Пређи на садржај

Вајнребова синтеза кетона

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Weinreb ketone synthesis)

Вајнребова синтеза кетона или Вајнреб–Намова кетонска синтеза је хемијска реакција која се користи у органској хемији за стварање веза угљеник-угљеник. Открили су је 1981. Стивен M. Вајнреб и Стивен Нам као метод за синтезу кетона.[1] Првобитна реакција је укључивала две накнадне нуклеофилне ацилне супституције: конверзију киселог хлорида са Н,О-диметилхидроксиламином, да би се формирао Вајнреб-Намов амид, и накнадни третман овог једињења органометалним реагенсом као што је Григнардов реагенс или органолијумски реагенс. Нам и Вајнреб су такође известили о синтези алдехида редукцијом амида са вишком литијум алуминијум хидрида (видети редукцију амида).

Вајнреб-Намова синтеза кетона
Вајнреб-Намова синтеза кетона

Главна предност ове методе у односу на адицију органометалних реагенаса типичнијим ацил једињењима је у томе што се избегава уобичајени проблем прекомерног додавања. За ове последње реакције, два еквивалента долазеће групе се додају да би се формирао алкохол, а не кетон или алдехид. Ово се дешава чак и ако су еквиваленти нуклеофила строго контролисани.

Прекомерна количина нуклеофила
Прекомерна количина нуклеофила

Вајнреб-Намов амид је од тада прихваћен у редовној употреби од стране органских хемичара као поуздан метод за синтезу кетона. Ове функционалне групе су присутне у великом броју природних производа и могу поуздано да реагују да формирају нове везе угљеник-угљеник или да се конвертују у друге функционалне групе. Овај метод је коришћен у бројним синтезама, укључујући макрофелиде А и Б,[2] амфидинолид Ј,[3] и спирофунгине А и Б.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Нахм, С.; Wеинреб, С. M. (1981), „Н-метхоxy-н-метхyламидес ас еффецтиве ацyлатинг агентс”, Тетрахедрон Леттерс, 22 (39): 3815—3818, дои:10.1016/с0040-4039(01)91316-4 
  2. ^ Паек, С.-M.; Сео, С.-Y.; Ким, С.-Х.; Јунг, Ј.-W.; Лее, Y.-С.; Јунг, Ј.-К.; Сух, Y.-Г. (2005), „Цонцисе Сyнтхесес оф (+)-Мацроспхелидес А анд Б”, Органиц Леттерс, 7 (15): 3159—3162, ПМИД 16018610, дои:10.1021/ол0508429 
  3. ^ Барбазангес, M.; Меyер, C.; Цоссy, Ј. (2008), „Тотал Сyнтхесис оф Ампхидинолиде Ј”, Органиц Леттерс, 10 (20): 4489—4492, ПМИД 18811171, дои:10.1021/ол801708x 
  4. ^ Схимизу, Т.; Сатох, Т.; Муракосхи, К.; Содеока, M. (2005), „Асyмметриц Тотал Сyнтхесис оф (−)-Спирофунгин А анд (+)-Спирофунгин Б”, Органиц Леттерс, 7 (25): 5573—5576, ПМИД 16320994, дои:10.1021/ол052039к