojsku. Sav Bušov kabinet Bele kuće ga podržava, osim državnog sekretara Kolina Pauela, koji navodi da bi invazija na Irak destabilizovala zemlju. Pauela generalno nadjačavaju potpredsednik Dik Čejni i ministar odbrane Donald Ramsfeld, koji insistiraju da bi rat osigurao status Sjedinjenih Država kao jedine globalne velesile, istovremeno šireći demokratiju na Bliskom istoku.
U martu 2003. godine, SAD napadaju Irak i čini se da je rat uspeo, a Buš drži svoj govor „Ostvarena misija” na nosaču aviona. Kada postane jasno da u Iraku ne postoji oružje za masovno uništavanje, Buš saznaje da je odgovornost za njegovo pronalaženje srušena daleko niz zapovednički lanac. Buš otkriva da se Sadam kockao sa svojim režimom i svojim životom pod pretpostavkom da je Buš blefirao. Buša pitaju na konferenciji za štampu Bele kuće koje greške je počinio kao predsednik, pitanje koje ga ostavlja uznemirenim i bez teksta. Te noći Buš ima noćnu moru u kojoj ga otac optužuje da je pokvario porodično nasleđe, za koje stariji Buš tvrdi da je bilo namenjeno Džebu. Buš sanja o sebi kako igra centralno polje na bejzbol utakmici. Buš pokušava da uhvati loptu, ali ona nestaje.
Uloge
[uredi | uredi izvor]Glumac | Uloga |
---|---|
Džoš Brolin | Džordž V. Buš |
Elizabet Benks | Lora Buš |
Džejms Kromvel | Džordž H. V. Buš |
Elen Berstin | Barbara Buš |
Ričard Drajfus | Dik Čejni |
Džefri Rajt | Kolin Pauel |
Skot Glen | Donald Ramsfeld |
Tandivej Njuton | Kondoliza Rajs |
Tobi Džouns | Karl Rouv |
Brus Makgil | Džordž Tenet |
Joan Grifid | Toni Bler |
Džejson Riter | Džeb Buš |
Kolin Henks | Dejvid Frum |
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Fleming, Michael (8. 5. 2008). „Lionsgate books Oliver Stone's W”. Variety. Pristupljeno 9. 5. 2008.